Melanom

Melanom je maligni tumor melanocita, ćelija kože odgovornih za stvaranje melanina, pigmenta koji se stvara u koži. U ranoj fazi ćelije tumora nalaze se u najpovršnijim slojevima kože, a vremenom se šire ka dubljim slojevima, limfnim i krvnim sudovima, preko kojih se mogu proširiti do limfnih čvorova i unutrašnjih organa.

Melanom (rak kože) se javlja na koži, ali i na sluzokoži svih organa, na noktima ili u očima. Alarmantni simptomi su pojava asimetričnog mladeža, gde jedna strana mladeža nije isto kao druga po boji obliku i veličini, nejasne granice mladeža (ivice mladeža su nepravilne, podrivene i nejasne), različita boja mladeža od uobičajene (svetlo i tamno braon, crna, crvena ili plava), kao i veličina mladeža (melanomi su najčešće veći od 6 mm u prečniku, ali mogu biti i manji). Stoga prilikom pregleda i samopregleda kože treba obratiti pažnju na  oblik, veličinu, boju i ivice mladeža, odnosno pigmentovanih promena na  koži. Takođe, bilo kakva (pigmentovana ili nepigmentovana) promena na  koži koja se brzo menja i raste zahteva uklanjanje i histopatološku  analizu (HP analizu).

Kod oko 30 odsto obolelih od melanoma kože tumor se javlja u već postojećem mladežu, a kod 70 odsto pacijenata na prethodno potpuno neizmenjenoj koži.

Melanom (rak kože) najčešće je smeđe ili crne boje, ali retko može biti bez pigmenta (amelanotični), crvene ili boje kože.

Godišnje se u Srbiji melanom (rak kože) otkrije kod oko 400 osoba, od čega samo 20 odsto u ranom stadijumu.

Melanom (rak kože) najčešće pogađa osobe od 50-60 godina starosti, ali se relativno često javlja i kod osoba pre 40-te godine. Kod dece pre puberteta, melanomi su veoma retki.

Zna se da je melanom drugi po učlestalosti malignitet kod osoba starosti od 15 do 29 godina i u ovoj populaciji je češći kod devojaka.

Veruje se da je uzrok tome češće sunčanje, upotreba solarijuma i želja za tamnim tenom koji je još uvek simbol „dobrog izgleda”, uprkos opasnostima koje nosi. Preterano izlaganje suncu, pogotovo opekotine u ranom detinjstvu, povećavaju rizik za nastanak melanoma kasnije u životu. I UV zračenje u solarijumima može da dovede do nastanka melanoma. Zbog toga je zaštita od ultravioletnog zračenja (UV zračenje) važan element prevencije raka kože.

Ipak, melanom se javlja i na mestima koja nikad nisu izložena suncu, kao i kod beba koje takođe nisu bile izložene UV zracima, tako da sunce nije jedini faktor rizika. Specifični faktori rizika za melanom su kongenitalni nevusi, postojanje displatičnih nevusa, xeroderme pigmentosum, kao i imunosupresije.

Stoga su, koliko god da se štitite sunca, redovni dermoskopski pregledi najbolja preventiva i najbolji način da se bolest otkrije na vreme.

UZROCI I FAKTORI RIZIKA

  • Genetska sklonost
  • Ultravioletno zračenje (UVA i UVB zračenje)
  • Opekotine od sunca
  • Više od 50 mladeža
  • kongenitalni nevusi
  • postojanje displatičnih nevusa
  • xeroderme pigmentosum
  • imunosupresije

SIMPTOMI

  • Asimetričan mladež 
  • Nepravilne ivice mladeža 
  • Nejasne ivice mladeža
  • Izmenjena boja mladeža
  • Mladež veći od 6 mm  
  • Više od 50 mladeža 

DIJAGNOSTIKA

  • Samopregled
  • Dermatoskopija
  • Biopsija sumnjive promene na koži
  • Patohistološki nalaz (PH analiza)
  • Skener (CT) pregled drugih delova tela
  • Scintigrafioja kostiju
  • PET skener

LEČENJE

Lečenje melanoma zavisi od stepena proširenosti bolesti u trenutku otkirvanja (stadijuma bolesti). Najuspešnije lečenje je rano otkrivanje i hirurško uklanjanje melanoma uz histopatološku analizu (pregled tkiva pod mikroskopom). Odluku o vrsti lečenja donosi konzilijum lekara, uz saglasnost pacijenta, a mogući načini lečenja su sledeći:

  • Operacija
  • Hemioterapija
  • Zračenje
  • Imunoterapija
  • Ciljana terapija

Koji lekari su vam potrebni

  • Dermatolog
  • Onkohirurg
  • Plastični hirurg
  • Onkolog

Copyright by Bel Medic 2018. All rights reserved.