Panični napad

Panični napad predstavlja iznenadan, jak strah koji obuzima bilo gde i u bilo koje vreme, a da pri tom nije izazvan realnom opasnošću. Strah je preplavljujuć, parališuć i izaziva snažne psihofizičke simptome, koji nisu posledica fizičkih oboljenja. Simptomi su ubrzano lupanje srca, preznojavanje, drhtavica, ubrzano, kratko i otežano disanje, osećaj gušenja, bol u grudima, mučnina i bol u predelu želuca, vrtoglavica, hladni trnci ili pak talase vrućine, peckanje ili ukočenost u telu, osećaj gubitka kontrole, osećaj da gubite razum, osećaj nerealnosi i nepripadanja, osećaj da umirete...

U slučaju da se takav iracionalan strah javi najmanje dva puta, a vi konstatno brinete i izbegavate situacije u kojima vam se napad panike dogodio, može se posumnjati da patite od anksioznosti (anksiozni poremećaji).

Od paničnog poremećaja pati oko 3 odsto odraslih, a žene češće obolevaju.

Napad obično prestane nakon 5-10 minuta, ali ponekad može trajati satima. Panični napad može da daje simptome kakve i srčani udar (infarkt srca) ili šlog, pa se u ovakvim slučajevima pacijenti često obraćaju službama hitne medicinske pomoći.

Nelečeni panični napad ponekad može rezultirati nastankom poremećaja koji se odražava kao strah od otvorenog prostora ili agorafobija.

SIMPTOMI

  • Snažno, ubrzano lupanje srca
  • Preznojavanje
  • drhtavica
  • ubrzano, kratko, otežano disanje
  • gušenje
  • bol u grudima
  • muka i bol u predelu želuca
  • vrtoglavica
  • hladni trnci ili talasi vrućine
  • peckanje ili ukočenost u telu
  • osećaj gubitka kontrole
  • osećaj da gubite razum
  • osećaj nerealnosi i nepripadanja
  • osećaj da umirete

MOGUĆI FAKTORI RIZIKA

  • genetska predispozicija
  • okruženje tokom odrastanja
  • konzumiranje alkoholnih pića
  • depresija (Major depression)

DIJAGNOSTIKA

  • Pregled psihijatra
  • Pregled interniste (lekari pre svega moraju da isključe fizičke uzroke zdravstvenih poremećaja koji dovode do simptoma paničnih napada)

LEČENJE

  • Kognitivna bihejvioralna terapija
  • Lekovi iz grupe antidepresiva i anksiolitika
  • Promena životnog stila: smanjenje kofeina, energetskih pića i stimulanasa koji se koriste radi podizanja energije
  • Regularna fizička aktivnost