Hirurško lečenje patološke gojaznosti

Sa kilogramima odlaze i bolesti

Nakon hirurških zahvata kojima se smanjuje zapremina želuca ili redukuje apsorpcija hranjivih materija, sa smanjenjem telesne težine povlače se ili nestaju i već postojeće udružene bolesti, kaže prof. dr Đorđe Bajec, specijalista opšte hirurgije sa velikim iskustvom u laparoskopskim abdominalnim operacijama, jedan od najvećih evropskih stručnjaka za hirurško lečenje patološke gojaznosti

Ekstremna gojaznost ozbiljno ugrožava zdravlje čoveka, pre svega kao faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih i srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, pa i drugih bolesti. Ona je obično rezultat složenog spleta genetskih faktora sa faktorima okoline i načinom života pojedinca, pa ju je ponekad teško lečiti konvencionalnim metodama kao što su dijeta, fizička aktivnost ili medikamenti. Barijatrijska hirurgija se, međutim, pokazala vrlo delotvornom za regulisanje prekomerne telesne težine uzrokovane masnim naslagama. Štaviše, nakon hirurških zahvata kojima se smanjuje zapremina želuca i količina hrane koja se unosi, odnosno redukuje apsorpcija hranjivih materija, sa smanjenjem telesne težine se uklanja faktor rizik za pojavu pomenutih bolesti, ili se već postojeći komobirditeti povlače, čak počinju da nestaju. Prof. dr Đorđe Bajec, specijalista opšte hirurgije sa velikim iskustvom u laparoskopskim abdominalnim operacijama, predsednik Nacionalnog udruženja hirurga za ekstremnu gojaznost, kaže da se u svetu danas čak razmišlja o tome da se dijabetes tipa 2 reguliše baš na ovaj način. Na međunarodnim kongresima endokrinologa redovno se predstavljaju studije i iznose naučna svedočenja o velikoj povezanosti hirurškog lečenja gojaznosti i vrlo ohrabrujućih takozvanih udaljenih rezultata, pre svega u vezi sa razvojem šećerne bolesti.

Indikacije i rezultati

Hirurško lečenje se ne preporučuje svakom ekstremno gojaznom pacijentu. Rezervisano je samo za strogo indikovane slučajeve, onda kad sve druge konvencionalne procedure nisu dale dobar rezultat. Takav pacijent se prethodno podvrgava multidisciplinarnom medicinskom pregledu - od strane endokrinologa-dijabetologa, psihologa, psihijatra, specijaliste za ishranu, kardiologa, anesteziologa, konzilijarno od strane barijatrijskih hirurga - nakon čega tim lekara eventualno savetuje hirurško lečenje. 

Indikacije se, dodaje prof. Bajec, postavljaju na osnovu protokola koji se primenjuju svuda u svetu. Reč je o osobama starosti između 18 i 60 godina, sa indeksom telesne mase (BMI) 40-50, ili sa BMI 35-40 i prisutnim drugim bolestima kod kojih se očekuje poboljšanje nakon hirurške intervencije: tip 2 dijabetesa, povišen krvni pritisak, povišene masti u krvi, kardiorespiratorne bolesti, teža oboljenja zglobova, sleep-apnea sindrom, neplodnost, povećan porođajni rizik, psihološki problemi u vezi sa gojaznošću. Barijatriske operacije se mogu savetovati i osobama sa BMI od 30 do 35 koje su, nakon uspešnog smanjenja telesne težine konzervativnim metodama lečenja, počele ponovo da dobijaju u težini, kao i osobama kojima je smanjenje telesne težine neophodno radi neke druge hirurške intervencije nevezane za gojaznost. Kod osoba starijih od 60 godina gojaznost može hirurški da se leči ukoliko se proceni da bi se na taj način unapredio kvalitet njihovog života, bez obzira na to da li može da se očekuje i produženje života. Prof. Bajec napominje da kod pacijenata sa udruženim bolestima takođe treba da se proceni da li one mogu da podnesu barijatrijsku hiruršku intervenciju, bez obzira na činjenicu da je upravo cilj ove vrste lečenja posredno delovanje na komobirditete. 

Posle operacije, kad pacijenti izgube više desetina kilograma, beleži se značajno poboljšanje opšteg zdravlja. Udružene bolesti više nisu izražene ili počinju da nestaju, reguliše se hipertenzija, smanjuju povišeni nivoi šećera u krvi, opterećenje na velike zglobove kuka ili kolena se drastično smanjuje a time i rizik od komplikacija koje bi zahtevale kasnije operacije kuka i kolena. Kod gotovo 99 odsto pacijenata sa dijabetesom tipa 2 terapija se smanjuje na minimum (bez insulina, uz malu količinu lekova), a 75 do 90 odsto obolelih može da očekuje potpuno regulisanje dijabetesa. Sa značajnijim gubitkom kilograma najčešće jenjavaju ili se eliminišu i drugi zdravstveni poremećaji; kod žena se, na primer, reguliše menstrualni ciklus, što omogućava začeće u ranije neplodnim brakovima a nestaju i prateći psihički problemi. Sveukupno, rezultat je vidno poboljšanje kvaliteta i produženje života. Pacijenti se vraćaju normalnom življenju, i psihički i fizički, i imaju novu šansu da prožive svoj vek onoliko koliko zaista imaju genetskog potencijala. 

Hirurške procedure

Barijatrijska hirurgija olakšava smanjenje telesne težine uz pomoć restriktivnih procedura (kojima se smanjuju zapremina želuca i količina unete hrane), malapsorpcionih procedura (kojima se smanjuje apsorpcija hranjivih materija), kao i kombinacijom ova dva pristupa. U svetu su u te svrhe razvijene četiri laparoskopske hirurške tehnike, ali se u novije vreme, prema rečima prof. Bajeca, primenjuju dve najefikasnije. 

Danas su u najširoj primeni gastrični (želudačni) bajpas, i takozvana sleeve gastrektomija. Pomenute procedure se u svetu indikuju i izvode kod velikog broja pacijenata, pa su njihovi kratkoročni i dugoročni rezultati već dobro poznati i dokazani. Gastrični bajpas (Roux-en-Y gastric bypass - RYBP) je kombinovano restriktivna i malapsorpciona procedura kojom se smanjuje veličina želuca i „zaobilazi“ gornja trećina tankog creva, odnosno smanjeni želudac se povezuje sa završnim delom tankog creva. Restriktivnom, vertikalnom sleeve gastrektomijom (Vertical Sleeve Gastrectomy - VSG) želudac se smanjuje po dužini i praktično se odstranjuje jedan njegov deo, čime se redukuje unos hrane ali se ne utiče na apsorpciju u tankom crevu. Cilj ovih tehnika je da se, manjim unosom hrane u kombinaciji sa smanjenjem broja apsorbovanih kalorija, obezbedi osnova za značajno i trajno smanjenje telesne težine; organizam prima neophodne hranjljive materije, ali ne i svu energiju unetu hranom čiji najveći deo odlazi u debelo crevo i izbacuje se. 

Koja će od pomenutih operativnih tehnika biti primenjena zavisi od više faktora - od BMI pacijenta, njegove starosti, pola, rasporeda telesne masti, od udruženih bolesti koje su se već javile, od očekivanja samog pacijenta i njegove spremnosti na saradnju… Prof. Bajec takođe ističe da se barijatrijske hirurške procedure izvode laparoskopski, minimalno invazivno, kroz male hirurške rezove, što je za pacijente vrlo komforno i omogućava im da, već nekoliko sati nakon operacije, mogu da se kreću, a da već narednog dana napuste bolnicu i vrate se svojim redovnim životnim aktivnostima.

Značaj saradnje pacijenta

Lečenje ekstremne gojaznosti barijatrijskom hirurgijom ne donosi brzo rešenje problema jer se ne završava hirurškom intervencijom, već zahteva saradnju i pažljivo praćenje pacijenta. Operacija obezbeđuje veoma važnu startnu osnovu za nov i kvalitetniji život ali, da bi se telesna težina značajno smanjila i održala, pacijenti treba da promene način života, da se okrenu zdravim navikama i da redovno dolaze na lekarske kontrole. 

Prvi rezultat operacije je, kaže prof. Bajec, to što pacijenti više ne osećaju stalnu glad, imaju osećaj sitosti već posle malih količina hrane koja brzo prelazi u tanko crevo. Neophodni nutrijenti pravilno se iskoriste a ostatak brže odlazi kroz digestivni trakt. U eventualnim pokušajima da se, prema ranijoj navici, uzima veća količina hrane, obično se javlja nepodnošenje i povraćanje pa pacijenti postepeno počinju da se prilagođavaju novoj situaciji. Potrebno je i do nekoliko meseci da se pacijenti priviknu da "slušaju" svoje telo, da "znaju" kad su gladni i kad su siti. Za neke od njih ovo može biti frustrirajući proces, te redovno, pa i u kriznim situacijama, imaju punu podršku multidisciplinarnog tima lekara u kome su i psiholog i specijalista za ishranu.      

Pacijenti se, međutim, vrlo uspešno prilagođavaju sasvim novom načinu života i vrlo brzo se resocijalizuju. Prema rečima prof. Bajeca, najveći broj njih uspeva da se izbori sa novim izazovima, prosečno gubeći od 3 do 8 kg mesečno, uz redovnu kontrolu unosa neophodnih nutrijenata (vitamina, minerala...). U najvećem broju slučajeva, nakon godinu dana uspevaju da se približe idealnoj ili zadovoljavajućoj telesnoj težini, i tada praktično prestaju da mršave, održavajući ciljanu težinu.  

Posle velikog smanjenja telesne mase, nakon uspešne barijatrijske operacije, u nekim ekstremnim slučajevima može da se javi potreba za uklanjanjem "viška" kože. Kod mladih ljudi se takvi problemi retko javljaju zahvaljujući elastičnosti kože i potkožnog tkiva, ali starijima je, ako je to neophodno, uvek na raspolaganju i estetska hirurgija, koju prof. dr Bajec i njegov hirurški tim takođe uspešno izvode. 

Dobrom selekcijom pacijenata i studioznim multidisciplinarnim pristupom, mogućnosti komplikacija vezanih za barijatrijatrijske hirurške procedure svedene su na minimum. Danas su to već standardizovane operativne tehnike koje se rade prema strogo utvrđenom protokolu i izvode se gotovo rutinski. Zahvaljujući stručnom usavršavanju, obuci u najvećim svetskim centrima barijatrijske hirurgije, kao i već 15 godina dugoj praksi, prof. Bajec i njegov tim ove operacije izvode sigurnim rukama, gotovo bez komplikacija, u trajanju od 30 do 60 minuta.     

Saznajte više o

Copyright by Bel Medic 2018. All rights reserved.

Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!