Aerozagađenje i dečja pluća

Čist vazduh - zdravo potomstvo

Poznato je da je aerozagađenje veoma štetno po ljudsko zdravlje i da posebno ugrožava razvoj dečjih pluća. Ali, tek u skorije vreme, naučno je dokazano da i prenatalna izloženost zagađenom vazduhu uzrokuje ozbiljne posledice po zdravlje disajnih organa odojčadi, kaže prof. dr Branislava Milenković, načelnica Odeljenja za astmu pri Institutu za plućne bolesti i tuberkulozu KCS 


U zimu 1952. godine, ledeno hladna magla spustila se na London, primoravši njegove stanovnike da troše više ogrevnog uglja nego obično. Naglo povećano zagađenje vazduha, pogoršano velikom vlažnošću, isprva nije izazvalo paniku zato što je britanska prestonica bila naviknuta na teške magle, ali se u sedmicama koje su usledile pokazalo da je aerozagađenje, i danas poznato kao “Veliki londonski smog iz 1952.”, usmrtilo ili ubrzalo smrt oko 12.000 stanovnika grada, i to uglavnom najmlađih, najstarijih i onih koji su već imali neke respiratorne probleme.

Više od šest decenija se zna da aerozagađenje ima letalni potencijal, kao i da ometa pravilan razvoj dečjih pluća. I (pasivno) pušenje je takođe život u intenzivnom aerozagađenju pa trudnice koje puše rađaju decu čiji su disajni putevi slabije razvijeni tako da ona češće imaju respiratorne infekcije, astmu i druge plućne bolesti. Profesor dr Branislava Milenković, internista pulmolog, načelnica Odeljenja za astmu pri Institutu za plućne bolesti i tuberkulozu KCS i redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ukazuje, međutim, i na činjenicu dokazanu tek u novije vreme - da prenatalno aerozagađenje takođe ima ozbiljne posledice po razvoj pluća fetusa i novorođenih beba.


Azot-monoksid - znak za uzbunu

            Disanje je preduslov za život. Od trenutka kad se rodimo neophodno je da duboko dišemo sve do momenta smrti. Odrasla osoba svakodnevno udahne 15 kubnih metara vazduha, te tako vazduh ulazi u ljudsko telo i krv u većim količinama od bilo koje druge supstancije! U periodima aerozagađenja, raste smrtnost najmlađeg i najstarijeg stanovništva, kao i osoba sa hroničnim bolestima bez obzira na njihovu prirodu. Drugim rečima, smanjenje ili eliminisanje aerozagađenja - produžava život. To je pokazala i jedna američka studija koja je, tokom poslednje dve decenije, pratila rezultate promena kvaliteta vazduha u desetinama gradova SAD; kontinuirano smanjivanje aerozagađenja u 51 američkom gradu, uključujući i Vašington, produžilo je očekivani životni vek njihovih stanovnika za pet meseci!

Prva relevantna epidemiološka studija koja je povezala aerozagađenje i razvoj dečjih pluća sprovedena je krajem prve decenije ovog veka. Reč je o jednom velikom švajcarskom istraživanju o uticaju zagađenja vazduha na razvoja pluća fetusa i odojčadi, koje je, prema rečima prof. Milenković, nedvosmisleno pokazala da je aerozagađenje uzrokovalo zapaljenja u disajnim putevima mališana obuhvaćenih studijom. 

Novorođenčad su pregledana u pet različitih švajcarskih regiona sa vrlo različitom zagađenošću, i to nakon što su njihove majke praćene još tokom trudnoće. Plućne funkcije merene su kod dece tokom spavanja, posredstvom količine izdahnutog vazduha i količine azot-monoksida u njemu. Istraživanje je na osnovu toga utvrdilo jasnu vezu između prenatalne izloženosti pluća fetusa vazdušnom zagađivaču azot-dioksidu, i postnatalno detektovanih nivoa azot-moniksida. Gas azot-monoksid je, napominje prof. Milenković, važan signalni molekul i ključni pokazatelj zapaljenja u disajnim putevima zato što ga stvaraju ćelije koje učestvuju u inflamaciji. Može se relativno lako detektovati u izdahnutom vazduhu te se bez problema meri i kod najmlađe dece. Švajcarska studija je kod beba koje žive u sredini sa većim aerozagađenjem - a koje su mu bile izložene i u majčinoj utrobi -  u izdahnutom vazduhu registrovala povišene nivoe azot-monoksida. 

Zapaljenje je prirodna reakcija organizma na neki nadražaj. Reagujući, na primer, na opekotinu ili hemijski nadražaj, organizam na ugroženo mesto šalje odbrambene ćelije koje treba da spreče dalje širenje oštećenja. Inflamacija je, stoga, važan odbrambeni mehanizam, ali samo do određene mere jer aktiviranje prevelikog broja odbrambenih ćelija rezultira time da njihovi inače korisni medijatori postaju štetni po organizam. 

Prof. Milenković dodaje da je, uz količinu izdahnutog azot-monoksida, kod odojčadi praćene studijom merena i frekvencija disanja. Ustanovljeno da bebe čije su majke trudnoću provele u većem aerozagađenju imaju veći broj respiracija, odnosno veći broj disajnih ciklusa u minutu, što znači da su prinuđene da brže dišu, što je još jedan pokazatelj da su njihovi disajni putevi nedovoljno razvijeni. Kakve posledice može da ima to što se disajni put, zbog oštećenja, slabije razvija i biva uži no što je normalno, dovoljno govori činjenica da smanjena ili nedovoljna respiracija neminovno oštećuje i razmenu gasova u plućima, a smanjeni unos kiseonika nepovoljno utiče na svaku ćeliju organizma. 

Za razliku od posledica o kojima se pouzdano zna i koje upućuju na neophodnost preventivnog delovanja, mehanizmi pomoću kojih aerozagađivači izazivaju oštećenja disajnih puteva nisu svi poznati. Uglavnom su identifikovani samo mehanizmi njihovog direktnog delovanja na sluzokože. Pri kraćem izlaganju ili kontaktu sa manjom količinom zagađivača vazduha dolazi do direktne iritacije koja se manifestuje “grebanjem” u grlu, kašljem i curenjem iz nosa; duže i intenzivnije delovanje aerozagađenja izaziva zapaljenja i trajna oštećenja disajnih organa.


Poguban duvanski dim

Da li je moguće popraviti štetu koju aerozagađenje nanese disajnim organima? Prof. Milenković kaže da već nastalo oštećenje, u obliku formiranja vezivnog tkiva odnosno “ožiljka” u disajnim putevima, ostaje kao trajno i da se, prema postojećim saznanjima, ne može “izbrisati”. Dalje napredovanje bolesti se ipak može zaustaviti ukoliko pacijent više nije pod dejstvom iritansa. 

Izbegavanje aerozagađenja je posebno važno za osobe koje boluju od hroničnih plućnih oboljenja. Jedno od njih, vrlo učestalo, od koga u velikom broju oboljevaju i deca, jeste astma. Astma se manifestuje povremenim tegobama između kojih se pacijent oseća bolje. Ali, obzirom na činjenicu da u tom oboljenju dominira zapaljenje, aerozagađenje pogoršava prognozu bolesti; to znači da će oboleli češće imati pogoršanja, da će učestalije biti hospitalizovan i da će brže doći do trajnog oštećenja plućne funkcije. Vrlo je značajno da roditelji astmatične dece ne puše, da deca borave u sredini oslobođenoj od aerozagađenja, da ne odlaze u kafiće i druge zadimljene prostore. Jer, duvanski dim je zagađivač vazduha sa čak više od dve hiljade različitih supstanci u svom sastavu, i većina njih je štetna, ali je njegovo dodatno štetno dejstvo u tome što se unosi direktno u disajne puteve i zagreva ih. Pored direktnog oštećivanja disajnih puteva, duvanski dim indirektno, putem ometene krvne cirkulacije, povećava i učestalost drugih oboljenja, među kojima i karcinoma bešike. Takozvano pasivno pušenje je, upozorava prof. Milenković, jednako opasno kao i aktivno pušenje.

U vreme kad nije bilo odgovarajućih medikamenata, astma je lečena isključivo na taj način, izbegavanjem aerozagađenja - klimatskom terapijom koja je često podrazumevala i preseljenje čitave porodice na selo ili na more. Iskustveno se znalo da promena klime, udaljavanje iz nepovoljne sredine, pogoduje održavanju postojećeg stanja i sprečavanju progresije bolesti. Podrazumeva se, naravno, da astmatična deca kasnije ne treba da biraju poslove koji bi ih dovodili u dodir sa aerozagađenjem. 

Ističući da je preventivno delovanje danas posebno važan aspekt medicine, prof. Milenković podseća da disajni putevi fetusa i novorođenčadi imaju svoj period razvoja kao i svi drugi organski sistemi, te da rana oštećenja aerozagađenjem, bilo da je reč o okolini ili neposrednom detetovom okruženju (roditeljsko pušenje), ometaju njegov pravilan razvoj i dostizanje optimalne funkcije. Sve to, opet, ima dalekosežne posledice po ukupan kvalitet života. Što su deca češće bolesna, što su češće van škole, uspeh im je slabiji, i izrastaju u manje produktivne ljude, depresivne i nezadovoljne sobom. 


Prevencija i monitoring

Mere za očuvanje prirodnog čovekovog okruženja i ekološki održiv razvoj ljudske zajednice, a posebno prevencija delovanja najopasnijih aerozagađivača, način su da se spreče takve posledice. 

Postoji mnoštvo zagađivača vazduha i bezbroj njihovih kombinacija, ali se ipak izdvajaju neki za koje se zna da nanose najveću štetu ljudskom zdravlju i prirodi. To su ugljovodonici, prizemni ozon (O3 ), ugljen-monoksid, azot-dioksid, sumpor-dioksid i čvrste čestice (dim, čađ, prašina). Sporedni proizvodi industrijskih procesa, ugljovodonici (metan, etan, propan, butan, metil, etil...), u atmosferi mogu biti prisutni u velikom broju. U urbanim sredinama ima ih više od sto, a emituju ih klima i drugi uređaji za rashlađivanje, i razni sprejovi. Jedan od najvećih emitera ugljovodonika je zapaljena guma. Sumpor-dioksid je uglavnom produkt sagorevanja fosilnih goriva (uglja), a otrovna jedinjenja azota nastaju u energetskim postrojenjima, proizvodnji najlona, u otpadnim materijalima i otpadnim vodama, u automobilskim izduvnim gasovima. Ugljen-monoksid (CO) je jedan od najrasprostranjenijih atmosferskih zagađivača, a njegovi glavni izvori su motorna vozila, sagorevanje čvrstih, tečnih i gasovitih goriva, industrijski procesi. Motorna vozila su najveći pojedinačni emiteri CO pošto proizvode do 60 odsto ukupno emitovanog ugljen-monoksida. Ozon, koji nas inače štiti od ultraljubičastih zraka dok je u stratosferi, u opasnog zagađivača se pretvara pri tlu, gde nastaje hemijskom reakcijom između sunčevih zraka i organskih gasova i oksida azota iz izduvnih gasova, rafinerija, hemijske industrije. 

            Na planu opšte prevencije aerozagađenja, naša zemlja tek usvaja odgovarajuće zakone i usklađuje ih sa zakonima Evropske unije, koje tek treba da primeni. Aktuelni su Zakon o zaštiti životne sredine iz 2009. (član 24) i Zakon o zaštiti vazduha iz 2013. godine. Takođe, zakonodavac predviđa i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije. 

Jedan od oblika zaštite od aerozagađenja jeste redovno praćenje parametara kvaliteta vazduha. U našoj zemlji se monitoringom vazduha bavi više organizacija, nevladinih i državnih, ali se najviše podataka o aerozagađenju može naći na veb-sajtu Agencije za zaštitu životne sredine koja deluje pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Na adresi http://www.sepa.gov.rs mogu se naći brojne informacije o monitoringu vazduha u Srbiji, o planu otvaranja novih mernih stanica, kao i dnevni registar kvaliteta vazduha u realnom vremenu, sa već postojećih mernih stanica u Boru, Smederevu, Pančevu, Beogradu, Nišu, Valjevu, Kragujevcu, Užicu, Vranju, Čačku, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Novom Sadu, Zaječaru i Beočinu. Na adresi Evropske federacije udruženja pacijenata sa alergijom i bolestima disajnih puteva, http://www.efanet.org/air-quality (European Federation of Allergy and Airways Diseases Patients' Associations - EFA), mogu da se nađu podaci i saveti o prevenciji bolesti koje nastaju kao posledica udisanja zagađenog vazduha. 

Copyright by Bel Medic 2018. All rights reserved.