•  
    •  
     
    •  
    • Kamen u bubregu


    • Kamen u bubregu, mokraćnim kanalima i mokraćnoj bešici (kalkuloza urotrakta) jedan je od najčešćih uroloških problema u našoj populaciji -pogađa oko 14 % stanovništva - pri čemu muškarci oboljevaju tri puta češće od žena. Veličina kamena može da varira, od vrlog sitnog- nekoliko milimetara do veoma krupnog- koralni kamen koji ispunjava ceo bubreg. Dok kamen miruje na mestu nastanka, obično ne izaziva tegobe i obično se otkriva slučajno.


      Za razliku od bezbolnog stanja, kada nema simptoma koji bi upozorili na kamen, pokretanje kamena iz bubrega izaziva jedno od najtežih bolnih stanja koje je poznato u medicini - TAKOZVANI BUBREŽNI NAPAD.  Ipak, kalkuloza bubrega i mokraćnih puteva uspešno se leči, a postoje i efikasne mere prevencije, pre svega za sprečavanje ponavljanja ovog vrlo neprijatnog stanja.



      Mnogi faktori utiču na stvaranje kamena u bubregu:

      • Genetske predispozicija
      • Ishrana (preveliki unos životinjskih belančevina i natrijumovih soli, uzimanja preparata kalcijuma, nedostatka vitamina B6).
      • Smanjen unos vode i dehidratacija.
      • Infekcija mokraćnih kanala.
      • Urođene mane mokraćnih puteva
      • Delovanja klimatskih faktora.

      Faktori rizika za nastanak kamena u bubregu:

      • Ishrana siromašna fitatima (iz pirinča, raži, pšenice, ječma i mahunarki)
      • Nedovoljan unos tečnosti
      • Ishrana siromašna prirodnim kalcijumom
      • Korišćenje suplemenata kalcijuma
      • Prevelik unos životinjskih belančevina
      • Gojaznost
      • Kronova bolest


      Pored otkrivanja kamena u bubregu i mokraćnim putevima ultrazvukom, kamen se može videti i rendgenskim snimanjem urotrakta, kao i skenerskim pregledom abdomena i karlice. U tu svrhu se obično preporučuje i poseban skenerski pregled, takozvani nekontrastni CT.
      Bubrežni kamen veličine do 5 mm najčešće prolazi kroz mokraćne kanale i urinom biva izbačen iz tela, što je slučaj i sa oko 50 % odsto kalkulusa veličine do 7 mm. Ali, ako se zaglavi i blokira prolaz urina, izazvaće bol.  

      Prevencija kalkuloze

      Kao opšte mere za sprečavanje nastanka kamena u bubregu i mokraćnim kanalima, savetuje se:

      • Uzimanje 2-3 l tečnosti na dan
      • Mešovitu dijeta
      • Izbegavanje samo jedne vrste vode (po hemijskom i mineralnom sastavu)
      • Izbegavanje čokolade, lešnika, oraha, badema, odnosno hrane sa visokim koncentracijama oksalata

       

      DIJAGNOZU KAMENA U BUBREGU POSTAVLJAMO


      1. ANAMNEZOM
      (razgovor sa pacijentom)

      2. NA OSNOVU SIMPTOMA
      Bol je najčešći simptom kamena u bubregu. Bol može da bude blag, ili toliko jak da je potreban smeštaj u bolnicu. Nastupi  teškog bola, poznatiji kao bubrežne kolike ili bubrežni napadi, obično traju 20 do 60 minuta i mogu da se ponavljaju više puta u toku dana. Bol se najčešće javlja u slabini sa desne ili leve strane a može da se širi prema donjem stomaku i polnim organima.
       Pojava karakterističnog bola, pojava krvi u mokraći koja može da bude vidljiva golim okom ili samo uz pomoć mikroskopa pri analizi mokraće ukazuju nam na kamen u bubregu ili mokraćnim kanalima. Ostali najčešći simptomi jesu mučnina i povraćanje u fazama napada bolova i neodložna i iznenadna potreba za mokrenjem.

      3. PREGLEDOM

      4 .SNIMANJIMA
      ( ultrazvuk, skenersko snimanje,  nativno rendgensko i kontrastno snimanje mokraćnih puteva).
      Skeniranje kompjuterskom tomografijom (CT)
      — CT skener pravi trodimenzionalnu sliku struktura u telu pa tako i kamena u mokraćnim putevima. Određen tip CT skenera (nazvan spiralni CT) se najčešće preporučuje kada se sumnja na kamen u bubregu.
      Ultrazvuk - Ultrazvuk se široko koristi u dijagnozi kamena u bubregu, iako malo kamenje i kamenje u ureteru može da se previdi. Međutim, ultrazvuk je najbolji oblik snimanja za osobe koje izbegavaju zračenje, na primer za trudnice.
      Nativni snimak uro trakta - Predstavlja najednostavniju rendgensku metodu koja nam je često od velike koristi u početnom ispitivanju pacijenta sa kamenom u mokraćnim putevima, a često i dovoljna u kombinaciji sa ultrazvučnim pregledom.
      Intravenska urografija IVU ( poznatija kao dubinsko snimanje bubrega i mokraćnih puteva)


      LEČENJE KAMENA U BUBREGU


      Lečenje  kamena u bubregu najviše zavisi od veličine i položaja kamena. Potrebno je prvo zaustaviti bolove. Ako postoje ozbiljan bol ili mučnina, biće potreban tretman jačim lekovima protiv bolova i intravenskim infuzijama.

      Tretman kod kuće — Savetuje se veći unos tečnosti, sredstva protiv bolova i lekovi koji pomaži izbacivanje kamena. Kod uzimanja analgetika uvek treba konsultovati lekara.
      Od pacijenta se može tražiti da eventualno ako je moguće  sačuva i donese izmokreni kamen. Poznavanje tipa kamena je neophodno kako bi se odredio tretman za sprečavanje ponovne pojave.
      Šta ako kamen ne prođe — Kamenje veće od 9 ili 10 milimetara retko prolazi samostalno kroz urotrakt i često je neophodna procedura za razbijanje ili vađenje kamena. Postoji nekoliko procedura.
      ( ESWL) Litotripsija udarnim talasima — Najčešće korišćen tretman za pacijente kojima je potrebno razbiti kamen u bubregu ili gornjem delu mokraćovoda (uretrea). Litotripsija možda neće biti efikasna u tretmanu velikog ili tvrdog kamenja. Moguća je upotreba lekova koji će  redukovati bol za vreme tretmana. Litotripsija se vrši usmeravanjem visoko energetskog udarnog talasa ka kamenu. Taj talas prolazi kroz kožu i telesna tkiva i oslobađa energiju na površini kamena. Ta energija dovodi do razbijanja kamena na fragmente koji se lakše izbacuju.
      Perkutana nefrolitotomija (PNL) — Za uklanjanje ekstremno velikog ili kompleksnog kamenja, ili kamenje koje ne reaguje na litotripsiju može da bude neophodna minimalno invazivna procedura pri kojoj se kroz kožu provlači mali instrument koji se uvodi u bubreg radi razbijanja kamena a potom se delovi kamena eliminišu napolje kroz istrument.
      Ureteroskopija — Ureteroskopija je procedura koja koristi sondu koja se kroz uretru i mokraćnu bešiku uvodi u ureter i bubreg. Ta sonda ima kameru i druge instrumente koji lekaru omogućavaju pronalaženje, vizuelni prikaz kamena i njegovo uklanjanje, ili razbijanje na manje komade koji se zatim lako izbacuju. Ureteroskopija se često koristi za uklanjanje kamenja koje blokira ureter, a ponekad i za uklanjanje kamenja iz bubrega.
      Lečenje asimptomatičnog kamenja — Ako pacijent ima kamen u bubregu koji ne izaziva simptome, lečenje možda i nije potrebno. Odluka se zasniva na osnovu veličine i položaja kamena, kao i mogućnosti brzog lečenja ako se pojave simptomi. Ako ne postoji mogućnost brzog lečenja (npr ako pacijent često putuje), tretman je obično potreban.
      Bez obrzira na odluku o tretmanu, potrebno je da se ispitaju osnovni uzroci pojave kamena u bubregu kod pacijenta.
      Danas 95% pacijenta biva uspešno tretirano sa nekom od navedenih minimalno inavzivnih procedura dok samo 5% pacijenta zahteva otvoreno operativno lečenje.

    •  
    Povezane teme:kamen u bubregu, ultrazvuk