Alergije mogu da se leče od najranijeg uzrasta

Piše dr Aleksandra Vukov, pedijatar, pulmolog, alergolog

Na nastanak alergija utiču i faktori sredine i nasledna predispozicija

Alergije predstavljaju jednu od najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti današnjice. Manifestuju se kao alergija na hranu, atopijski dermatitis, alergijski rinitis i astma. Na učestalost javljanja pored genetske predispozicije utiču i faktori sredine kao što su: rani kontakt sa alergenom, pušenje u kući, aerozagađenje, virusne infekcije u najranijem uzrastu... 

Prve alergije mogu da se jave i kod beba

Alergija se može javiti odmah po rođenju alergijom na mleko, ali i  suvom kožom, tj. atopijskim dermatitisom. Nakon toga se mogu razviti simptomi alergijskog rinitisa: kijanje, curenje bistre sekrecije iz nos, zapušen nos, crvenilo i svrab u očima, a kao poslednja u nizu razvoja alergije je alergijska astma. Ovakav razvoj alergije se naziva atopijski marš.

Dete roditelja koji imaju alergije je pod većim rizikom 

Zna se da ako oba roditelja imaju neku alergijsku(atopijsku) bolest, šansa da je dete ispolji je 75%, ako alergiju ima samo jedan roditelj, šansa  za dete je 50%, a ako roditelji nemaju atopijskih bolesti šansa da dete razvije neku atopijsku bolest je 27%.

Smatra se da svaka 5. osoba na svetu ima simptome alergijskog rinitisa, kao i da će do 2025. godine svako drugo dete imati neki vid alergije.

Različiti su simptomi alergije gornjih i donjih disajnih puteva

Simptomi alergije su raznovrsni i mogu se podeliti na simptome koji se manifestvuju na koži (suva i koža koja svrbi) i na organima za disanje.

Simptomi alergije koji se ispoljavaju u gornjim disajnim putevima se prepoznatljivi: kijanje u serijama, curenje bistre sekrecije iz nosa, zapušen nos, crvenilo i svrab u očima, grebanje u grlu; dok su simptomi donjih disajnih puteva nadražajni kašalj i otežano disanje.

Kako se razlikuju simptomi bakterijskih i virusnih infekcija od simptoma alergije

Simptomi alergije se razlikuju od simptoma prehlade i drugih bakterijskih infekcija po gustom obojenom sekretu iz nosa, praćenim povišenom temperaturom, malaksalošću, opštom slabošću, kašljem sa iskašljavanjem. Simptomi prehlade i drugih virusnih infekcija, ali i bakterijskih infekcija traju nekoliko dana do najviše dve nedelje, a simptomi alergije traju duže, obično nekoliko meseci tokom sezone alergena na koji su senzibilisani. Za razliku od virusnih i bakterijskih infekcija javljaju se u isto vreme svake godine.

U kom uzrastu i kako se radi alergološko testiranje

Kada imamo sumnju da dete ima alergiju na neki od alergena savetuje se alergološko testiranje. Ako beba ima promene na koži testiranje se može sprovoditi već u prvoj godini života,a za testiranje na inhalatorne alergene savetuje se da to bude u trećoj godini života. Prvo se radi prick testiranje na koži  i rezultate imamo odmah, nakon 15 minuta. Testiranje nastavljamo testom iz krvi kojim se utvrđuje nivo spec IgE na alergen. Njihov nivo nam daje precizne podatke o tome da li osoba ima alergiju i kog je stepena. Najčešći nutritivni alergeni su: mleko, jaja, pšenično brašno, soja, kikiriki, riba, kivi... Najčešće ispitivani inhalatorni alergeni su: poleni drveća, trava i korova, grinje, gljivice, buđ, dlaka mačke i psa, duvan, perje...

Kako se sprovodi lečenje alergija

Lečenje alergije ima nekoliko koraka.

Prvi korak je izbegavanje izlaganja alergenima, ali obzirom da se radi o inhalatornim alergenima to je vrlo teško, često i nemoguće.

Sledeći korak je farmakoterapija. To su lekovi koji pacijentima smanjuju ili potpuno uklanjaju simptome. Obično se prvo uvode u terapiju antihistaminici, a zatim, ako se tegobe nastavljaju, i nazalni kortikosteroidi. Ako pacijent i pored upotrebljene terapije ima tegobe savetuje se imunoterapija.

Šta je imunoterapija i kada se počinje sa njenom primenom

Imunoterapija predstavlja desenzibilizaciju malim dozama alergena na koje organizam stvara antitela,da bi pri sledećem susretu sa alergenom reakcija bila slabija ili potpuno izostala.

Postoje dva načina davanja imunoterapije: SCIT ili SLIT.

SCIT je terapija tkz. ''presezonskim vakcinama''. Nekoliko vakcina se daje pre sezone polena i terapija traje tri godine.  Sa terapijom se počinje dva meseca pre očekivane sezone ,a zatim se pravi pauza do sledeće sezone. SLIT je terapija kapima koje se stavljaju pod jezik i traje neprekidno tokom cele godine. 

Lečenje kapima se počinje od četvrte godine života, a presezonskim vakcinama od šeste godine života. Smatra se da nakon završene terapije u trajanju tri godine deca nemaju simptome alergena za koji su dobijali terapiju,a odrasle osobe nemaju tegobe u narednih 20 godina.

Koji je najraniji uzrast u kome može da se počne sa lečenjem alergija

Alergija se može lečiti od najranijeg uzrasta, već u prvoj godini života. Alergija na nutritivne alergene se leči eliminacionom dijetom, tj. izbegavanjem uzimanja tih namirnica na koje se utvrdi da beba ima alergiju. Alergija na alergene iz spoljašnje sredine se leči antihistaminicima i nazalnim kortikosteroidima, kao i imunoterapijom. Dugotrajna alergija, posebno ako se ne leči, dovodi do trajnih promena na zidovima disajnih puteva (remodelovanje), što u kasnijem životu utiče na plućne funkcije i kvalitet života.

Ako se alergije ne leče mogu da traju ceo život i da se promene na gornjim i donjim disajnim putevima pogoršavaju tokom godina, što utiče na zdravlje i kvalitet života pacijenta sa alergijom.

Saveti za osobe koje pate od alergija

Savetuje se smanjenje izlaganja alergenima, kao i boravak napolju posle kiše i vetra kada je koncentracija alergena najmanja. Sa decom to je nekada vrlo teško izvodljivo.

Takođe se savetuje sa započinjanjem terapije antihistaminicima dve nedelje pre očekivane sezone alergena, da bi organizam bio spremam kada počne sezona polena na koju je  pacijent senzibilisan. U zatvorenom prostoru situacija je teža, jer pored inhalatornih alergena koje unesemo spolja se nalazi i grinja. Grinja je celogodišnji alergen i vrlo teško se može ukloniti iz prostora u kome živimo čak i pored svih mera čišćenja, dezinfekcije, uklanjanja tepiha, zavesa, prekrivača, draperija...

Siguran način da se grinja ukloni iz prostora u kome živimo je upotreba prečišćivača vazduha čiji hepa filter može da prečisti čestice veličine 0,003 mikrona, jer smo tada sigurni da je vazduh prečišćen od svih spoljašnjih alergena i grinja.

Poslednji blog postovi

ULOGA INTERVENTNE RADIOLOGIJE U PREVENCIJI I LEČENJU MOŽDANOG UDARA
08.09.2021.

ULOGA INTERVENTNE RADIOLOGIJE U PREVENCIJI I LEČENJU MOŽDANOG UDARA

Piše dr Siniša Rusović, interventni radiolog, šef tima za skenerski skrining program plučnih i kardiovaskularnih bolesti
Bol u kolenu
11.08.2021.

Bol u kolenu

Koleno je jedan od najkompleksnijih zglobova u ljudskom organizmu. Zato ne čudi da se većina ljudi makar jednom u životu požali na bol u kolenu. On može biti slabijeg ili jačeg intenziteta, akutan ili hr...
Dr Dejan Jovanović: operacija koja bez reza i bola trajno uklanja hemoroide
02.08.2021.

Dr Dejan Jovanović: operacija koja bez reza i bola trajno uklanja hemoroide

THD predstavlja trajno rešenje za hemoroide jer se direktno deluje na uzrok njihovog nastanka, tako da se veoma retko ponovo javljaju. Pacijent izlazi iz bolnice u roku od 24 sata, kaže dr Dejan Jovanović, opšti hirurg u Opšto...
Dr Radoslav Barjaktarović: Sve što treba da znate o operaciji zamene kolena
02.08.2021.

Dr Radoslav Barjaktarović: Sve što treba da znate o operaciji zamene kolena

Piše: Dr Radoslav Barjaktarović, ortoped u Bel MedicuDr Radoslav Barjaktarović, ortoped u Bel Medicu, tokom svoje karijere uradio je nekoliko sto...
DR RADOSLAV BARJAKTAROVIĆ: SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O OPERACIJI KUKA
23.07.2021.

DR RADOSLAV BARJAKTAROVIĆ: SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O OPERACIJI KUKA

Na sva pitanja o operaciji kuka odgovara doc. dr sci. med. Radoslav Barjkatarović, specijalista ortopedske hirurgije u Bel Medicu koji je kod preko 100 pacijenata operisao oba kuka u jednom aktu bez komplikacija
Zašto dolazi do prevremenog porođaja i kako se može sprečiti
24.05.2021.

Zašto dolazi do prevremenog porođaja i kako se može sprečiti

Piše: Spec. dr med. Uroš Ravilić, specijalista ginekologije i akušerstvaŠta se smatra prevremenim porođajem?Preveremni porođaj nastaje između 20 i 37 nedelje trudnoće. Do prevrmenog poro...
Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!