Miomi na materici

Miomi na materici su dobroćudni tumori glatke muskulature materice  koji se razvijaju na unutrašnjem ili spoljašnjem zidu materice, a ponekad i na susednim organima.

Obično se javljaju u grupama i veličina im varira od zrna pirinča do dimenzija srednje lubenice, kada ispunjava celu trbušnu duplju. Najčešće se javljaju kod žena u reproduktivnom periodu, starosti od 35 do 50 godina.

Miomi na materici se uvećavaju za vreme trudnoće, dok se u menopauzi smanjuju i neretko potpuno nestaju.

Uzrok nastanka mioma na materici nije poznat, ali se pouzdano zna da njihov rast stimuliše hormon estrogen. Pokazalo se da se češće javlja kod gojaznih žena i žena koje nisu rađale.

Svi miomi materice u početku su lokalizovani u zidu materice, a svojim daljim rastom razvijaju se ili prema šupljini materice, ili prema spolja, ili prema grliću materice.

Mogu biti i na peteljci i da rastu kroz grlić materice prema vagini.

U većini slučajeve prolaze bez simptoma. Ukoliko daju simptome, oni zavise od veličine mioma i mesta gde se miomi nalaze.

Najčešći simptomi su bol i pritisak u maloj karlici, bolno i učestalo mokrenje, bolni polni odnosi, zatvor (otežano pražnjenje creva), bolovi u krstima, produžene i obilne menstruacije koje ženu vode u anemiju, intramnestrualna neuredna krvarenja. Neretko su miomi na materici uzrok steriliteta kod žena.

Dijagnoza mioma na materici je jednostavna. S obzirom da najčešće ne daju simptome, otkriju se pri redovnom ginekološkom pregledu. Potreban je ultrazvučni pregled da bi se tačno utvrdila veličina i lokalizacija mioma. U današnje vreme često se radi i magnetna rezonanca.

Lečenje mioma na materici zavisi od veličine i lokalizacije mioma. Manji miomi, koji ne daju simptome i za koje je utvrđeno da nisu uzrok steriliteta, ne leče se. Potrebne su samo redovne kontrole da bi se pratio njihov rast do menopauze.

Nekada je potrebno lečenje medikamentima da bi se smanjilo krvarenje i usporio rast mioma. Međutim, ukoliko tumori počnu naglo da rastu, ukoliko izazivaju obilna krvarenja ili zbog svoje veličine vrše pritisak na okolne organe, tada je jednini način lečenja operacija.

Postoje dva hrurška pristupa: otklanjanje mioma i otklanjanje cele materice (histerektomija). Izbor zavisi od godina žene, od toga da li je rađala ili ne, od veličine i broja mioma.

Operacija može da se radi klasično, otvaranjem prednjeg trbušnog zida, vaginalno, laparoskopski i histeroskopski. U današnje vreme ginekolozi se sve češće odlučuju za laparoskopske operacije, jer se kod njih ne seče trubušni zid, već se rade kroz milimetarski rez, postoperativni bol je manji, oporavak je brži, manji su rizici od infekcija i priraslica.

SIMPTOMI

  • bol u donjem delu stomaka i maloj karlici
  • pritisak u donjem delu stomaka i maloj karlici
  • bolno, učestalo mokrenje
  • bolni polni odnosi
  • zatvor (opstipacija, otežano pražnjenje creva)
  • bolovi u krstima
  • produžene, obilne menstruacije
  • neredovne menstruacije
  • krvarenje između redovnog ciklusa
  • anemija
  • nemogućnost začeća

FAKTORI RIZIKA

  • genetska predispoziija
  • životna dob

DIJAGNOSTIKA

  • ginekološki pregled
  • ginekološki ultrazvuk (EHO)
  • magnetna rezonanca male karlice (NMR)

LEČENJE

  • medikamentima
  • Hirurško lečenje, koje može biti klasično, vaginalno, laparoskopsko i histeroskopsko

Koji lekari su vam potrebni

  • Ginekolog
  • Hirurg
  • Endokrinolog

Copyright by Bel Medic 2018. All rights reserved.