•  
    •  
     
    •  
    • Laboratorija

    • Laboratorija
      Laboratorija

      LABORATORIJSKA DIJAGNOSTIKA
       
      Savremena medicina danas ne može da se zamisli bez laboratorijske dijagnostike koja je veoma važna za brzo otkrivanje bolesti i za što uspešnije lečenje, praćenje toka bolesti i izlečenje. Brzina određivanja i tačnost analiza su veoma uznapredovali zadnjih godina sa razvojem novih tehnologija, robotike i on-line obaveštavanja. Moderno opremljena laboratorija je osnovni faktor za brzo i tačno postavljanje dijagnoze.

       

       

      U našoj laboratoriji možete brzo i pouzdano uraditi kompletne analize krvi i urina :

      • hematološke
      • biohemijske
      • virusološke
      • imunološke
      • hormone
      • tumor markere
      • mikrobiološke

      URIN STATUS
      Kvalitativnom analizom svežeg prvog jutarnjeg urina makroskopski i mikroskopski može se otkriti poremećaj funkcije bubrega i genitalno-urinarnog trakta.U 24-časovnom urinu mogu se kvantitativno određivati parametri i metaboliti važni za funkcionisanje organizma (proteini, hormoni, elektroliti, enzimi i dr.).

      HEMATOLOGIJA
      Određivanje hematoloških parametara (KKS, Hb, Er, Le, HTC, Tr...) važno je za otkrivanje anemija, zapaljenja, hemoragičnih poremećaja, alergija i praćenja radio i hemoterapije.

      KOAGULACIJA
      Koagulacioni testovi (PT, aPTT, TT, Vreme krvarenja, Vreme koagulacije, D-dimer i dr. ) su važni za postavljanje dijagnoze, praćenje razvoja bolesti i delovanje terapije.

      DIABETES
      Jedna od najučestalijih bolesti današnjice je šećerna bolest ( diabetes melitus ) koja se javlja u svim životnim dobima i kod oba pola. Ako se na vrema ne otkrije i ne leči može dovesti do trajnih posledica na mnogim organima.

      LIPIDNI STATUS
      Određivanje lipidnog statusa ( Holesterol, Trigliceridi, HDL-holesterol, LDL-holesterol i dr. ) je važno za blagovremeno otkrivanje ateroskleroze ( taloženje masti na krvnim sudovima ) , radi sprečavanja nastanka kardiovaskularnih bolesti ( infarkta srca i moždanog udara ).

      BIOHEMIJA
      Da bi na vreme otkrili poremećaje u funkciji organa potrebno je uraditi određene biohemijske testove ( Ureu, Kreatinin, Mokraćnu kiselinu, Bilirubine, Ukupne proteine i dr.).

      ENZIMI  
      Enzimi su biokatalizatori koji učestvuju u svim metaboličkim procesima. Određivanje enzima (ALT, AST, ALP, LDH, GGT, Alfa-amilaza, Pankreasna-amilaza, Lipaza, Kisela fosfataza i dr.) je važno za utvrđivanje poremećaja u funkciji određenog organa i čitavog organizma.   

      SRČANI MARKERI  
      Određivanje srčanih markera ( CK-NAC, CK-MB, Troponina I , BNP, Mioglobina i dr. ) je od presudnog značaja za postavljanje dijagnoze kod srčane insuficijencije i akutnog infarkta miokarda.   

      ELEKTROLITI  
      Poremećaji elektrolita su najčeše poremećaji jona K, Na, Ca a ređe Mg, Cl, Fosfata i Bikarbonata i mogu uzrokovati poremećaje u radu mišićnih i nervnih ćelija i remete ravnotežu tečnosti u telu i acidobazni status.   

      ANEMIJA  
      Da bi na vreme otkrili i diferencirali anemiju danas je potrebno određivati koncentraciju Gvožđa u serumu, UIBC, TIBC, Feritin, Transferin, Vit B12, Folnu kiselinu i dr.  

      LEKOVI U KRVI  
      Potrebno je određivati koncentraciju pojedinih lekova u krvi radi pravilne terapije i postizanja optimalne koncentracije leka npr kod antiepileptika , antiaritmika, antidepresiva i dr.   

      MARKERI ZA TRUDNICE  
      Double, Triple i Quadriple testovi su prenatalni skrining testovi za trudnice kojima se otkrivaju genetske anomalije kod ploda (Daunov sindrom, Edwardsov sindrom, Smith Lemli Optizov sindrom ili poremećaji u razvoju nervne cevi. Testovi su neinvazivni vrlo komforni i brzi.   

      HORMONI 
      Hormoni su hemijske supstance koje učestvuju u regulaciji metaboličkih procesa delujući u malim količinama a luče ih endokrine žlezde ili nervne ćelije. Najčešće se određuji hormoni hipofize, tireoidne žlezde, paratireoidne žlezde, pankreasa, nadbubrežnih žlezda, polnih žlezda i dr.   

      TUMOR MARKERI  
      Tumorske markere stvaraju tumorske ćelije ili druge ćelije u organizmu kao odgovor na prisustvo karcinoma ili na izvesna benigna (nekancerozna) stanja. Njihovo određivanje je značajno kako za rano otkrivanje bolesti (ali za postavljanje dijagnoze to nije dovoljno), tako i za procenjivanje delotvornosti lečenja.   

      IMUNOLOGIJA
      Imunologija obuhvata široku lepezu biomedicinskih nauka koje izučavaju imuni sistem organizma. Imunološki testovi podrazumevaju detekciju ili kvantitativno određivanje antigena ili antitela u datom uzorku. Ove laboratorijski testovi imaju široku dijagnostičku primenu u kliničkoj praksi (kod autoimunih bolesti, preosetljivosti, nedostatka imuniteta, odbacivanja presađenih organa i dr.).

      NETOLERANCIJA NA HRANU
      Netolerancija na hranu može izazvati niz zdravstvenih problema : gastrointestinalne tegobe, dermatološke promene, respiratorne smetnje, neurološke poremećaje, psihološke probleme, bolove u zglobovima i mišićima. Netolerancija na hranu je nenormalna ili prenaglašena reakcija organizma ( koja ne uključuje imunološku reakciju) na određenu vrstu hrane. Ako se ta hrana izbaci iz upotrebe neko vreme organizam se oslobađa viška kilograma i neprijatnih tegoba.

      VIRUSI
      Virusološkim testovima se dokazuje prisustvo antitela u serumu (IgM, IgG, IgA) koja se stvaraju u toku virusnih infekcija. Na osnovu ovih testova možemo da zaključimo da li je pacijet u akutnoj ili hroničnoj infekciji ili ima u organizmu zaštitna antitela što znači da je nekada imao kontakt sa ispitivanim virusom.

      MIKROBIOLOGIJA
      Danas se savremena dijagnostika ne može zamisliti bez mikrobioloških analiza koje nam pomažu da brže dijagnostifikujemo bakteriološke, virusološke, gljivične i parazitološke infekcije. Izolacijom i identifikacijom bakterija i određivanjem antibiograma u laboratoriji pomažemo pravilno lečenje i brzo izlečenje pacijenta.

      SAVETI PACIJENTIMA
      Krv za laboratorijske analize se vadi "našte" ( na prazan stomak), 12 sati apsolutno gladovanje i izbegavati intenzivnu fizičku aktivnost. Pacijentima koji uzimaju lekove prepororučuje se da jutarnju dozu leka ponesu u laboratoriju i popiju posle vađenja krvi. Za kvalitativnu analizu urina potrebno je u sterilnu bočicu, posle pranja i brisanja, uzeti srednji mlaz prvog jutarnjeg urina i u što kraćem roku doneti u laboratoriju.

      Za kvantitativnu analizu 24h urina potrebno je prvog dana prvi jutarnji urin baciti, zatim sakupljati urin u čistu bocu tokom dana, večeri i noći; i prvu porciju urina drugog dana. Sav sakupljeni urin što pre doneti u laboratoriju. Tokom sakupljanja urina treba popiti od 1,5 - 2L tečnosti.

    •  
    •  
    • Laboratorija

    • Stručni tim

      Dipl. ph. Nada Pevčević, specijalista medicinske biohemije

    •  
    Povezane teme:laboratorija, usluge