Transanalna hemoroidalna dearterizacija

Nova metoda lečenja hemoroida

Minimalno invazivna metoda THD je zapravo operacija bez hirurških rezova, a jedna od danas najkomfornijih, najbezbednijih i najefikasnijih u lečenju hemoroidalne bolesti. Zahvaljujući tome, u svetu ona sve više potiskuje klasičnu operaciju, hemoroidektomiju, kaže dr Dejan Jovanović, specijalista opšte hirurgije, proktolog

Vrlo raširena hemoroidalna bolest, koja prema nekim procenama pogađa od 50 do čak 80 odsto osoba u srednjim i starijim godinama, ne ubraja se u ozbiljna oboljenja ali veoma remeti svakodnevni život. Onima koji su patili od nje, ili ih ta bolest upravo muči, dobro su poznate neprijatnosti kao što su bol, svrab, krvarenje i prolaps (ispadanje) sluzokože, a verovatno znaju i za činjenicu da konvencionalno hirurško lečenje «šuljeva» prate jaki postoperativni bolovi. Transanalna hemoroidalna dearterizacija (THD) je, međutim, minimalno invazivna operacija - bez hirurških rezova – koja omogućava vrlo brz oporavak i povratak pacijenta uobičajenim životnim aktivnostima. Dr Dejan Jovanović, hirurg proktolog u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic u kojoj se primenjuje ova savremena metoda, dodaje da je THD ne samo komforna, već i bezbedna i efikasna, te je u svetu već postala metoda izbora, sve više potiskujući  klasičnu operaciju, hemoroidektomiju. Ovaj iskusni hirurg posebno ukazuje na podatak da se THD u svetu koristi već deceniju i po, pri čemu je desetogodišnje praćenje operisanih pacijenata pokazalo da je pojava recidiva procentualno identična kao kod hemoroidektomije, oko pet odsto, te se THD danas smatra jednom od najefikasnijih metoda  lečenja hemoroidalne bolesti.


Lečenje uzroka, a ne posledice

Oboleli hemoroidi (šuljevi) su arteriovenska proširenja ili čvorići – varikozne vene u rektumu – na čije postojanje obično ukazuju krvarenja, svrab i osećaj pritiska u analnoj regiji. U zavisnosti od stepena bolesti, leče se konzervativnom terapijom (mastima, kremama, čepićima), sklerozacijom i takozvanim Barron ligaturama, kao i hirurškim putem. Sklerozacija je smanjenje, odnosno smežuravanje hemoroida uz pomoć hemijskog sredstva koje se u njih injektira, dok je postavljanje ligatura postupak podvezivanja unutrašnjih hemoroida gumenim tračicama, što sprečava dotok krvi i izaziva kasnije otpadanje nekrotiranih šuljeva. Kod hemoroidalne bolesti I i II stepena, kad unutrašnji hemoroidi tokom pražnjenja creva ispadaju napolje (prolaps), ali se vraćaju ili se mogu vratiti rukom, podvezivanje hemoroida daje sasvim dobre rezultate. U težim slučajevima, kod III i IV stepena bolesti, kad hemoroidi po ispadanju ne mogu da se vrate u analni deo debelog creva, kad ispadaju i u mirovanju, kad ih prate obilna krvarenja, kao i kad prethodno pomenute terapije nisu dale rezultate, jedini lek je potpuno hirurško odstranjivanje hemoroida - hemoroidektomija.

Dr Jovanović objašnjava da je THD zapravo tehnički sofisticiraniji oblik jedne nove, minimalno invazivne hirurške procedure, takozvane hemoroidalne arterijske ligature (HAL), s ciljem da se deluje na sam uzrok bolesti. Ligaturom (podvezivanjem) rektalnih arterija se, naime, sprečava dotok krvi u hemoroide, čime se hemoroidalna bolest leči bez hirurškog odstranjivanja unutrašnjih šuljeva – bez rezova koji izazivaju dugotrajne i jake postoperativne bolove. Najsavremenija procedura podvezivanja arterija THD metodom izvodi se uz pomoć posebnog aparata, opremljenog ultrazvučnom Doppler sondom koja omogućava bezbedno i anatomski vrlo precizno identifikovanje šest tačaka na arterijama koje hirurg podvezuje. Na tim mestima, u regiji u kojoj inače nema nervnih završetaka koji bi signalizirali bol, postavljaju se šavovi, uz istovremeno vraćanje, odnosno podizanje sluzokože u položaj u kome se prvobitno nalazila (tzv. mukopeksija). Pored toga, THD metoda isključuje mogućnost nastajanja postoperativnih ožiljaka koji mogu da suze analni kanal, a značajno je i to što ona ne uklanja hemoroide, već čuva prirodnu anatomiju rektuma i zdrave hemoroide koji imaju svoju ulogu u mehanizmu pražnjenja creva. 

Pacijent već trećeg dana nakon ove operacije može, ponovo, gotovo nesmetano da živi i da radi. Komfor procedure se ogleda pre svega u tome što ona postoperativno ne zahteva previjanja, kao u slučaju hemoroidektomije koja podrazumeva i hirurške rane. Izvesne tegobe se, razumljivo, javljaju i nakon THD, ali to nije bol, već osećaj punoće uslovljen prisustvom šavova. Za resorbovanje hirurškog konca potrebno je određeno vreme, ali se na taj način, u dužem  vremenu, bolje fiksira i stabilizuje i sluzokoža vraćena u prirodan položaj. Najznačajnije je, međutim, da sve to pacijenta ne sprečava da se vrati svakodnevnim aktivnostima. Uz sredstvo za omekšavanje stolice, savetuje se određena antibiotska terapija i blagi analgetik, u prvih pet do sedam dana od operacije, a potom su tegobe znatno manje. Ozbiljnije komplikacije nisu zabeležene; može se javiti neznatno krvarenje koje prestaje nakon nekoliko sati, ili urgentna potreba za pražnjenjem neposredno posle operacije. 


Bezbednost i efikasnost

Operacija THD metodom prosečno traje oko 45 minuta. Može se reći da je apsolutno bezbedna zato što se u Bel Medic-u izvodi u opštoj anesteziji, za koju je, zbog preveniranja drugih a ne hirurških komplikacija, preoperativna priprema ista kao i za sve druge hirurške intervencije. Izvodi se u takozvanoj jednodnevnoj hirurgiji, što znači da pacijent napušta bolnicu istog dana (ukoliko je operisan ujutru), ili sutradan.

Govoreći o svom iskustvu u primeni ove nove metode i THD aparature, dr Jovanović ističe da je kod pacijenata koji su imali prolaps hemoroida efekt operacije gotovo trenutan, jer već pri prvoj stolici mogu da primete nestanak hemoroidalnih čvorića. Metoda se posebno preporučuje pacijentima koji imaju relativno male hemoroide, ali česta ili obilnija krvarenja, zato što je THD u takvim slučajevima dokazano superiorna procedura – brzo, efikasno i trajno oslobađa od ovih tegoba. 

Indikacije za primenu THD su pre svega krvareći hemoroidi II, III i IV stepena, trombozirani hemoroidi i prolaps analne sluzokože. Najbolji rezultati se, napominje dr Jovanović, postižu kod II i III stepena bolesti, te savetuje pacijentima da se jave na vreme, u najranijoj fazi bolesti, i tako izbegnu teža stanja koja se ne mogu lečiti THD-om. Hemoroidektomija i druge konvencionalne hirurške metode ponekad su neizbežne u težim oblicima hemoroidalne bolesti, posebno kod prolapsa rektuma, odnosno u slučajevima kad mnogo sluzokože visi i ispada, pa se takva stanja ne mogu sanirati sa pomenutih šest šavova na krvnim sudovima. 

Kontraindikacija za THD praktično nema. Reč je, zapravo, o opštim kontraindikacijama vezanim za opštu anesteziju (neka srčana i plućna oboljenja). Eventulna pojava recidiva takođe ne kontraindikuje ni ponovnu primenu THD, ni primenu drugih oblike hirurškog lečenja, zato što nakon izvedene transanalne hemoroidalne dearterizacije nema anatomskih promena na mestu intervencije. Takođe, THD se može primeniti i nakon bilo koje druge intervencije indikovane za hemoroidalnu bolest.

Copyright by Bel Medic 2018. All rights reserved.