Kamen u bubregu - Urološki problemi i savremene terapeutske opcije

Kamen u bubregu, mokraćnim kanalima i mokraćnoj bešici (kalkuloza urotrakta), predstavlja jedan od najčešćih uroloških problema. Veličina kamena može varirati od vrlo sitnog, nekoliko milimetara, do veoma krupnog, poput koralnog kamena koji ispunjava ceo bubreg.

Jedna od dvadeset osoba u uzrastu od 20 do 49 godina ima kamen u nekom delu mokraćnog sistema. Kamen se formira na mestima gde je protok mokraće smanjen, naročito u bubrežnoj karlici i mokraćnoj bešici. Iako može nastati na ovim mestima, kamen ne mora izazvati nikakve smetnje sve dok se ne pokrene i zaglavi u uskom kanalu (ureter - mokraćovod, a ređe uretra – izvodni mokraćni kanal), što dovodi do intenzivnih bolova (bubrežne kolike) i zadržavanja urina.

Kamenčići promera do 4 mm spontano izlaze kod 80% pacijenata uz konzervativnu terapiju (lekove), dok kamenčići promera do 6 mm spontano izbace kod oko 50% pacijenata za manje od dve nedelje uz istu terapiju.

Simptomi pokretanja kamena iz bubrega uključuju jak probadajući bol u predelu slabine, prisustvo krvi u mokraći, mučninu i povraćanje. Bol se kasnije širi ka donjem delu stomaka, preponama, ponekad zahvatajući unutrašnju stranu butine, a kod muškaraca i testis. Bol je praćen stalnim nagonom za mokrenjem. Pacijenti često opisuju bol od kamena u bubregu kao „najjači bol u životu“.

FAKTORI RIZIKA

• Dehidratacija (nedovoljan unos tečnosti)
• Česte urinarne infekcije
• Endokrino-metabolički poremećaji (dijabetes,adenom paratiroidne žlezde...)
• Upotreba nekih lekova
• Gojaznost
• Suplementacija vitaminom D
• Nasledni faktor

Za dijagnozu prisustva kamena u mokraćnom sistemu, urolog preporučuje:

• Laboratorijske analize krvi
• Ultrazvučni pregled mokraćnog sistema
• CT (skenersku urografiju) za precizno određivanje položaja, veličine i gustine kamena

Danas, 95% pacijenata uspešno rešava svoj problem minimalno invazivnim procedurama, a izbor procedure zavisi od veličine kamena, mesta gde se nalazi i njegove gustine. Ponekad se primenjuju i kombinacije više metoda.

ESWL - Ekstrakorporalna litotripsija:

•  Neinvazivna metoda za razbijanje kamena udarnim talasima
• Izvodi se kod kamena male gustine (ispod 1000 HU) i manjih od 2cm u prečniku
• Sprovodi se ambulantno, a pacijent odlazi kući odmah po završetku intervencije
• Procedura se može  ponoviti 2-3 puta, sa pauzama minimum 3 nedelje
  
  

Endoskopska metoda:

• Izvodi se u opštoj  anesteziji kod kamena bilo koje lokalizacije
• Prilazi se kamenu prirodnim kanalima, bez sečenja tkiva
• Razbijanje kamena se vrši mehaničkom, ultrazvučnom ili laserskom energijom
• Kod većine pacijenata je potrebno postaviti „Double J“ sondu, koja u ureteru ostaje oko nedelju dana, da bi se omogućilo normalno oticanje urina, izbacivanje sitnih partikula nastalih razbijanjem, i izbegla pojava grčevitih bolova
• Najčešće istog dana pacijent se otpušta kući
  
  

Perkutana metoda – PCNL (perkutana nefrolitolapaksija)

• Izvodi se u opštoj anesteziji za kamen velike tvrdine i veličine preko 2cm
• Pristup kamenu kroz minimalni rez (8 mm) na koži u slabinskom predelu
• Kamen se usitnjava, a delići se potom izvade
• Ureteralni „JJ“  stent ostaje oko dve nedelje

Laparoskopska pijelolitotomija i laparoskopska uretrolitotomija:

• Izvodi se u opštoj anesteziji kroz 3-4 manja reza na koži
• Otvara se bubrezna karlica ili ureter, a kamen se izvlači u celini
• U bolnici pacijent ostaje nekoliko dana
  
  

Nakon razbijanja sprovodi se ispitivanje strukture kamena radi primene specifične dijete. Ukoliko se kod iste osobe ponovo stvori kamen u mokraćnom sistemu, potrebno je konsultovati nefrologa koji će preporučiti detaljno metaboličko ispitivanje.

Preventivne mere obuhvataju održavanje adekvatnog unosa tečnosti radi postizanja dnevnog volumena mokraće od oko 2,5 litre u okviru 24 sata.

Dr Vladimir Radojević - specijalista urologije Opšte bolnice Acibadem Bel Medic.