Epilepsija

Epilepsija je neurološki poremećaj koji nastaje zbog sprovođenja neadekvatnih signala (impulsa) iz nervnih ćelija mozga (neurona). To dovodi do neuobičajenih senzacija, emocija i ponašanja koji se mogu javiti u sklopu skupa simptoma koji se zove epileptički napad.

Epilepsija nije zarazazna bolest i nije oblik mentalne retardacije, a pojava epileptičkih napada najčešće ne dovodi do direktnog oštećenja mozga.

Postoji mnogo tipova epilepsije koji se ne manifestuju klasičnim epileptičkim napadom. Epilepsija može nastati u sklopu određenih oboljenja i oštećenja mozga, kao što su tumor mozga, moždani udar (šlog), Alchajmerova bolest, a može biti i posledica povrede mozga, prenatalne infekcije ili trovanja.

Postoje dva tipa epileptičkih napada: fokalni i generalizovani. Kod fokalnih napada osoba može osećati neobične mirise ili se ponašati neadekvatno, dok se generalizovani napadi manifestuju tipičnim epileptičkim napadom u vidu gubitka svesti i pojave mišićnih spazama.

Pre napada ponekad se javljaju simptomi koji mogu biti znak upozorenja da će do napada doći i taj period zove se aura. To su napad panike, preosetljivost na svetlost, dezorijentisanost. Ovo su važni znaci upozorenja i za osobu koja zna da ima epilepsiju, ali i za nekoga ko je u njenoj blizini. Savet je da, kada se ovi znaci upozorenja pojave, osoba koja ima epilepsiju treba da se smesti na bezbedno mesto kako bi se sprečile eventualne povrede prilikom pada.  

Stres, alkohol, nedostatak sna i hormonski dizbalans koji se javlja npr. u toku menstrualnog ciklusa mogu biti okidač za pojavu epileptičkog napada. Nije svaki napad epilepsija.

Savetuje se da osobe obolele od epilepsije uz redovno uzimanje lekova vode zdrav stil života sa dovoljno sna, da se redovno hrane i upražnjavaju redovnu fizičku aktivnost. Osobe koje boluju od epilepsije su u riziku od pojave dva životno ugrožavajuća stanja: statusa epileptikusa i iznenadne smrti.

SIMPTOMI

  • Fokalni napadi: očuvana svest, ali najčešće izmenjena, uz neobične senzacije i/ili ponašanje; napadi najčešće traju nekoliko sekundi
  • Izmenjena svest, pospanost, nemogućnost koncentracije
  • Neobjašnjiv osećaj tuge, sreće, besa
  • Mučnina
  • Osećaj ukusa i mirisa koji ne postoje u okruženju
  • Neobično ponašanje: treptanje, neuobičajeni pokreti usta
  • Česte repetitivne (ponavljajuće) radnje
  • Generalizovani napadi: gubitak svesti i mišićni spazmi

FAKTORI RIZIKA

  • Genetika
  • Povrede mozga
  • Tumor na mozgu
  • Šlog (moždani udar)
  • Alchajmerova bolest
  • Infektivne bolesti (meningitis, virusni encefalitis, AIDS)
  • Trovanje
  • Upotreba nekih lekova
  • Metaboličke i druge nasledne bolesti (neurofubromatoza, tuberozna skleroza…)

DIJAGNOZA

  • Analize krvi
  • Analize urina
  • Analize likvora (cerebrospinalne tečnosti)
  • EEG
  • EEG nakon deprivacije sna
  • CT (skener) mozga
  • MRI (magnet) mozga
  • Psihološko testiranje

LEČENJE

  • Lekovi (antiepileptici)
  • Operacija
  • Ishrana

Koji lekari su vam potrebni

  • Neurolog
  • Dečji neurolog
  • Neuohirurg
  • Psihijatar
  • Psiholog
  • Radiolog

Copyright by Bel Medic 2018. All rights reserved.