Tiha opasnost na koži: Naučite da prepoznate MELANOM

U saradnji sa dr Tamarom Jelikić, dermatologom, odgovorili smo na najčešća pitanja koja se tiču melanoma – najopasnijeg oblika raka kože. U nastavku saznajte kako da ga prepoznate, koje su rizične grupe i kako možete da se zaštitite.

1. Šta je tačno melanom i kako se razlikuje od drugih oblika raka kože?
   
   Melanom je najagresivniji oblik raka kože koji nastaje iz melanocita – ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta melanina. Može se razviti na postojećem mladežu ili na prethodno nepromenjenoj koži. Pored kože, može se ispoljiti i u oku, mukoznim membranama ili ispod noktiju. U početnim fazama, melanom može izgledati kao običan mladež, ali se razlikuje po nepravilnim ivicama, promenama u boji i brzom rastu. Dijagnoza se postavlja dermatološkim pregledom, često uz pomoć dermoskopije, a potvrđuje se patohistološkim nalazom nakon uklanjanja sumnjive promene.
   
   
2. Koliko je melanom opasan i zašto se o njemu govori kao najopasnijem tumoru kože?
   
   Melanom je najopasniji oblik raka kože jer se brzo širi na druge delove tela, uključujući limfne čvorove i unutrašnje organe. Ako se ne leči na vreme, može biti smrtonosan. O njegovom značaju govori i to što predstavlja peti najčešći malignitet u svetu kod oba pola.
   
   
3. Koliko je melanom čest kod nas i koje grupe su najugroženije?
   
   Prema podacima, u Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 700 novih slučajeva melanoma. Najugroženiji su ljudi koji imaju svetlu kožu, svetle oči, veliki broj mladeža ili su često izloženi suncu bez zaštite. Takođe, osobe koje su već imale melanom ili imaju članove porodice sa ovom bolešću imaju povećan rizik. Distribucija po polu je različita u zavisnosti od uzrasta – u populaciji od 30 do 35 godina češće se javlja kod žena, zbog veće izloženosti suncu i korišćenja solarijuma. Zbog toga je izuzetno važna prevencija i redovni dermatološki pregledi. Oko 200 pacijenata svake godine izgubi život zbog melanoma.
   
   
4. Kako možemo da se zaštitimo od melanoma?
   
   Zaštita od UV zračenja je ključna u prevenciji melanoma. Preporučuje se: nošenje zaštitne odeće, kao što su šeširi, naočare i majice dugih rukava; korišćenje krema sa visokim SPF faktorom; izbegavanje boravka na suncu od 10 do 17 časova; ne korišćenje solarijuma i UV lampi tokom kozmetičkih tretmana; redovni samopregledi kože i pregledi dermatologa. Kreme sa zaštitnim faktorom potrebno je naneti 30 minuta pre izlaganja suncu i obnavljati ih na svaka 2–3 sata. Deca do šest meseci ne treba uopšte da se izlažu sunčevim zracima, a starijoj se preporučuje nošenje odeće sa zaštitnim UV filterom. Ove mere značajno smanjuju rizik od razvoja melanoma.
   
   
5. Da li solarijum zaista povećava rizik od melanoma?
   
   Da! Korišćenje solarijuma povećava rizik od razvoja melanoma. Samo jedan boravak u solarijumu povećava rizik za nastanak melanoma za 20%. UV zračenje iz solarijuma može izazvati oštećenje DNK u koži, što dovodi do nastanka malignih promena. Zbog toga se savetuje izbegavanje solarijuma i drugih izvora UV zračenja. Od 2019. godine u Srbiji je zabranjeno korišćenje solarijuma za osobe mlađe od 18 godina, dok je za ostale potrebna pisana saglasnost uz upozorenje o rizicima koje solarijum nosi.
   
   
6. Da li svi melanomi izgledaju kao čudan mladež?
   
   Ne, melanomi se ne moraju uvek manifestovati kao neobični mladeži. Međutim, promene u boji, obliku ili veličini mladeža mogu biti znak upozorenja. Zbog toga je važno redovno obavljati dermoskopske preglede kože, koji omogućavaju detaljniju analizu promena koje nisu vidljive golim okom.
   
   
7. Da li je istina da samo mladeži koji krvare i bole treba da nas zabrinu?
   
   Ne. Krvarenje i bol su često znak povrede mladeža. Zbog toga je uvek potrebno obaviti dermoskopski pregled kod dermatologa kako bi se utvrdilo da li je potrebna dodatna dijagnostika ili uklanjanje mladeža.
   
   
8. Kada treba da se javim dermatologu? Koliko često treba da obavljam preglede?
   
   Javite se dermatologu ukoliko primetite promenu na koži koja je novonastala, ili je ranije postojala, ali raste, menja boju, nejasnih je ivica ili vam je prosto drugačija u odnosu na raniji izgled ili druge promene na koži. Ukoliko ne primećujete gore opisane promene, dovoljan je dermoskopski pregled kože jednom godišnje. Ako ste ranije operisali melanom ili neki drugi tumor kože, potrebno je redovno praćenje po savetu dermatologa.
   
   
9. Ako se melanom otkrije na vreme, kakve su šanse za izlečenje?
   
   Ukoliko se melanom otkrije u najranijim fazama, poznatim kao in situ, njegovo hirurško uklanjanje se smatra izlečenjem, jer je u tim fazama tumor ograničen samo na površne slojeve kože i nije došlo do širenja u dublje slojeve kože i udaljene organe. Takođe, dijagnoza melanoma u ranijoj fazi smanjuje rizik od nastanka udaljenih metastaza i ima bolju prognozu.
   
   
10. Da li uklanjanje mladeža može da izazove širenje melanoma?
    
    Ne, pravilno uklanjanje mladeža ne izaziva širenje melanoma. Naprotiv, ako se sumnja na melanom, njegovo hirurško uklanjanje je ključno za ranu dijagnozu i kasnije adekvatno lečenje i praćenje.

Melanom je ozbiljno, ali u velikoj meri preventabilno oboljenje kože. Redovni pregledi kod dermatologa, odgovorno ponašanje na suncu i izbegavanje solarijuma značajno smanjuju rizik od njegovog nastanka. Ključ je u ranom otkrivanju – promene na koži ne treba ignorisati, već ih blagovremeno proveriti. Briga o zdravlju kože nije samo estetsko pitanje, već i pitanje života.

Zakažite svoj dermatološki pregled u Acibadem Bel Medicu pozivom na broj 060 309 1000.
Vaša koža pamti sve – pobrinite se da pamti samo ono što je bezbedno.