HRONIČNA OBSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA - HOBP

ŠTA JE HOBP?

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je progresivno oboljenja od koga boluje skoro 10% odraslog stanovništva. Bolest se nedovoljno dijagnostikuje i nedovoljno leči.

Da li je HOBP nova, do sada nepoznata bolesti?
Ne, termin hronična opstruktivna bolest pluća je objedinio i zamenio dve ranije korišćene dijagnoze, emfizem pluća i hronični bronhitis. Bolesnici najčešće imaju kombinovane obe bolesti, mada mogu biti više ispoljene karakteristike jedne ili druge bolesti.

Kod nekih bolesnika sa HOBP istovremeno postoji i astma.
U HOBP česte su pridružena oboljenja kao što su šećerna bolest, bolesti srca i krvnih sudova, mišića, kostiju.   Ovo  je oboljenje srednje i starije životne dobi.

Ona nastaje posle dugogodišnjeg izlaganja štetnim faktorima, najčešće duvanskom dimu.


SIMPTOMI/ TEGOBE/SMETNJE

Simpotomi HOBP su: hronični produktivni kašalj, zviždanje („sviranje“) u grudima i osećaj nedostatak vazduha (dispnea) koji je i glavni simptom ove bolesti.  Mnogi bolesnici smatraju pojavu ovih simptoma delom normalnog procesa starenja, iako su znaci ozbiljnog oboljenja koje zahveta lečenje.

U početku se nedostatak vazduha javlja  pri većem naporu.  Sa napredovanjem bolesti podnošenje napora je sve teže, bolesnik ostaje bez daha u toku svakodnevnih aktivnosti kao što su penjanje uz nekoliko stepenica, hod po ravnom ili čak jutarnje umivanje i blačenje.                                                            

Tok bolesti se karakteriše periodima stabilnog stanja, a ona se povremeno remete pojavom akutnih pogoršanja (egzacerbacije) kada u kratkom vremenskom periodu dolazi do pogoršanja simptoma i obično je potrebna promena dotadašnje terapije.

Bolest ima progresivan karakter, što znači da napreduje od najblažih ka najtežim poremećajima.  

HOBP je oboljenje koje ugrožava život i pogoršava se ako se ne leči.


KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?

Prvi korak u postavljanju dijagnoze HOBP je dobar lekarski pregled, a on obuhvata detaljnu istoriju bolesti, naročito podatke o faktorima rizika, o pušenju kao i podatke u vezi sa radnim mestom, a zatim se obavlja brižljiv fizički pregled.
Nakon pregleda lekar preduzima dodatna ispitivanja krvi i ispljuvka (ako je potrebno), obavezno ispitivanje funkcije pluća pomoću spirometrije i rendgenski snimak pluća. Uz navedeno, treba uraditi i laboratorijske analize krvi: kompletne krvne slike, elektrolite u krvi, kao  i pulsnu oksimetriju.  Nekad je potreban bakteriološki pregled ispljuvka, gasne analize krvi, kompjuterizovana tomografija (skener) grudnog koša, eventualno bronhoskopija i dr.

Spirometrija je važna za postavljanje dijagnoze HOBP kao što je merenje krvnog pritiska bitno za postavljanje dijagnoze hipertenzije (povišenog krvnog pritiska).
Spirometrijsko ispitivanje predstavlja zlatni standard za dijagnostikovanje HOBP.


ŠTA JE UZROK?

Najčešći uzrok nastanka HOBP je duvanski dim, uključujući cigarete, lulu, cigare i druge oblike pušenja duvana popularne u mnogim zemljama.  
Prema mnogobrojnim ispitivanjima 80-90% osoba sa dijagnozom HOBP su hronični pušači ili bivši pušači. Ipak, u jednom znatno manjem procentu HOBP nastaje i kod nepušača jer postoje i drugi faktori rizika za nastanak HOBP, a to su:

  • Prašine i hemikalije na radnom mestu (isparenja, iritansi i dimovi) kada je izloženost dovoljno intenzivna ili dugotrajna;
  • Zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru nastalo od sagorevanja bioloških goriva za kuvanje i zagrevanje u slabo provetravanim prostorijama;
  • Zagađenje vazduha na otvorenom prostoru dodatno opterećuje pluća udahnutim česticama, iako izgleda da je njegova uloga u izazivanju HOBP mala;
  • Pasivno pušenje može biti faktor pogoršanja disajnih simptoma;
  • Urođeni deficit alfa-1-antitripsina (AAT).  To je genetski oblik HOBP i prilično je redak. Prenosi se rođenjem preko jednog ili oba roditelja. Početak tipičnih simptoma emfizemske bolesti kod osoba sa deficitom AAT je obično u trećoj ili početkom četvrte  decenije života, što je znatno  ranije nego što je početak HOBP kod pušača.  Deficit se dijagnostikuje posebnim krvnim analizama.


KAKO SE LEČI HOBP?

Prva i osnovna mera lečenja je PRESTANAK PUŠENJA ili izlaganja štetnim uticajima.
Druga su lekovi gde je, kao i kod astme, osnova u inhalacionoj terapiji, ali je ovde baza od koje se počinje: bronhodilatator ( lek koji širi disajne puteve ), vremenom se dodaje inhalacioni glikotikoid (lek koji smanjuje zapaljenje).
U mere lečenja još spadaju i kiseonik, aparat za neinvazivnu ventilaciju, rehabilitacija, vakcinacija protiv gripa i pneumokoka, hirurško lečenje (transplantacija pluća).
Kada je bolest stabilna, uz korišćenje redovne terapije, prestanak pušenja, sprovođenje rehabilitacije i vakcinacije protiv gripa i pneumokoka,  pacijenti se prate ambulantno.
Međutim, deo pacijenata ima manje ili više česta pogoršanja bolesti kada se moraju lečiti u bolnici . Veoma često infekcija disajnih puteva  dovodi do pogoršanja HOBP-.


ŠTA SE DEŠAVA AKO SE NE LEČI?

Ovo je hronična i sigurno progresivna bolest, koja ako se ne leči,  tokom vremena sve više onemogućava svakodnevno fukcionisanje pacijenta do potpune invalidnosti, zavisnosti od kiseonika, aparata za neinvazivnu ventilaciju i boravka u krevetu tokom većeg dela dana.


DA LI SE MOŽE SPREČITI POJAVA BOLESTI?

HOBP je bolest koja se može sprečiti!

Osnovna preventivna mera je otklanjanje faktora rizika, pre svega prestanak pušenja.


Autor: Dr Jelena Gegić Savić – specijalista interne medicine

Copyright by Bel Medic 2018. All rights reserved.