Aortna insuficijencija

Aortna insuficijencija je oboljenje koje podrazumeva nepravilno zatvaranje zalistaka aortne valvule, što uzrokuje vraćanje (regurgitaciju) manje ili veće količine krvi iz aorte u levu komoru tokom dijastole srca.

Bolest može nastati naglo (akutno) ili imati hroničan tok, od čega zavisi kakve će tegobe, odnosno simptome, pacijent imati. Simptomi hronične aortne insuficijencije nastaju postepeno i razvijaju se godinama, dok simptomi akutne aortne insuficijencije nastaju naglo. 

Prognoza aortne insuficijencije zavisi od težine bolesti, koja može biti laka, umerena ili teška. 

Uz pravovremeno i adekvatno lečenje prvenstveno vazodilatatorima  (lekovima koji se najčešće koriste za lečenje ishemijskih bolesti srca), desetogodišnje preživljavanje u slučaju lake do umerene aortne insuficijencije je 80- 90%. 

Određivanje pravog vremena za zamenu obolelog zalistka obezbeđuje dobru prognozu i u slučaju umerene do teške aortne insuficijencije.

Prognoza teške aortne insuficijencije sa znacima srčane insuficijencije je lošija.

Zato je veoma važno da, ukoliko osećate bol u grudima, nedostatak vazduha, teško dišete, brzo se zamarate ili ste hronično umorni, imate kratak dah, gušite se – obavezno odete na kardiološki pregled.

SIMPTOMI 

Simptomi akutno nastale aortne insuficijencije:

  • nedostatak vazduha
  • kratak dah
  • gušenje
  • bol u grudima

Simptomi hronične aortne insuficijencije:

  • nedostatak vazduha 
  • otežano disanje
  • lupanje i preskakanje srca (tahikardija, aritmija)
  • hroničan umor
  • bol u grudima, prvo u naporu, a zatim i u miru

UZROCI i FAKTORI RIZIKA

1. bolesti koje zahvataju listiće aortnog zalistka:

  • bikuspidna ili fenestrirana aortna valvula
  • reumatska groznica
  • infektivni endokarditis
  • degenerativna bolest aortnog zalistka
  • kolagene vaskularne bolesti

2. Hipertenzija (visok pritisak)

3. Proširenje aortnog korena

4. Oboljenja ushodne aorte:

  • miksomatozna degeneracija
  • Marfanov sindrom 
  • Ehlers-Danlosovim sindrom
  • senilno proširenje ascendentne aorte
  • sifilis
  • Takayasu arteritis
  • trauma grudnog koša

5. urođena srčana mana, VSD sa prolapsom aortne valvule je najčešći uzrok u preadolescentnom životnom dobu.

DIJAGNOSTIKA

  • Pregled kardiologa
  • Rendgen (Rtg) srca i pluća, tj. teleradiografija
  • EKG (elektrokardiogafija)
  • Ultrazvuk srca (ehokardiografija, 2D ehokardiografija i kolor doppler srca)
  • TEE (transezofagusna ehokardiografija)
  • Ergometrija (testovi opterećenja mogu pomoći u proceni funkcionalnog kapaciteta srca, kao i u proceni simptoma kod pacijenata sa ranije ustanovljenom aortnom insuficijencijom)
  • Skener (CT) (može pomoći u proceni stanja grudne aorte i velikih krvnih sudova luka aorte u određenim slučajevima)
  • Kateterizacija srca (u cilju procene težine aortne insuficijencije i funkcije leve komore, stanja na koronarnim krvnim sudovima. Obavezno se radi pre operativnog zahvata)

LEČENJE

  • Medikamentno: Lekovima se može smanjiti težina simptoma aortne insuficijencije, regulisati krvni pritisak i sprečiti nakupljanje tečnosti. Antibioticima      koji se daju pre određene medicinske procedure ili stomatološke intervencije sprečava se nastanak bakterijskog endokarditisa.
  • Hirurško: U slučaju zamene zalistka, koristi se mehanički (veštački) zalistak ili biološki (svinjski, kravlji ili kadaverični). Ako se ugradi mehanički      zalistak, pacijent do kraja života mora redovno da uzima antikoagulantnu terapiju (Sintrom, Farin, Marcumar, Pradaxa)

Copyright by Bel Medic 2018. All rights reserved.