Endoskopska operacija: najbolje hirurško rešenje za probleme kičme

22.02.2021.

Piše dr sci. med. Nenad Živković, specijalista neurohirurgije, spinalni hirurg

Kičma se sastoji od kičmenih pršljenova, zglobova sa hrskavicom, ligamenata, tetiva i nerava. Svi ovi delovi kičme mogu da budu uzrok bola ukoliko dođe do degenerativnih promena. Kičma nosi težinu tela, ublažava potrese prilikom kretanja i štiti kičmenu moždinu. Između svaka dva pršljenska tela, nalazi se disk (interverterbralni diskus) - hrskavičavi prsten koji amortizuju pokrete i raspoređuju pritisak na kičmeni stub.

Koga i zašto najčešće muče bolovi u kičmi?

Bol u kičmi muči čak 80% stanovništva, a najčešći razlog diskus hernija (pomeranje međupršljenskog diska pri čemu dolazi do uklještenja nerva). Najčešće se javlja u slabinskom i vratnom, a znatno ređe u grudnom delu kičme. Dva puta češće pogađa muškarce nego žene, a posebno osobe starije od 40 godina. Degenarativnim promenama doprinosi i pasivan način života koji uključuje mnogo sedenja, prinudan položaj, prekomerna težina, loše držanje tela, dizanje većeg tereta ili nagle pokrete u rotaciji. Sve je više mladih ljudi, koji zahvaljujući stresu i dugom sedenju za kompjuterom imaju degenerativne promene na kičmi i pre 30. godine života.

Kako dolazi do diskus hernije?

Kada se rodimo, naši diskovi se 88% sastoje od vode i proteoglikana (spoj belančevina i šećera koji čine osnovno tkivo vezivnog tkiva i hrskavice). Kako starimo, disk gubi vodu, postaje krt i podložan pucanju. Disk izlazi u spinalni kanal, gde mu anatomski nije mesto. Tada vrši pritisak na na nerv koji izlazi iz kičmene moždine. Pri tom pritisku (uklještenju nerva) dolazi do lučenja medijatora zapaljenja, pa i upale korena nerva. Zapaljenje dovodi do otoka nerva, što sve zajedno sa mehaničkom kompresijom predstavlja složen problem i dovodi do jakog bola i osećaja utrnutosti duž noge i u sedalnom delu kičme.

Lečenju ovog složenog problema treba pristupiti multidisciplinarno.

Kako se leči diskus hernija?

Većina lumboišialgičnih bolova (oko 80%) prođu nakon 6 nedelja konzervativnog lečenja. Lakši slučajevi se leče fizikalnom terapijom i lekovima (konzervativni način lečenja). Najčešće se koriste nesteroidni antireumatici u vidu tableta ili injekcija (Brufen i Diklofen ) ili pulsna terapija kortikosteroidima (velike doze koje se daju intravenski). Ukoliko nema poboljšanja nakon ovog perioda mirovanja ili fizikalne terapije, postavlja se indikacija za operativno lečenje. Teški slučajevi koji zahtevaju hitnu operaciju su pacijenti koji osećaju slabost donjih ekstremiteta, ‚‚pad stopala“ i ne kontrolišu mokrenje i stolicu. 

Zadatak neurohirurga je da odstrani deo diska koji je uzrok radikularnog bola i oslobodi nerv ili nerve pritiska. 

Operativni načini lečenja su: tubularna mirkodisektomija i kompletna endoskopska disektomija. Invazivne perkutane tehnike lečenja u posebno indikovanim slučajevima uključuju i lasersku dekompresija diska ili perkutanu radiofrekventnu diskus dekompresiju.

Kako se izvodi endoskopska operacija kičme?

Endoskopska operacija kičme je savremena minimalno invazivna hiruška metoda kojom se uklanjaju degenerativne promene na kičmi (većinom diskus hernije), kao i neke vrste cisti. Obavlja se u opštoj ili lokalnoj anesteziji kroz rez dužine 7-8 mm. Efikasnosti i bezbednosti postupka značajno doprinosi upotreba kamere na vrhu endoskopa, hiruškog instrumenta koji se sastoji od savitljive cevčice na čijem je jednom kraju nalazi sonda sa kamerom i led diodama koje odlično osvetljavaju operativno polje. Na drugom kraju se nalazi LCD monitor na kome hirurg može potpuno jasno da vidi unutrašnjost spinalnog kanala u kome se izvodi operacija, prati sve svoje poteze i ceo operativni tok. Na ovaj način se lako uočavaju čak i najmanja krvarenja i omogućava ispiranje vodom. Da bi se ublažila upala nerva i podstakla njegova regeneracija, u okolinu nerva se ubrzgava bioregenerativni serum Ortokin. Poslednji korak u operaciji je jedan šav koji ostavlja praktično nevidljiv ožiljak nakon zarastanja rane. Pacijentu se preporučuje mirovanje u trajanju od 3 nedelje, a potom se može vratiti svojim uobičajenim akitvnostima uz uputstva o ispravnom načinu sedenja, leženja, ustajanja, savijanja, uspravljanja, podizanja predmeta i ograničenje dizanja tereta do 10 kg.

Endoskopskom tehnikom mogu se operisati i diskus hernije u vratnom, a ređe u grudnom delu kičme.

Prednosti endoskopske operacije 

Prednosti endoskopske operacije u odnosu na klasičnu otvorenu hirurgiju su:

  • Mali rez (7-8 mm)
  • Minimalan, gotovo nevidljiv ožiljak
  • Maksimalna vizualizacija zahvaljujući kameri 
  • Minimalna traumatizacija tkiva
  • Minimalno krvarenje
  • Mogućnost postoperativne infekcije je svedena na minimum
  • Značajno manji lokalni postoperativni bol
  • Bolesnik je pokretan odmah nakon operacije
  • Kraći period oporavka
  • Mogućnost operacije u lokalnoj anesteziji.

Operacijom se rešava samo trećina problema!

Važno je napomenuti da se operacijom rešava samo jedna trećina problema. Drugu trećinu rešava obavezna fizikalna terapija, a za treću tećinu je zadužen sam pacijent svojim načinom života nakon operacije. Neophodno je da pacijent bude fizički aktivan i da svakodnevno radi vežbe koje jačaju leđne i trbušne mišiće koji drže kičmu u ispravnom, fiziološkom položaju. Ukoliko i dalje veći deo svoga vremena provodi sedeći ili radeći teške fizičke poslove, ako je pacijent gojazan, problem može da se vrati.

Dr sci. med. Nenad Živković, specijalista neurohirurgije i spinalni hirurg u Bel Medicu radi endoskopske operacije kičme, ali i operacije laserom i radiofrekventnom strujom.

Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!