Bronhijalna astma – Asthma bronchiale

ŠTA JE BRONHIJALNA ASTMA ?

Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti uopšte, zahvata disajne puteve.

5-10% svetske populacije boluje od ove bolesti. U osnovi je hronično zapaljenje u disajnim putevima, pojačana reaktivnost (preosetljivost) bronhija i povremena obstrukcija protoku vazduha. Bolest može biti alergijske i nealergijske prirode.  U zavisnosti od stepena kontrole, manifestuje se različitim simptomima koji mogu biti stalni ili se mogu ponavljati periodično.


SIMPTOMI/ TEGOBE/SMETNJE

Najčešće tegobe su : otežano disanje, kašalj, „sviranje“ („žviždanje“) u grudima , loše podnošenje fizičkog napora praćenog brzim zamaranjem. Karakteristična je periodična pojava simptoma - više izraženih noću ,u fizičkom naporu i stresu, kao i sezonska pojava- u određenom dobu godine.


KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?

Postavlja se anamnezom (razgovor sa pacijentom o tegobama sa disanjem i kašlju- kada se javljaju, koliko traju, da li prolaze spontano ili posle uzimanja leka), objektivnim pregledom (kada se na plućima može čuti „zviždanje“ - wheezing), spirometrijom ( testom plućne funkcije) gde se mere vrednosti plućnih kapaciteta i protoka vazduha kroz bronhije, kao i i njihova promenljivost pre i posle davanja leka ( Brohodilatatorni /„Ventolinski“ test)


ŠTA JE UZROK?

Alergija na neki od alergena prisutnih u vazduhu ( npr. kućna prašina, kućna grinja...) je najčešći uzrok astme.
S druge strane, astma je jedna od najčešćih alergijskih bolesti.
Zašto postoji stalno hronično zapaljenje (inflamacija) i hipereaktivnost (preosetljivost) bronhija nije poznato pa i lečenje nije uzročno nego stavljanje bolesti pod kontrolu.


KAKO SE LEČI ?

Osnova je inhalaciona terapija  tj. upotreba pumpica.
U osnovi lečenja je kontrola nad hroničnim zapaljenjem u disajnim putevima pa su inhalacioni glikokortikoidi (inhalacioni kortikosteroidi) prvi lekovi koji se uključuju . Njima se u zavisnosti od težine bolesti dodaju i inhalacioni bronhodilatatori (lekovi koji šire bronhije), antiinflamatorni lekovi, pa čak i biološka terapija .


ŠTA SE DEŠAVA AKO SE NE LEČI?

Lakši oblik astme ne zahteva stalnu terapiju , već samo povremenu i retku.
Ako se radi o težem obliku bolesti korišćenje svakodnevne terapije podrazumeva stavljenje bolesti pod kontrolu - olakašanje disanja i kašlja, povećanje tolerancije napora i fukcionisanje kao da bolest ne postoji.
U slučaju ne uzimanja terapije kod težih i teških oblika bolesti se onemogućava svakodnevno samostalno funkcionisanje i ometa funkcija pluća u disanju što se može nekada završiti i iznenadnom smrću kod pacijenata svih uzrasta.


DA LI SE MOŽE SPREČITI POJAVA BOLESTI?

Ne može se sprečiti pojava bolesti.
U osnovi alergijske bronhijalne astme je atopija - urođena sklonost ka reagovanju na inhalacione ( alergene vazduha) i nutrutivne alergene ( alergene hrane) kada dođemo u kontaktu sa njima.
Međutim, moguće je izbegavanjem kontakta sa alergenima i primenom terapije staviti bolest pod kontrolu „kao da je nema“.

Poslednji blog postovi

Prof. dr Ljiljana Medenica: COVID-19 i promene na koži
02.10.2020.

Prof. dr Ljiljana Medenica: COVID-19 i promene na koži

Sve je više dokaza da je koža važan target organ za virus SARS-Cov-2, koji izaziva infekciju COVID-19. Prema dosadašnjem saznanju, kod 21% SARS-Cov-2 pozitivnih pacijenata (1 od 5 obolelih) promene na koži...
Dr sci. med. Sanja Jovanović: Značaj kontrastnog sredstva Primovist u snimanju abdomena magnetnom rezonancom
30.09.2020.

Dr sci. med. Sanja Jovanović: Značaj kontrastnog sredstva Primovist u snimanju abdomena magnetnom rezonancom

Šta je PrimovistPrimovist ili Gd-EOB-DTPA je paramagnetno kontrastno sredstvo na bazi Gadolinijuma koje se primenjuje kod snimanja abdomen...
Koža zahteva posebnu negu u vreme kada svakodnevno nosimo maske
04.09.2020.

Koža zahteva posebnu negu u vreme kada svakodnevno nosimo maske

Piše dr Isidora Andrejić Sbutega, dermatovenerologMesecima  unazad nošenje zaštitne maske postalo je svakodnevna rutina u cilju  prevencije i zaštite  od virusa Corona. Međutim, višesatno no...
Tri stadijuma infekcije COVID 19 koja dovode do oštećenja mozga
22.07.2020.

Tri stadijuma infekcije COVID 19 koja dovode do oštećenja mozga

Nedavno objavljen izveštaj daje klasifikaciju uticaja COVID 19 na centralni nervni sistem kroz tri stadijuma i preporučuje da se svim pacijentima na bolničkom lečenju uradi snimak magnetnom rezonancom koji bi signalizirao potencijalna neuro...
Medicinska udruženja savetuju uzimanje vitamina D za vreme COVID-19
15.07.2020.

Medicinska udruženja savetuju uzimanje vitamina D za vreme COVID-19

Svaka osoba u vreme pandemije virusa korona obavezno treba da pije dnevne preporučene doze vitamina D Šest medicinskih udrženja iz čitavog sveta ističu važnost redovnog konzumiranja
Farmakološki tretmani za lečenje SARS-CoV-2 infekcije
23.04.2020.

Farmakološki tretmani za lečenje SARS-CoV-2 infekcije

Na osnovu naučnog rada: https://jamanetwork.com/journals/jama/fullarticle/2764727Pandemija COVID-19 predstavlja najveću svetsku zdravstvenu krizu ovog veka još o...
Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!