Sinergija hirurškog pristupa i protetskih rešenja u savremenoj implantologiji

Na međunarodnom simpozijumu Sinergija hirurškog pristupa i protetskih rešenja u savremenoj implantologiji, održanom 8. novembra 2019. u Bel Medicu, glavna tema bile su inovacije koje omogućavaju manju traumu pacijenta, manji broj opersanih regiona, upotrebu tankih ili kratkih implanata koji ne zahtevaju agresivan pristup, kratke rezove bez ožiljaka, kao i zamenicu kosti, koja pojednostavljuje tradicionalnu stomatologiju. Predavači su bili dr sci. med. Gojko Cvijić, implantolog, Marcelo de Sa Zamperlini, načelnik implantologije „Dental care Institut“ (Porto, Portugalija) i Rodolfo Amorim de Padua, direktor implantologije „Dental care Institut“ (Porto, Portugalija).

Tim povodom razgovarali smo sa dr sci. med. Gojkom Cvijićem, implantologom u Bel Medicu.

Koje su inovacije u implantologiji predstavljenje na simpozijumu i koliko je dugo svaka od njih u praktičnoj primeni?

Implantologija kao grana stomatologije doživljava procvat poslednjih 10 godina. Niz noviteta koji dolaze od strane proizvožaca, naučni radovi koji jasno prikazuju koliku stopu uspeha možemo imati sa datom implantološkom terapijom pojednostavljuju tehnički deo u radu stomatologa. Tako sada imamo rešenja koja smanjuju traumu pacijenta, trajanje terapije, kao i cenu čitavog postupka.

Shodno pomenutom, na simpozijumu su fokus bili pacijenti koji su izgubili kost po vađenju zuba. U takvim situacijama je postavka implanta ili otežana ili onemogućena.Međutim, naš glavni zadatak je da protetski zbrinemo pacijenta i vratimo ga u normalan život koji se ogleda u oralnoj estetici, nesmetanoj funkciji žvakanja hrane i fonetici, tj pravilnom izgovaranju reči. Na predavanju smo pružili dve mogućnosti za saniranje ovog problem: prva je rekonstrukcija koštanog grebena pomoću titnijumske mrežice i zamenika za kost, a druga je postavka proteze na četiri implanta.

Obe tehnike imaju praktičnu primenu već više od 15 godina, sa vrlo bogatom naučnom bazom kroz radove publikovane na tu temu.

Koje benefite će od novih pristupa imati pacijenti? Šta svaki novi pristup zapravo olakšava pacijentu?

Zamenicima za kost stomatolog smanjuje traumu , na taj način što ne uzima kost iz tela pacijenta. U toku jedne operacije zamenik kosti fiksiran mrežicom vraća vilici izgubljeni koštani volumen i oblik. Posle nekoliko meseci mrežica se uklanja, a u istom aktu postavljaju se implanti, a potom i sama proteza na njima. Prednost ovakve rekosntrukcije je smanjena trauma, tako da pacijent sve podnosi znatno lakše i oporavak je brži.

Druga tema na simpozijumu takođe se ticala smanjenja traume pacijenta. Postavkom četiri implanta u specifične regione vilice izbegava se čak i gorepomenuta rekonstrukcija, pacijent neretko dobija privremenu fiksnu protezu, pa se odmah po operaciji nesmetano vraća uobičajenim aktivnostima. Osim redukovane traume i imedijatnog vraćanja u funkciju govora i žvakanja, radi se o jeftinijem i potpuno pouzdanom rešenju od prvog načina terapije.Zato je ovo veoma atraktivno za naše pacijente.

Da li postoje pacijenti kojima je nemoguće ugraditi implante?

Kontraindikacije za postavku implanata postoje. Najčešeće su bazirane na sistemskim poremećajima i mogu biti apsolutne i realtivne. Što se anatomskih nemogućnosti tiče, shodno novitetima u savremenoj implantologiji i korišćenju specifičnih vrsta implanata, gotovo da nema takvih situacija. Profesori iz Portugalije, koji su na simpozijumu predstavili svoje ogromno dugogodisnje iskustvo, zigomatičnim i transnazalnim implantima uspevaju da reše i najekstremnije atrofiije gornje vilice. U donjoj vilici, zahvaljujući napretku tehnologije, kratkim (4mm) ili tankim implantima (2.9mm) rešavaju se gotovo svi slučajevi. I na kraju, pomenuta rekonstrukcija zamenicima kosti ostaje kao provereno rešenje.

Kada je most bolji izbor i da li je? Šta je prednost implanata u odnosu na most?

Obični, česti slučajevi, gde nedostaje mali broj zuba, i danas se mogu uspešno rešiti izradom keramičkih mostova.

Bezube vilice se takođe mogu zbrinuti tradicionalnom metodom - totalnom, mobilnom, protezom.

Međutim, ovakve metode ili zahtevaju brušenje neretko zdravih zuba, ili su proteze pokretne, pa je zadovoljstvo pacijenta nepotpuno.

Implant nije jedino rešenje, ali je u najvećem broju slučajevanajbolje. Njime se izbegava brušenje susednih zuba, proteze su najčešće fiksne, estetika je vrhunska, a pacijent ceo rad doživljava prirodno, kao da se radi o njegovim zubima.

U kom pravcu se kreće moderna implantologija - da li će ona zameniti klasične protetske nadoknade?

Filozofija minimalno invazivne implantologije bazirane na smanjenoj traumi pacijenta, smanjenom broju opersanih regiona, tankim ili kratkim implantima koji ne zahtevaju agresivan pristup, kratki rezovi bez ožiljka, kao i zamenici kosti, čine impantologiju estetskom disciplinom koja pojednostavljuje tradicionalnu stomatologiju. Sinergija tehničkih noviteta i moderan klinički pristup u potpunosti menja protetski koncept koji se ogleda u fiksnim radovima, izrađenim na visoko estetskim materijalima, a opet –dugotrajnim i otpornim na sile žvakanja.

Da li implanti traju do kraja života ili ih je potrebno zameniti nakom određenog broja godina?

Cela ideja postavke implanta jeste doživotna. Ne planira se njegovo vađenje, naprotiv. Dugovečnost implanta zavisi od zdravlja pacijenta, kako oralnog tako i sistemskog. Neophodni su redovna higijena koja se izvodi na način koji stomatolog predloži, redovne kontrole i stručno održavanje oralne higijene, kao i održavanje zdravlja čitavog organizma. Implant je ništa drugo nego veštački koren zuba, a ključ njegovog uspeha leži u lokalnom i sistemskom zdravlju.