Operacija kuka

Ortopedija

Operacija  kuka je često jedini izbor pri ozbiljnim povredama kuka, koja često uključuje i ugradnju proteze, odnosno veštačkog zgloba ( veštački  kuk ). Kuk je zglob između karlice i gornjeg dela butne kosti. Čine ga karlična kost svojim kružnim udubljenjem (acetabulum) u koji uleže  glava  butne kosti, a ove strukture su međusobno pričvršćene ligamentima. Kuk spada u pokretne zglobove, a obzirom  da  omogućava pokrete noge u  više pravaca (oko više osovina) predstavlja  ključni faktor normalnog  kretanja i fizičke aktivnosti uopšte.

Prelom kuka obično nastaje dejstvom jake sile na predeo kuka i najčešće je posledica saobraćajnih nesreća i padova.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, a potvrđuje se rendgenskim snimcima.

Mesto  preloma i vrsta preloma (glava ili vrat butne kosti, inter ili subtrohanterični prelom) određuju vrstu tretmana -  konzervativni ili   hirurški ( operacija kuka ). Simtomi koji se najčešće javljaju su bol različitog intenziteta i ograničenost, odnosno nemogućnost pokreta ozleđene strane, dok u ozbiljnijim slučajevima mogu biti povezani sa povredom unutrašnjih organa i šokom.

Kao terapijska metoda ortopedije nakon preloma kuka najčešće je neophodna hirurška intervencija - operacija   kuka, kada se primenjuju različite tehnike repozicije i fiksacije preloma kosti, a u nekim slučajevima je neophodna i ugradnja veštačkog kuka.

Ugradnja veštačkog zgloba kuka (artroplastika) jedno je od najvećih dostignuća u savremenoj medicini. Poslednjih nekoliko  godina nove hirurške tehnike i novi implantati  donose i potpuno nove mogućnosti.

Moderna ugradnja proteze kuka započela je sedamdesetih godina 20. veka,  kad je John Charnley upotrebio koštani cement i polietilen. Danas  postoji veliki broj  proteza od najrazličitijih materijala, a koja će se  ugraditi zavisi od  procene ortopeda i starosne dobi pacijenta.

Postoje totalne proteze, kojima se zamenjuje ceo zglob kuka i one se najčešće koriste.

To su  bescementne proteze,  dakle ne fiksiraju se  stranim materijalima već se posebnom vrstom površinskog sloja omogućava stvaranje koštanog tkiva oko proteze, čime se dobija trajna  fiksacija.

Cementna proteza kuka ugrađuje se kod starijih, manje aktivnih osoba sa slabijim  kvalitetom kosti, kod kojih postoji opasnost preloma tokom ugradnje  trupa proteze i nemogućnosti primarne fiksacije. Proteza se učvrsti koštanim cementom i ne postoji direktni  kontakt  proteze i kosti.

Postoje i parcijalne proteze, kojima se zameni samo glava butne kosti i one se najčešće ugrađuju nakon preloma vrata butne kosti kod starijih pacijenata.

Kod  mlađih i aktivnijih pacijenata postoji mogućnost ugradnje posebnog modela proteze kuka kod koga se ne menja celi zglob nego se samo metalnim elementima oblože glava  bedrene kosti i čašica kuka. Nakon dotrajalosti takve proteze može se u drugom aktu, u starijoj životnoj dobi ugraditi klasična proteza.

Od nekoliko postojećih pristupa  na kuk, najčešće se koriste zadnji i bočni. Kod zadnjeg pristupa nema  oštećenja mišića odmicača kuka (M. gluteus medius i minimus), a kod bočnog navedeni mišići se odvajaju i šiju nakon ugradnje proteze. Kod zadnjeg pristupa češća su iščašenja proteze.

Minimalno invazivnim pristupom nema odvajanja mišića, a rez kože je kraći. Njegove su prednosti brža  rehabilitacija i očuvanost mišića kuka, a nedostaci tehnički zahtevna operacija kuka i moguće pogreške kod postavljanja proteze.

Razlozi  za ugradnju proteze kuka (veštački kuk) najčešće su bol i ograničenje funkcije kuka. Među najčešćima su artroza kuka, reumatske bolesti, avaskularna nekroza, prelom kuka i posttraumatska artroza (kao posledica preloma).

Ugradnja proteze vrlo je uspešna operacija kuka, a komplikacije i ako  mogu biti ozbiljne, retko se javljaju (ukupno, uzimajući u obzir i  najmanje, oko dva posto).


Ime i prezime

Email

Poruka

 


Copyright by Bel Medic 2019. All rights reserved.

Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!