•  
    •  
     
    •  
      • 14. mart 2017.
      •  
    • STOP RAKU DOJKE

    • Danas žene mlađe od 40 godina obolevaju od raka dojke tri puta češće nego pre 10 godina. Kada se tumor dojke otkrije u ranom stadijumu, pacijentkinja ima velike izglede za potpuno izlečenje, kaže prof. dr. Miroslav Granić, specijalista opšte hirurgije

      Broj obolelih žena od raka dojke u Srbiji raste - 2014. godine u bilo je 4.600 novoobolelih. Statistika pokazuje da danas žene mlađe od 40 godina obolevaju tri puta češće nego pre 10 godina. U Americi i Evropi mamografski masovni skrining zdravih žena uzrasta od 50 do 70 godina uslovio je smanjenje smrtnosti od kancera dojke za 30 odsto. U našoj zemlji pre tri godine započeo je skrining karcinoma dojke za taj uzrast žena, ali odziv je za  sada svega 30 odsto.
      Stoga je važno stalno objašnjavati ženama da rano otkrivanje tumora dojke i rano postavljanje dijagnoze predstavljaju mogućnost dobre prognoze i dugoročnog preživljavanja. Cilj je otkriti tumor dojke u ranom, pretkliničkom stadijumu, kada pacijentkinja ima velike izglede za potpuno izlečenje, kaže prof. dr. Miroslav Granić, specijalista opšte hirurgije, direktor klinike za onkologiju KBC „Bežanijska kosa“ i lekar  u „Bel Medicu“, sa kojim razgovaramo o pitanjima važnim za svaku ženu, i to povodom nacionalnog meseca borbe protiv raka, koji se obeležav u martu.  
       
      Kada treba uraditi prvi pregled?
      Uputno je da se prvi klinički pregled osmatranjem i opipavanjem od strane stručnog lekara obavi već oko 30. godine života i potom jednom godišnje.
      Jedan broj karcinoma dojke razvija se u formi opipljivog tumora i 90 odsto takvih napipavaju same pacijentkinje, kad tumor dostigne određenu veličinu.
      Periodičnim kliničkim pregledom jednom godišnje tumor dojke se može opipati kada je manjih dimenzija, već 0,5 do 1 cm, što omogućava pravovremeno lečenje i dobru prognozu. Od dijagnostičkih procedura kod žena mlađih od 40 godina takođe je uputno raditi periodično ultrazvuk dojki, koji bolje detektuje sumnjive promene u kondenzovanom žljezdanom tkivu karakterističnom za taj uzrast. Mamografija, odnosno rentgensko snimanje dojki, treba da rade žene uzrasta od 50 do 70 godina. To je najvalidnija metodu za rano otkrivanje tumora dojke, kojom se i neopipljiv tumor minimalnih dimenzija može se detektovati, a pravovremenim, odgovarajućim lečenjem postići odlična prognoza.
       
      Koliko pomaže samopregled?
      Samopregled dojki može pomoći u detekciji tumora dojke ukoliko se redovno sprovodi. Najbolje je raditi ga jednom mesečno, po završetku menstrualnog ciklusa i recimo svakog 1. u mesecu kod žena u menopauzi. Kada se samopregled redovno sprovodi, žena može primetiti neku promenu u izgledu i obliku dojki i javiti se lekaru na vreme.

      Kako se radi samopregled?
      Samopregled se prvo obavlja u stojećem stavu sa rukama na kukovima, a potom i rukama podignutim iznad glave. Osmatranjem ispred ogledala utvrđuje se da li postoji uvlačenje bradavice, crvenilo kože, zadebljanje i otok kože kao kora pomorandže, ranica na bradavici, curenje krvavog sekreta na bradavicu, ugnutost kože dojke ili izbočenje i tvrdina jednog dela dojke uz opipavanje čvora ili tumora.
      Potom se u ležećem položaju na leđima desnom šakom jagodicama prstiju opipava leva dojka, a levom desna, i to kružno od bradavice, pa upolje u koncentičnim krugovima po čitavoj površini  dojke.  
      U ovoj poziciji na leđima dojke se spljošte i nalegnu na zid grudnog koša, pa je svaki novonastali čvor ili tumor dostupan opipavanju. Pregledom se proveravaju i obe pazušne jame jer se I u njima nekad mogu napipati uvećani limfni nodusi u formi klikera ili čvora.

      Da li je svaki čvorić opasan?
      Nije svaka tvrdina u dojci karcinom. Postoji niz benignih procesa koji podsećaju na malignitet, ali za defitivnu dijagnozu je neophodan profesionalni klinički pregled, potom ultrazvuk ili mamografija, a po potrebi i magnetna rezonanca dojki.

      Koji su simptomi karcinoma dojke?
      Izbočenje na dojci, uvlačenje bradavice, uvlačenje kože dojke, crvenilo kože, otok kože i zadebljanje nalik kore pomorandže, ljuspice i rarnica na bradavici, ranica na koži dojke, curenje krvi ili sukrvica na bradavici, opipljiv čvor ili zadebljanje u dojci, opipljiv čvor u pazuhu.

      Koje žene su pod najvećim rizikom da obole od raka dojke?
      Pozitivna porodična anamneza, odnosno činjenica da su majka ili baka bolovale od raka dojke, predstavljaju najveći faktor rizika. Kod tih žena se već od 30. godine života preporučuju redovni periodični, godišnji pregledi. Do 40. godine metode za rano otkrivanje carcinoma dojke su klinički pregled i ultrazvuk. Ako postoji sumnja na postojanje tumora, radi se mamografija ili magnetna rezonanca. Američki nacionalni kancer centar preporučuje mamografiju posle 40. godine redovno na dve godine ukoliko postoji ovaj faktor rizika.

      Postoje li još neki faktori rizika osim nasleđa?
      Maligne bolesti nastaju kao posledica intereakcije brojnih faktora rizika, među kojima su najopasniji genetski faktori i faktori spoljnje sredine. Virusi, genetska oštećenja, hemijski agensi i toksične materije doprinose povećanju incidence malignih bolesti. Na to ukazuje velika razlika u broju obolelih između pojedinih geografskih područja.

      Da li se kod žena koje su u povišenom riziku od nastanka karcinoma dojke preporučuje preventivno hirurško uklanjanje dojki?
      Oprečni su stavovi stručnjaka o preventivnoj obostranoj mastektomiji. Ukoliko postoje faktori rizika i ako je analiza BRCA gena pozitivna, a pacijentkinja oseća strah i psihološko opterećenje, mišljenja sam da treba izaći u susret i postaviti  indikaciju za hirurško uklanjanje obe mlečne žljezde uz očuvanje kože, bradavice i areole i istovremenu rekonstrukciju obe dojke.

      Zašto se mamografija ne radi pre 40. godine?
      Tkivo dojke do 40. godine je kondenzovano, sa fibrocističnim promenama koje su normalne za tu dob. Stoga je tkivo manje transparentno mamografski, pa je ultrazvuk metoda izbora. Kod starijih može i mamografija.

      Koje su sve metode lečenja karcinoma dojke?
      Karcinom dojke se može lečiti operacijom, hemioterapijom i zračnom terapijom. Savremeno hirurško lečenje karcinoma dojke podrazumeva poštednu operaciju, kod koje se tumor dojke uklanja sa zaštitnim rubom okolnog zdravog tkiva na 1 do 2 cm, uz poštedu zdravog tkiva dojke. Nakon toga se proveravaju pazušni limfni čvorovi. Ako se pokaže da su oni sedište metastaza raka dojke, hirurški se odstranjuju u potpunosti.
      Ukoliko nema metastaza u prvim potpazušnim limfnim čvorovima, ostali se ne uklanjaju.
      Nakon poštedne operacije dojke uvek se radi postoperativno zračenje dojke.
      Kada je tumor zahvatio veći deo tkiva dojke, neophodno je hirurško uklanjanje čitave dojke, uz delimično ili potpuno uklanjanje potpazušnih limfnih čvorova.

      Da li se u svim slučajevima primenjuje hemioterapija?
      Hemioterapija se ne primenjuje kod svih tipova i stadijuma karcinoma dojke. Koji će se režim hemoterapije primeniti zavisi od patohistološkog nalaza, prisutnih hormonskih receptora, vrste i veličine karcinoma i proširenosti maligne bolesti.

    •