NEUROLOGIJA
Neurolozi Bel Medic-a leče niz stanja i bolesti, počevši od glavobolja (migrena), vrtoglavica i epilepsije, preko poremećaja pamćenja, demencije i Alchajmerove bolesti, do multiple skleroze, Parkinsonove i Wilsonove bolesti, kao i bolesti nevoljnih pokreta.
U okviru lečenja glavobolja i drugih hroničnih (neuropatskih) bolnih stanja, u Bel Medic-a se mogu dijagnostikovati i lečiti sve vrste glavobolja, kao i različita hronična bolna stanja (bolovi lica, vrata, leđa i ruku i nogu) koja nisu jasno uzrokovana reumatskim, vaskularnim ili hirurškim bolestima. U lečenju stanja u kojima se javljaju nevoljni pokreti ili patološki povišena mišićna aktivnost, u Bel Medic-u se primenjuje botulinski toksin - prirodni protein koji je poslednjih decenija dokazao svoju izuzetnu terapijsku moć.
Neurološki pregledi u Bel Medic-u se mogu zakazati u vreme koje Vama odgovara, i vikendom i prazničnim danima. Pored neuroloških pregleda u relaksiranoj atmosferi i prijatnom ambijentu, u Bel Medicu se mogu obaviti svi dodatni laboratorijski i drugi specijalistički pregledi, kao i kompletna dijagnostika, uz mogućnost hospitalizacije.
Neurološki tim
Prof. dr
Marina Svetel neuropsihijatar- neurolog, posebno se bavi degenerativnim bolestima mozga, distonijama, Parkinsonovom bolešću, Wilsonovom bolešću;
primenjuje terapiju distonije i spasticiteta Botoxom (botulinskim toksinom)
Prof. dr
Gordana Ocić, neuropsihijatar - neurolog, posebno se bavi Alchajmerovom bolešću i demencijom
bavi vrtoglavicama i poremećajima sistema za ravnotežu; obavlja i vestibulometrijske testove
Prof. dr
Saša Filipović, neuropsihijatar – neurolog, bavi se Parkinsonovom bolešću i bolestima nevoljnih pokreta (distonije, tremor), glavoboljama i hroničnim bolnim stanjima, gubitkom svesti i nesvesticama, vrtoglavicama, zaboravnošću i poremećajima
pamćenja, poremećajima spavanja u neurološkim bolestima, primenom botulinskog toksina u lečenju neuroloških poremećaja
Dr
Srđan Sretenović, neurolog, ekspert za glavobolje i migrene; obavlja i dijagnostiku transkranijalnim dopplerom, kao i kolor doppler preglede krvnih sudova vrata i
perifernih arterija
Dr
Biljana Kohen, neuropsihijatar, posebno se bavi epilepsijom i migrenama; izvodi i EEG (elektroencefalografiju) u snu i budnom stanju
Dr
Boban Labović, neurolog, posebno se bavi cerebrovaskularnim bolestima i multiplom sklerozom, obavlja doppler preglede krvnih sudova vrata i glave
Dr sci med
Slavko Janković, neurolog, posebno se bavi poremećajima spavanja, epilepsijom, polisomnografijom, neurofiziologijom, genetikom spavanja, EEG, Video EEG
Pregled neurologa (ispitivanje perifernih i centralnih nerava, tonusa mišića, sistema za ravnotežu i koordinaciju, provera osnovnih psihičkih funkcija)
Color doppler krvnih sudova vrata i glave (TCD) - Doppler krvnih sudova vrata i glave je bezbolna, neinvazivna dijagnostička metoda kojom se može meriti protok krvi kroz krvne sudove vrata i glave. Ovom metodom se mogu otkriti suženja krvnih sudova, ili njihova proširenja (aneurizme). Na arterijama se mogu videti naslage ili plakovi koji sužavaju šupljinu krvnog suda.
Glavobolje predstavljaju jedan od najčešćih zdravstvenih problema (tegoba) sa kojima se ljudi sreću. U najvećem broju slučajeva prolaze same, ili uz pomoć tableta koje se kupuju bez recepta (aspirin, paracetamol, brufen...). Dešava se, međutim, da ne prolaze lako, da su bol i druge tegobe izuzetno snažni i onesposobljavajući, ili da se javljaju suviše često. Ovakve glavobolje gotovo da blokiraju čoveka - remete mu život, predstavljaju smetnju u obavljanju uobičajenih aktivnosti, i uzrok su previše čestog uzimanja lekova protiv bolova.
Dijagnostikovanje
Zasniva se na detaljnom sagledavanju karakteristika napada glavobolja i njihove istorije. Pored neurološkog pregleda, dijagnostički
postupak po potrebi zahteva i dodatne laboratorijske preglede, kao i druge preglede (CT sken ili MR mozga i/ili vratne kičme,
kardiološki ili endokrinološki pregled...).
Plan lečenja
Po postavljanju dijagnoze, doktor i pacijent definišu ciljeve i dogovaraju plan lečenja. U najvećem broju slučajeva, lečenje mora da
traje više meseci, uz precizno praćenje dogovorenog plana koji se po potrebi koriguje u konsultaciji sa doktorom. Rezultati lečenja
se prate na redovnim kontrolnim pregledima koji se dogovaraju zavisno od težine simptoma i vrste terapije. Uz medikamentoznu
terapiju, planiraju se i druge mere (fizioterapija, dijeta, promena životnog stila i navika) koje pomažu u uspostavljanju bolje kontrole
nad glavoboljama.
Terapija
Tipično se sastoji iz dva dela: akutne terapije i preventivne terapije. Akutnu terapiju čine lekovi koje pacijent uzima po potrebi, kad dođe do napada. Preventivnu terapiju čini lek (u retkim slučajevima više lekova) koje pacijent uzima svakodnevno, s ciljem da se težina i
učestalost napada smanje. Cilj lečenja je da glavobolje popuno prestanu ili da se njihov intenzitet i učestalost smanje toliko da se lako mogu prekinuti uzimanjem jednostavnih lekova. Drugim rečima, cilj lečenja je da čovek kontroliše glavbolje, a ne one njega. Kad se ovaj cilj dostigne, preventivna terapija se postepeno smanjuje i na kraju potpuno ukida.
Pored glavobolja, a neretko i zajedno sa njima, ljudi često pate od različitih bolova u predelu lica, vrata, leđa, ruku i/ili nogu. Ti bolovi
mogu biti uzrokovani jasnim reumatskim, ortopedskim, vaskularnim ili drugim zdravstvenim ili hirurškim stanjima, i tada se leče prema savetima odgovarajućih specijalista. Događa se, međutim, da su takvi bolovi neuropatski, uzrokovani patološkim nadražajima perifernih nerava ili moždanih centara za bol. Mogu da imaju različite uzroke, vezane za neka druga stanja i bolesti, ali često su samo posledica promena kroz koje telo prolazi u procesu starenja.
Lečenje neuropatskih bolova
Pored eventualnog lečenja osnovne bolesti (npr. dijabetesa), neuropatska bolna stanja zahtevaju i specijalizovan neurološki tretman.
Osnovni principi dijagnostike i lečenja slični su kao kod glavobolja, samo što se kod hroničnih bolnih stanja uzrokovanih trajnim
poremećajima ili hroničnim bolestima, terapija bola često mora primenjivati neprekidno.
Terapijska primena botulinskog toksina
Delovanje
Botulinski toksin (BT) – prirodni protein koji proizvodi bakterija clostridium botulinum – deluje na veze između nerava i mišića tako što remeti prenošenje nervnih impulsa, i u visokim dozama može da izazove paralizu svih mišića. Pre nekoliko decenija je, međutim, otkriveno da izuzetno male doze BT-a, pripremljenog u kontrolisanim laboratorijskim uslovima, pri selektivnom ubrizgavanju u mišić izazivaju samo blagu slabost; ona se može dozirati prema potrebi, zavisno od vrste i jačine nevoljnih pokreta koji se žele kontrolisati, a traje nekoliko meseci i postepeno nestaje. Pored efekta na nervno-mišićnu vezu, BT deluje i na nervna vlakna koja posreduju u prenošenju bolnih impulsa, što čini osnovu analgetskog delovanja ovog preparata.
Indikacije
Zahvaljujući efikasnosti i pouzdanosti, BT je u poslednje dve decenije postao glavno terapijsko oruđe za lečenje svih stanja kod kojih se javljaju nevoljni pokreti ili patološki povišena mišićna aktivnost: distonija (tortikolis, blefarospazam, hemifacijalni spazam, tremor); spasticiteta kod multiple skleroze, ili posle cerebrovaskularnog insulta („šloga“); glavobolja i drugih hroničnih bolnih stanja; hiperhidroze (prekomernog znojenja).
Bolesti nevoljnih pokreta
Za distonije – neurološke poremećaje koji se manifestuju nevoljno povišenom mišićnom aktivnošću i uzrokuju izmenjene i deformisane položaje i otežane pokreta delova ili celog tela - terapija botulinskim toksinom je praktično jedina široko dostupna i efikasna terapija. Najčešće distonije kod kojih se BT efikasno primenjuje već skoro dve decenije jesu tortikolis (nagnutost glave na jednu, a lica na drugu stranu), blefarospazam (grč kapka) i hemifacijalni spazam (grč polovine lica). Delotvorna je i kod drugih znatno ređih distonija, a uspešno se primenjuje i u lečenju tremora (nevoljnog drhtanja ruku) različitih uzroka.
Patološki povišena mišićna napetost
Posle cerebrovaskuranog insulta („šloga“), u zahvaćenoj ruci i/ili nozi se, pored slabosti, skoro obavezno zadržava i spasticitet (povišena mišićna napetost), a slično se dešava i kod obolelih od multiple skleroze. Spasticitet fiksira ruku ili nogu u neprirodnom i često bolnom položaju, pa može da predstavlja veći problem i od same bolesti. Takve tegobe se uspešno uklanjanju BT terapijom kombinovanom sa fizioterapijom.
Hronična bolna stanja
Hronične glavobolje su tipično povezane sa više ili manje povišenom napetošću u mišićima poglavine, lica i vrata, a slično se dešava i kod drugih hroničnih bolnih stanja - mišićna napetost povećava se u okolini bolnog predela, što pogoršava bol. Zbog opuštajućeg delovanja na mišiće, i dodatnog efekta na nervna vlakna za bol, BT se pokazao kao uspešno sredstvo u lečenju hroničnih bolnih stanja, pogotovu u situacijama kada se standardna terapija lekovima ne može primeniti (zbog neželjenih efekata, alergija, drugih bolesti...) ili je nedovoljno efikasna.
Hiperhidroza
Botulinski toksin deluje i na nervna vlakna koja kontrolišu rad znojnih žlezda, pa se koristi i u terapiji hiperhidroza - patološki povećanog znojenja na pojedinim delovima tela ili lica.
Neželjeni efekti
Glavni neželjeni efekt BT-a je mogućnost da se izazove slabost mišića veća od potrebne, ili da se njegovo dejstvo proširi na susedne mišiće, one koji nisu zahvaćeni nevoljnim pokretima i patološkom napetošću. Ta pojava se relativno retko javlja, obično je slaba i traje nekoliko dana. Ponekad, BT može da izazove suvoću usta, koja je tipično blaga. Drugih neželjenih efekata nema.
Način primene
Botulinski toksin se daje u ambulantnim uslovima, bez posebnepripreme pacijenta. Tankom iglom ubrizgava se u mišiće za koje se pregledom ustanovi da su najnapetiji, odnosno najodgovorniji za određene tegobe. Pri prvoj primeni BT-a, daju se najmanje doze za koje se očekuje da bi mogle da deluju (na osnovu veličine mišića, snage nevoljne napetosti...). Potrebno je nekoliko dana da preparat počne da deluje, a efekti se mogu ocenjivati nakon dve nedelje. Pun efekt BT dostiže četiri sedmice od davanja, traje oko dva meseca, pa potom slabi. Da bi se simptomi uspešno kontrolisali, naredno i svako sledeće davanje BT-a se obično zakazuje u razmaku od tri do četiri meseca, a u nekim slučajevima i na pola godine. U Bel Medic-u, terapija BT-om može se kombinovati sa ciljanim fizioterapijskim tretmanom.
