Mr sci. med. dr Bojan Ilisić: Kako se otkriva i leči miokarditis, opasna posledica Covid-19?

Miokarditis kod 25 odsto obolelih izaziva hroničnu srčanu slabost i treći je najčešći uzrok iznenadne smrti kod  dece i mladih osoba. Šta treba preduzeti, objašnjava mr sci. med. dr Bojanom Ilisićem, načelnik Bel Medic kardiologije. 

Šta je miokarditis i šta ga izaziva?

Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića. Postoji veliki broj različitih uzročnika zapaljenja srčanog mišića kao što su bakterije, gljivice, paraziti, autoimune bolesti, lekovi, toksične supstance, ali daleko najčešći uzročnici su virusi. U tom smislu se pojam miokarditis u javnosti često poistovećuje sa virusnim miokarditisom, što nije u potpunosti ispravno. Ova bolest je opisana još u 18-tom veku i od tada je poznato da srce može da bude zahvaćeno infekcijom, ali interes za ovu bolest nikada nije bio veći nego danas kada je celokupno čovečanstvo  zaokupljeno borbom protiv pandemije izazvane korona virusom.

Kako da na vreme prepoznamo miokarditis?

Miokarditis nije uvek lako prepoznati.  Simptomi virusne infekcije kao što su povišena temperatura, glavobolja, proliv, bolovi u mišićima i zglobovima su najčešće kombinovani sa bolom u grudima, pojačanim zamaranjem, poremećajima srčanog ritma ili oticanjem nogu. 

Ukoliko se u toku virusne infekcije Covid-19 (ili infekcije nekim drugim virusom), ili nakon nje pacijent požali na bol u grudima, nepravilan rad srca, zamaranje pri manjim naporima ili primeti oticanje nogu, neophodno je da se odmah javi kardiologu.

Koje grupe ljudi su posebno ugrožene?  

Od virusnog miokarditisa mogu da obole osobe bilo kog životnog doba i pola, ali muškarci su pod duplo većim rizikom oboljevanja od žena. Najčešće oboljevaju fizički aktivne mlade osobe od puberteta do ranih 30-tih godina. Pod povećanim rizikom su i osobe sa oslabljenim imunim sistemom, kao i osobe koje koriste narkotike, bez obzira na pol i dob. 

Da li miokarditis može da ugrozi život pacijenta?

Kao što sam napomenuo miokarditis je dominantno bolest mlade, fizički aktivne populacije. 

Iako se najveći broj pacijenata uspešno oporavi od miokarditisa, svetske statistike govore da je miokarditis treći najčešći uzrok iznenadne smrti kod  dece i mladih osoba. U tom smislu je potreban poseban oprez kod mladih osoba i sportista koji žele da nastave sa redovnim fizičkim aktivnostima nakon preležane virusne infekcije.  

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza virusnog miokarditisa se postavlja na osnovu subjektivnih tegoba pacijenta, kliničkog pregleda kardiologa, elektrokardiograma, ultrazvučnog pregleda srca i nalaza povišenih kardiospecifičnih enzima u krvi. Kod određenog broja pacijenata za postavljanje dijagnoze je potrebo uraditi i pregled srca magnetnom rezonancom, a vrlo retko i biopsiju srčanog mišića. Dodatni pregledi koji mogu da budu potrebni tokom perioda praćenja su Holter EKG monitoring srčanog ritma i test fizičkim opterećenjem.

Zašto se miokarditis često javlja kod obolelih od COVID 19?

Virus COVID-19 napada ćelije vezujući se, po principu ključa i brave, za takozvane ACE-2 receptore koji su najbrojniji u tkivima pluća, srca i krvnih sudova. Kod ove infekcije se može očekivati češća infekcija srca nego kod drugih virusa, s obzirom na relativno veliku gustoću ACE-2 receptora u srcu, kao i na trajanje zarazne faze bolesti. Važno je napomenuti da miokarditis nije jedini mehanizam oštećenja kardiovaskularnog sistema ovom bolešću. U toku ove infekcije može da dođe i do pojave infarkta miokarda, poremećaja srčanog ritma,  zgrušavanja krvi i tromboze malih i velikih krvnih sudova, aktiviranja zapaljenskog sindroma i autoimune reakcije. 

Da li postoji način da se spreči oboljevanje od miokarditisa kod COVID 19?

Osim redovnih preventivnih epidemioloških mera koje već svi poznajemo, Evropsko udruženje kardiologa preporučuje zdravu ishranu, prestanak pušenja, restrikciju unosa alkohola i adekvatan san. Izolacija i prekid fizičke aktivnosti mogu čak da imaju negativan efekat  jer povećavaju rizik od tromboembolijskih komplikacija pa se prema tome preporučuje fizička aktivnost kod kuće ili na otvorenom prostoru. Dosadašnja naučna saznanja nisu izdvojila nijedan lek ili suplement koji organizam u celini pa i srčani mišić štiti od Covid 19 infekcije. I dalje je nepoznato zbog čega određene osobe dobiju miokarditis u sklopu Covid-19 bolesti, a drugi ne. Verovatno se radi o individualnoj genetskoj predispoziciji, kod koje je presudna reakcija imunog sistema na virus. 

Da li svaka osoba koja je preležala COVID 19 treba da se javi kardiologu na pregled?

Sve osobe koje su imali srednje tešku i tešku kliničku sliku Covid-19 i lečene u bolničkim uslovima, kao i osobe koje od ranije boluju od bolesti srca i krvnih sudova, trebalo bi da se jave kardiologu nakon preležane infekcije. Kod osoba koje su imale blaži oblik  bolesti, bez upale pluća ili drugih komplikacija, ne preporučuje se rutinska kontrola kardiologa, ako pacijenti nemaju tegobe koje smo naveli. Izuzetak su mladi profesionalni sportisti, kao i rekreativci kod kojih je za nastavak sportkih aktivnosti neophodna kontrola kardiologa, bez obzira na stepen težine bolesti.

Koje sve preglede treba da obavi svako ko je preležao COVID 19?

Svako ko je preležao Covid-19 infekciju bi po prestanku simptoma trebao da se obrati izabranom lekaru i uradi laboratorijske analize krvi. Za rizične grupe pacijenata koje smo već spomenuli neophodan je pregled kardiologa, koji uključuje elektrokardiogram i ultrazvuk srca, a kod nekih pacijenata i Holter EKG monitoring, ergometrijski test i magnetna rezonancu srca.

Bel Medic ima i posebno kreirane pakete za praćenje pacijenata koji su preležali Covid-19. 

Koliko dugo traju simptomi?

Simptomi Covid-19 infekcije obično traju do 14 dana i polako prestaju. Određen broj pacijenata ima produženi klinički tok bolesti, tzv produžena Covid-19 infekcija, a kod nekih se razvija i post-Covid sindrom u vidu hroničnog zamora, slabe tolerancije napora, glavobolja i drugih tegoba. Ovakvo stanje može trajati i duže od nekoliko meseci i tegobe postepeno nestaju. Dugoročne posledice infekcije još nisu poznate, ali obzirom na mehanizam dejstva virusa, postoje indicije da bi preležana infekcija mogla da utiče i na pogoršanje različitih, važnih procesa u organizmu kao što je proces ateroskleroze.

Kako se leči? Da li postoji specifična terapija za miokarditis?

Ne postoji specifični lek za Covid-19 infekciju, pa samim tim ni za Covid-19 miokarditis. 

Pacijenti sa virusnim miokarditisom bez poremećaja funkcije srca u akutnoj fazi bolesti, imaju dobru prognozu, i kod njih se u najvećem broju slučajeva očekuje potpuni oporavak bez specifičnog lečenja.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije srčanog mišića i aritmijama, leče se lekovima kao što su beta-blokatori, vazodilatatori, diuretici, inotropni lekovi i antiaritmici. Retko se primenjuju lekovi koji modifikuju imuni odgovor pacijenta, kortikosteroidi i citostatici. Kod najtežih slučajeva mogu se primenjivati razne invazivne metode koje olakšavaju srčani rad, a kao krajnja mera transplantacija srca. 

Šta sam pacijent može da uradi kada dobije dijagnozu miokarditisa i koliko dugo se leči miokarditis?

U toku bolesti imuni sistem je angažovan na odbrani organizma i pod velikim stresom. Zato se u toku aktivne bolesti preporučuje mirovanje i redovno uzimanje lekova ako je to lekar preporučio. Proces zalečenja srčanog mišića se nastavlja i nakon što virus napusti telo i potrebno je neko vreme da se otok i zapaljenje srčanog mišića povuče. Za vreme ovog perioda srce je veoma osetljivo i preporučuje se samo lagana fizička aktivnost. Kod pacijenata sa blažom kliničkom slikom miokarditisa, nastavak redovnih fizičkih aktivnosti se obično preporučuje nakon 3 do 6 meseci, dok se kod bolesnika sa oštećenjem srčanog mišića odluka o nastavku i intenzitetu fizičkih aktivnosti donosi individualno. 

Da li je nekim pacijentima potrebno bolničko lečenje?

Kod malog broja pacijenata sa oštećenjem funkcije srca i malignim poremećajima srčanog ritma neophodno je bolničko lečenje. Lečenja je najčešće kratkotrajno i nakon stabilizacije pacijenti mogu da nastave lečenje u kućnim uslovima uz redovne kontrole kardiologa.

Koliko često oboleli od miokarditisa treba da se javljati kardiologu na kontrolu?

Plan kontrola se pravi se na osnovu težine kliničke slike i odgovora na terapijske mere. Uobičajene kontrole su na 3 meseca, sve do godinu dana od infekcije, a kod bolesnika sa težom kliničkom i češće.

Da li miokarditis ostavlja trajna oštećenja na srcu?

Većina pacijenata koji su imali blagu formu miokarditisa, bez poremećaja srčane funkcije, oporavi se bez posledica. 

Polovina pacijenata sa umereno do teško poremećenom funkcijom srca se u roku od godinu dana potpuno oporavi, dok će 25 odsto razviti hroničnu srčanu slabost, od kojih će 25 odsto zahtevati kompleksne intervencije na srcu, uključujući i transplantaciju srca. 

Pravovremena dijagnostika bolesti omogućuje identifikaciju pacijenata sa povećanim rizikom.  Isključivanjem pacijenata iz teških fizičkih aktivnosti i odgovarajućim lečenjem miokarditisa, smanjuje se rizik od naprasne srčane smrti kao i rizik za nastanak trajnog oštećenja srčanog mišića. 

Poslednji blog postovi

ULOGA INTERVENTNE RADIOLOGIJE U PREVENCIJI I LEČENJU MOŽDANOG UDARA
08.09.2021.

ULOGA INTERVENTNE RADIOLOGIJE U PREVENCIJI I LEČENJU MOŽDANOG UDARA

Piše dr Siniša Rusović, interventni radiolog, šef tima za skenerski skrining program plučnih i kardiovaskularnih bolesti
Bol u kolenu
11.08.2021.

Bol u kolenu

Koleno je jedan od najkompleksnijih zglobova u ljudskom organizmu. Zato ne čudi da se većina ljudi makar jednom u životu požali na bol u kolenu. On može biti slabijeg ili jačeg intenziteta, akutan ili hr...
Dr Dejan Jovanović: operacija koja bez reza i bola trajno uklanja hemoroide
02.08.2021.

Dr Dejan Jovanović: operacija koja bez reza i bola trajno uklanja hemoroide

THD predstavlja trajno rešenje za hemoroide jer se direktno deluje na uzrok njihovog nastanka, tako da se veoma retko ponovo javljaju. Pacijent izlazi iz bolnice u roku od 24 sata, kaže dr Dejan Jovanović, opšti hirurg u Opšto...
Dr Radoslav Barjaktarović: Sve što treba da znate o operaciji zamene kolena
02.08.2021.

Dr Radoslav Barjaktarović: Sve što treba da znate o operaciji zamene kolena

Piše: Dr Radoslav Barjaktarović, ortoped u Bel MedicuDr Radoslav Barjaktarović, ortoped u Bel Medicu, tokom svoje karijere uradio je nekoliko sto...
DR RADOSLAV BARJAKTAROVIĆ: SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O OPERACIJI KUKA
23.07.2021.

DR RADOSLAV BARJAKTAROVIĆ: SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O OPERACIJI KUKA

Na sva pitanja o operaciji kuka odgovara doc. dr sci. med. Radoslav Barjkatarović, specijalista ortopedske hirurgije u Bel Medicu koji je kod preko 100 pacijenata operisao oba kuka u jednom aktu bez komplikacija
Zašto dolazi do prevremenog porođaja i kako se može sprečiti
24.05.2021.

Zašto dolazi do prevremenog porođaja i kako se može sprečiti

Piše: Spec. dr med. Uroš Ravilić, specijalista ginekologije i akušerstvaŠta se smatra prevremenim porođajem?Preveremni porođaj nastaje između 20 i 37 nedelje trudnoće. Do prevrmenog poro...
Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!