Dijabetes melitus (šećerna bolest)

Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin. Dijabetes takođe može biti kombinacija oba mehanizma. Insulin kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera (glukoze) koji se apsorbuje u ćelijama. Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem minimumu.

U slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, (hipoglikemija) osoba nije u stanju da rezonski postupa, a ukoliko je previsok (hiperglikemija), osoba ima dijabetes.

Dijabetes (diabetes mellitus, visok nivo šećera u krvi) oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji. Zato nedovoljno lečen ili nelečen dijabetes može dovesti do oboljenja srca (kardiovaskularnih bolesti), (moždanog udara) šloga, bolesti bubrega, slepila i oštećenja nervnog sistema i nerava posebno donjih ekstremiteta. Kardiovaskularne bolesti i šlog su dva do četiri puta češći kod osoba sa dijabetesom.

Učestalost ove bolesti raste svake godine i danas je na sedmom mestu po smrtnosti.

Postoje tri tipa dijabetesa: tip 1 (diabetes mellitus juvenilni, koji je insulin zavisni, što znači da pacijent mora da dobija insulin), tip 2 (diabetes mellitus, koji je insulin nezavisni) i gestacioni dijabetes.

Dijabetes tipa 1 (diabetes mellitus juvenilni) ima 5-10% osoba i uvek počinje u mlađim godinama života. Smatra se da kod juvenilnog diabetesa autoimuni proces napada beta-ćelije pankreasa koje luče insulin. Uzrok ovog autoimunog procesa je virusnog porekla, smatra jedna grupa naučnika, dok drugi sumnjaju na neku grešku u ishrani.

Dijabetes tipa 2 (diabetes mellitus) najčešći je oblik dijabetesa. Kod ovog oblika dijabetesa pankreas proizvodi male ili nedovoljne količine insulina, pa ćelije ne dobijaju dovoljno glukoze u cilju proizvodnje energije.

Ishrana bogata takozvanim brzim šećerima (koji se nalaze u svim grickalicama, šlatkišima, belom brašnu, skrobnom povrću poput krompira, pasulja, graška) zahteva od pankreasa da u kratkom periodu od početka obroka luči velike količine insulina. Tada dolazi do naglog skoka šećera u krvi. Isto se dešava i kada se neko nema redovne obroke.

Pankreas tada kontinuirano proizvodi velike količine insulina i vremenom se iscrpljuje, a ćelije više ne reaguju na insulin, strručno rečeno postaju  rezistentne. Tako nastaje insulinska rezistencija.

Većina ljudi često nije svesna postojanja ovog metaboličkog poremećaja. Dijabetes tipa 2 (diabetes mellitus) obično počinje u starijem životnom dobu, ali se ovo pravilo poslednjih godina sve više menja.

Gestacioni dijabetes je treći tip dijabetesa i javlja se tokom trudnoće. Obuhvata oko 5% trudnica. Hormonske promene u drugom stanju mogu uticati na pojavu rezistencije na insulin.

SIMPTOMI

Simptomi hiperglikemije (povišenog nivoa šećera u krvi)

  • umor
  • Ekstremna žeđ 
  • Pojačan apetit 
  • Gubitak težine 
  • Slab vid 
  • Potmnela koža vrata 
  • Ošamućenost 

Simptomi hipoglikemije (sniženog nivoa šećera u krvi)

  • Pojačan apetit
  • Ošamućenost
  • Znojenje

UZROCI

Dijabetes tipa I (diabetes mellitus juvenilni) je bolest koja može nastati iz dva razloga: kao autoimuno oboljenje koje se javlja kod dece ili kao posledica nemogućnosti ćelija pankreasa da proizvode insulin. Kada dijabetes tipa I (diabetes mellitus juvenilni) nastane kao posledica nemogućnosti ćelija pankreasa da proizvode insulin, ne moraju ga dobiti samo deca, već se sreće i kod starijih.

Mnogo učestaliji, dijabetes tipa II (diabetes mellitus tipa II), češći je god osoba sa prekomernom težinom, kod osoba sa genetskim opterećenjem (tj. kod osoba koje su u porodii imale nekog bolesnog od dijabetesa), kod žena koje su u trudnoći imale gestacioni dijabetes ili imaju policistične jajnike.

Pojava dijabetesa očekuje se kod nelečene, slabo ili loše kontrolisane hipertenzije, poremećaja lipidnog statusa (povišeni holesterol i trigliceridi).

DIJAGNOSTIKA

  • test opterećenja glukozom OGTT
  • Određivanje glikoliziranog hemoglobina HbA1c (nije siguran podatak ali je dobar pokazatelj efikasnosti terapije)
  • CGMS glukoze tokom 24 h sedam dana

LEČENJE

Dijabetes tipa I (diabetes mellitus juvenilni)

Insulin je jedini preparat koji se koristi u terapiji. Postoji veći broj insulinskih preparata koji se razlikuju po vremenu početka dejstva i dužini delovanja.

Lekarima i pacijentima na raspolaganju su šest tipova insulina, i to:

  • brzodelujući insulinski analog
  • kratkodelujući humani insulin
  • srednjedelujući humani insulin
  • dugodelujući insulin (Lente)
  • veoma dugodelujući insulinski analog (glargin – Lantus)
  • mikstardi (mešani oblici kratko i dugo delujućih insulinskih supstituenata)

Uz insulinsku terapiju, neophodna je zdrava ishrana prilagođena prirodnom balansu insulina, kontrola telesne težine, povećanje fizičke aktivnosti.

Dijabetes tipa II (diabetes mellitus)

Diabetes mellitus može biti kontrolisan velikim brojem preparata svrstanih u nekoliko grupa:

  • Bigvanidi (metformin)
  • Derivati sulfonilureje (Diabinese, Amaryl)
  • Inhibitori alfa-glukozidaze
  • Tiazolidindioni (TZD)
  • DPP-4 inhibitori
  • GLP 1 receptor agonisti

Lekari imaju na raspolaganju veliki broj kombinacija i mogućnost da se pacijenti brzo uvedu u stanje koje obezbeđuje optimizaciju nivoa šećera u krvi.

Koji lekari su vam potrebni

  • Endokrinolog
  • Ginekolog
  • Kardiolog
  • Oftalmolog
  • Neurolog
  • Nefrolog

Copyright by Bel Medic 2018. All rights reserved.