COXSACKIE (Koksaki) VIRUS

Coxsackie (Koksaki) virus, raširen po čitavom svetu, unosi se u organizam najčešće hranom zaraženom u dodiru s nečistim rukama zbog čega se skup simptoma koje uzrokuje zovu i “bolest prljavih ruku”. Virus je prvi puta izolovan 1948. godine u Coxsackie-u, američkom gradiću po kojem je i dobio ime.

Koji sve tipovi Coxsackie virusa postoje?

Postoje dve velike grupe Coxsackie virusa: 

  • grupa A, koja broji 24 vrsta virusa
  • grupa B, koja ima 6 vrsta virusa

Virusi grupe Coxsackie A izazivaju lakša oboljenja: angine, bolesti ruku, nogu, usta, zapaljenje ždrela, osip po koži, konjunktivitis, ali mogu izazvati ređe zapaljenje mozga, moždanica, paralize.

Virusi Coxsackie B grupe su zapravo oni koji prave pometnju, i za njih većina pacijenata zna; oni izazivaju bol u grudnom košu, poremećaj ritma rada srca, zapaljenje srčanog mišića i srčane maramice, ali takođe mogu izazvati oboljenja nervnog sistema.

Kako se prenosi Coxsackie virus?

Virus se prenosi feko-oralnim putem, što znači da se nalazi u respiratornom traktu i stolici. Do zaraze zato često dolazi kijanjem, kašljenjem i u dodiru sa stolicom zaražene osobe.

Coxsackie virus nije bezopasan!

U zavisnosti od toga koju bolest izazivaju, simptomi mogu biti blagi (povišena temperatura, groznica, malaksalosti, gubitak apetita, promene u vidu plikova na šakama, ustima, stopalima, prehlade, angine, zapaljenja oka), do veoma opasnih - ako je virus oštetio meke moždanice mozga, mozak, srce, srčanu i plućnu maramicu.

Svake pete do sedme godine Coxackie virusi su jači i opasniji i izazivaju teža oboljenja nego ranije. Pacijent ne mora da ima nikakve simptome, ali s obzirom na to da ova vrsta virusa može da napada gotovo sve sisteme organa, osoba može da ima najrazličitije simptome: od suzenja, crvenila i curenja iz oka, preko bola u grlu, u grudnom košu, lupanja ili preskakanja srca, do malaksalosti, jake glavoboIje, osetljivosti na svetlost i zvuke, povraćanja, dijareje…

Kako prepoznati oštećenje srca?

Simptomi koji ukazuju na to da je Coxackie virus napao srce jesu zamor, ubrzan srčani rad, preskakanje srca, gušenje i oticanje nogu. Kako bolest napreduje, zamor je sve veći, tako da oboleli mora da zastane i da se odmori čak i kada napravi samo nekoliko koraka. U teškim slučajevima dolazi do infarkta ili naglog popuštanja srca sa smrtnim ishodom.

Dijagnoza i lečenje

Prisustvo Coxsackie virusa nije moguće otkriti standardnim biohemijskim analizama, pa se u slučaju sumnje na infekciju rade specifični testovi, u specijalizovanim ustanovama. Lek za ovu bolest ne postoji, a terapija se sastoji od lečenja aritmije, srčane slabosti, i eventualno, autoimunih procesa. Neophodno je mirovanje i jačanje imuniteta, što će pomoći da se organizam sam izbori sa izazivačem bolesti.

Pacijente zbunjuju rezultati koje dobiju serološkim testiranjem, kada se traže antitela na Coxackie viruse i koji pokazuju da je postojao kontakt sa ovim virusom. Objašnjenje je jednostavno; većina osoba još u detinjstvu dođe u kontakt sa Coxsackie virusom, kada se u organizmu stvore i antitela koja ostaju pozitivna, kao potvrda da je neko bio u kontaktu sa Coxsackie virusima.

Ukoliko postoji sumnja na bolest srca, a uradi se osnovna analiza Coxsackie IgM i IgG antitela, to znači da su urađena ukupna antitela na viruse A i B grupe i ona će svakako biti pozitivna, što ne znači automatski da je neko bolestan, već potvrđuje kontakt sa ovim virusom. Infekcija može da se ponovi tokom života, kao i kod drugih virusnih bolesti.

Kada govorimo o bolesti srca jako je važno da znamo da bolesti srca izazivaju samo coxsackie B grupe, ne i A. Zato je potrebno uraditi titar antitela na pojedinačne tipove Coxsackie B1 do B6 virusa koji se rade samo u referentnoj ustanovi za imunologiju i ispitivanje virusa, odnosno pacijent takvu analizu ne može da dobije niti u državnim, niti u privatnim laboratorijama. Uzimaju se dva uzorka krvi u razmaku od mesec dana. Samo četvorostruki porast ili pad antitela dokazuje infekciju.

Zabunu stvara i viši titar Coxsackie B1-B6 koji se može održavati godinama, a što zavisi od našeg imunog sistema. Bez kliničkih znakova bolesti takav nalaz se definiše kao hronično povišen titar na Coxsackie viruse B grupe što ne znači i dokaz bolesti.

Definitivnu dijagnozu u slučaju oboljenja srčanog mišića daje sa sigurnošću biopsija srčanog mišića. S obzirom na to da infekcija ne zahvata čitav srčani mišić već samo pojedine delove, može se dogoditi da se bioptat (delić tkiva) dobije iz zdravog a ne obolelog tkiva, pa rezultat govori da je srčani mišić zdrav, a zapravo nije "pogođeno" obolelo mesto odakle je trebalo da se uzme uzorak.

Kao što se iz svega navedenog vidi, tumečenje rezultata je uvek vezano za simptome obolelog i kliničku sliku i nije lako, tako da je kod sumnje na ozbiljnije forme bolesti potrebno reagovati timskim radom od strane lekara (kod oboljenje srca infektolog, kardiolog ili kod oboljenja nervnog sistema infektolog koji se bavi infekcijama nervnog sistema, neurolog).

* Infekcija Coxsackie virusima se može ponoviti tokom života


Ime i prezime

Email

Poruka

 


Copyright by Bel Medic 2019. All rights reserved.

Like us!
Follow us!
Follow us!