Mamografija

Otkriven na vreme, rak dojke se leči

Neinvazivna dijagnostička metoda koja se koristi u prevenciji, detekciji i ranoj dijagnostici karcinoma dojke može da otkrije tu vrstu raka u fazi kad je maligna bolest gotovo stopostotno izlečiva, kaže dr Lana Ilić-Todorić, specijalista radiologije. Mamografija pouzdano vizualizuje mikrokalcifikacije prisutne u oko 30 do 50 odsto ranih karcinoma, koje su često jedini znak malignog tumora


Karcinom dojke je najčešći maligni tumor u žena i vodeći uzrok smrti od svih malignih tumora, u svetu i kod nas. Ukoliko se otkrije u ranoj fazi, karcinom dojke je danas gotovo potpuno izlečiva bolest. Ovo su, u najkraćem, dve ključne činjenice koje govore o značaju mamografije, radiološke dijagnostičke i skrining metode koja može da otkrije rak dojke u ranoj fazi. Dr Lana Ilić-Todorić, radiolog u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, više od dve decenije bavi se ovom procedurom, podsećajući da se ona preporučuje svim ženama starijim od 40 godina, a posebno ženama sa povećanim faktorima rizika za karcinom dojke.


Epidemiologija i faktori rizika

            U Sjedinjenim Američkim Državama i u Zapadnoj Evropi, svaka osma ili deveta žena oboli od karcinoma dojke, pri čemu je u SAD ova bolest najučestaliji kancer koji pogađa žene. U našoj zemlji, rak dojke registruje se kod svake jedanaeste ili dvanaeste žene; po učestalosti slede kolo-rektalni karcinom, karcinom pluća i karcinom grlića materice. Broj novoobolelih u svetu godišnje iznosi 1.380.000, dok je Srbija, sa 4.600 novoobolelih, po učestalosti oboljevanja od karcinoma dojke u poređenju sa drugim zemljama negde u sredini. 

Ne postoje delovi sveta u kojima nije zabeležen rak dojke, razlika je samo u visini stope oboljevanja. Najviše stope oboljevanja imaju visoko razvijene zemlje (SAD, Skandinavija i zapadna Evropa), dok su u slabo razvijenim zemljama te stope najniže. U prilog objašnjenju ove statistike dr Ilić-Todorić podseća da na razvoj karcinoma dojke između ostalog utiču neki danas nezaobilazni pratioci savremenog življenja žene, kao što su povećan stres, odloženo rađanje, nedojenje, način ishrane, upotreba hormonske supstitucije u menopauzi… Neki od tih faktora rizika su kod nas manje izraženi, pa je zato i stopa oboljevanja u Srbiji nešto niža nego u razvijenijim delovima sveta. Što se smrtnosti tiče, mortalitet od karcinoma dojke je u zemljama Zapada manji nego u zemljama u razvoju, zahvaljujući boljoj prevenciji i ranom otkrivanju bolesti. 

Kao izuzetak u ovoj savremenoj epidemiološkoj «matrici», dr Ilić-Todorić navodi primer visokorazvijenog Japana, zemlje sa vrlo niskom učestalošću malignih oboljenja dojke, što se objašnjava osobenom kulturom, tradicijom, odnosno načinom života u toj dalekoistočnoj zemlji.


Značaj masovnog skrininga

Do pre dve decenije se smatralo da je karcinom dojke neizlečiv, ali se danas ubraja u one vrste maligniteta koji, u zavisnosti od veličine i stadijuma - treba ga otkriti u ranoj fazi - vrlo uspešno mogu da se leče. Mamografija je osnovna vizualizaciona dijagnostička/skrining procedura čiji je cilj što ranije otkrivanje karcinoma dojke, u začetku i ranoj fazi, odnosno u stadijumu kad je bolest lokalizovana i, uslovno rečeno, izlečiva. Prema statističkim podacima koje navodi dr Ilić-Todorić, ukoliko se malignitet dojke dijagnostikuje blagovremeno, period preživljavanja je duži. Petogodišnje preživljavanje kod lokalizovane bolesti je oko 90 odsto, a kod DCIS (duktalnog karcinoma in situ) čak 97 odsto. Ukoliko se bolest proširuje i metastazira, taj procenat opada sve do 20 odsto kod metastatske faze. 

Iz navedenih razloga, mamografija se bilo kao dijagnostička ili kao skrining metoda preporučuje svim ženama starijim od 40 godina, a posebno ženama koje imaju povećane faktore rizika za karcinom dojke, i ženama u menopauzi. Posebni faktori rizika su, podseća dr Ilić-Todorić, porodična anamneza (genetski faktor), nedojenje, hormonska supstitucija tokom menopauze, neadekvatan način ishrane, izloženost stresu.

Mamografski skrining je organizovani program za rano otkrivanje raka dojke koji se sprovodi u potpuno zdravih žena, bez ikakvih simptoma bolesti, s ciljem da se smanji mortalitet. Zanimljivo je i da je mamografija jedina dijagnostička metoda pogodna za skrining, zato što je jednostavna za izvođenje i ne zahteva posebnu pripremu pacijenta. 

Najbolji skrining je organizovan masovni skrining koji obuhvata sve žene starosti 50 i više godina (tada su veće senzitivnost i specifičnost mamografije), posebno kad se na njega odazove 70 do 80 odsto pozvanih žena. Statistički podaci su pokazali da masovnom skriningu treba da se odazove više od 70 odsto žena da bi se mortalitet od raka dojke smanjio za 30 odsto. Prvi takvi pilot programi u SAD su započeti još šezdesetih, a u Evropi sedamdesetih godina prošlog veka, što je dovelo do smanjenja stope mortaliteta za oko 25 odsto, i do započinjanja pravih skrininga u zemljama zapadne i severne Evrope; prve organizovane skrininge imale su zemlje Skandinavije, počevši od sedamdesetih godina. U zemljama našeg okruženja, prvi skrininzi su započeti u Hrvatskoj i Sloveniji, kao regionalni, dok je u Srbiji skrining program pokrenut u pojedinim domovima zdravlja, opet kao regionalni, tamo gde postoje uslovi za njegovo sprovođenje. Prema domaćem Nacionalnom programu skrininga na rak dojke, mamografskom pregledu podležu žene od 50 do 69 godina starosti, i to na svake dve godine. Poređenja radi, u SAD se obavlja skrining žena starijih od 40 godina, svake godine.


Mikrokalcifikacije i nepalpabilni tumori

Mamografija je jedina dijagnostička metoda za pouzdanu vizualizaciju takozvanih mikrokalcifikacija, prisutnih u oko 30 do 50 odsto ranih karcinoma, koje su često jedini znak malignog tumora. Dr Ilić-Todorić napominje da je mamografija, kao dijagnostička procedura, 90 odsto senzitivna, što znači da nije i apsolutno pouzdana, pa se zato periodično ponavlja. Mogućnost poređenja sukcesivnih snimaka sa bazičnim mamografijama omogućava tačniju interpretaciju i povećava mogućnost rane detekcije karcinoma. Izuzetak je mamografija takozvane masne dojke, u kojoj je senzitivnost ove procedure stopostotna. 

Mamografski snimak omogućava i vizuelizaciju malih nepalpabilnih tumora kod kojih je nemogućnost opipavanja ograničena ne samo njihovom veličinom ili dubokom lokalizacijom u voluminoznim dojkama, već najčešće nemogućnošću jasne diferencijacije između normalnog i abnormalnog tkiva. Pored toga što detektuje i vrlo sitne nepalpabilne tumore, mamografija omogućava njihovu preciznu lokalizaciju i (takozvanu stereotaksičnu) biopsiju, neophodnu za histopatološku analizu otkrivenih promena i na njoj zasnovanu dijagnozu. Uzimanje uzorka tkiva (biopsija) se izvodi specijalnim aparatom, „pištoljem“ koji mamografska slika vrlo precizno vodi do mesta uočene promene.

Mamografijom otkrivena promena u dojci ne znači da je ona maligna, ističe dr Ilić-Todorić. Taj takozvani lažno pozitivan nalaz predstavlja samo sumnju i zahteva dodatne dijagnostičke procedure, klinički pregled i eventualnu histopatološku verifikaciju. Lažno negativni nalazi se, pak, javljaju kod takozvanih intervalnih karcinoma koji se ne uočavaju na prethodnoj mamografiji ali se vide već na sledećoj, kao i u slučajevima kad su promene prisutne ali ih radiolog ne uoči bilo zbog greške u percepciji ili interpretaciji, ili usled ograničenja same metode (pri pregledu guste žlezdane dojke). Zbog toga je veoma važno, zaključuje dr Ilić-Todorić, da mamografiju izvodi dobro obučen tehničar, i da mamografski nalaz tumači iskusan radiolog. 


Žlezdana i masna dojka

Govoreći o ograničenjima mamografije, dr Ilić-Todorić napominje da su dojke sa mnogo gustog žlezdanog tkiva, uglavnom kod mlađih žena, nepodesne za ovu vrstu pregleda. Pouzdanost procedure tada opada na svega 65 odsto, dok se u masnoj dojci pouzdanost mamografije povećava sa pomenutih 90 na 100 odsto. Gusto fibroglandularno (žlezdano) tkivo dojke, dominantno u dojci mlade žene, “namenjeno” je dojenju, a sa godinama ga zamenjuje lipomatozno (masno) tkivo prirodno za stariju, involutivnu, “praznu” dojku. Preciznija životna dob žene u kojoj će se ovaj proces odvijati genetski je uslovljen i individualan, ali se nekom opštom starosnom granicom smatra 40. godina života, odnosno ulazak u menopauzu. Ženama mlađim od 40 godina sa povećanim faktorom rizika za rak dojke, radi prevencije, savetuju se ultrazvučni pregledi.

Iako neinvazivna dijagnostička metoda, mamografija kod jednog broja žena izaziva podozrenje zbog rendgenskog zračenja koje koristi. O eventualnim rizicima od štetnog jonizujućeg zračenja u koje se ubrajaju i rendgenski zraci, dr Ilić-Todorić kaže da su oni neuporedivo manji od koristi koju mamografija ima u prevenciji raka dojke. Ova metoda je, prema njenim rečima, sofisticirana rendgenska tehnika koja koristi niske doze X-zraka, a filmove visoke rezolucije, te se unutrašnje tkivo dojke prikazuje slikama visokog kontrasta. Drugim rečima, mamografijom se, uz minimalno ozračenje, vrlo jasno uočavaju promene koje jesu ili bi mogle da budu kancerogene. I sam mamografski postupak je takav da redukuje dozu potrebnog zračenja. Dojka se postavlja između dve ploče koje je pritisnu, čime se u njoj izjednači gustoća tkiva, a to doprinosi ne samo boljem uočavanju i najsitnijih promena već i smanjenju količine radijacije zato što X-zraci u tom slučaju prolaze kroz tanji sloj tkiva.

Saznajte više o

Copyright by Bel Medic 2018. All rights reserved.

Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!