Faktori rizika za nastanak raka

U duhu meseca borbe protiv raka, ovog marta naš internista onkolog, Dr Zoran Tomašević, je pripremio koristan tekst koji detaljno navodi I opisuje faktore rizika za različite tipove karcinoma. Dr Tomašević je specijalista interne medicine sa 36 godina iskustva iz oblasti medikalne onkologije.

Faktori rizika za nastanak raka na koje se može uticati

Faktor rizika je sve što povećava vaše šanse da dobijete bolest kao što je rak. Različiti kanceri imaju različite faktore rizika. Neki faktori rizika, poput pušenja, mogu se promeniti. Drugi, kao što su starost osobe ili porodična istorija, ne mogu se promeniti. Ali postojanje faktora rizika ne znači da ćete dobiti bolest. Istraživači su otkrili veći broj faktora rizika, koji mogu povećati šanse da osoba razvije rak.  

Faktori rizika – rak debelog creva

Mnogi faktori vezani za način života povezani su sa kolorektalnim rakom.  

Prekomerna težina ili gojaznost
Prekomerna težina povećava rizik od raka debelog creva i rektuma kod ljudi, ali izgleda da je veza jača kod muškaraca.

Nedostatak fizičke aktivnosti
Ako niste fizički aktivni, imate veće šanse da razvijete rak debelog creva. Redovna, umerena ili jaka fizička aktivnost može pomoći u smanjenju rizika.

Ishrana
Određene vrste dijeta, kao što je ishrana bogata crvenim mesom (govedina, svinjetina, jagnjetina ili džigerica) i prerađenim mesom (viršle, salame) povećavaju rizik od raka debelog creva. Kuvanje mesa na veoma visokim temperaturama (prženje ili pečenje) stvara hemikalije koje mogu povećati rizik od raka. Nije jasno koliko ovo može povećati rizik od raka debelog creva. Nizak nivo vitamina D u krvi takođe može povećati rizik. Sledeći obrazac zdrave ishrane koji uključuje puno voća, povrća i celih žitarica, i koji ograničava ili izbegava crveno ili prerađeno meso, kao i slatka pića verovatno i umanjuje rizik.  

Pušenje
Ljudi koji su dugo pušili duvan imaju veću verovatnoću da razviju kolorektalni karcinom nego ljudi koji ne puše. Pušenje je dobro poznat uzrok raka pluća, ali je povezano i sa mnogim drugim vrstama raka.

Upotreba alkohola
Rak debelog creva je povezan sa umerenom do teškom upotrebom alkohola. Čak je i blagi do umereni unos alkohola povezan sa određenim rizikom. Najbolje je ne piti alkohol.

Skrining karcinoma debelog creva
Skrining je proces traženja raka ili pre-kancera kod ljudi koji nemaju simptome bolesti. Redovni skrining raka debelog creva je jedan od najmoćnijih alata za prevenciju raka debelog creva. U sklopu skrininga radi se endoskopski pregled debelog creva, kolonoskopija. Od koristi je i testiranje stolice na oklutno krvavljenje.

Faktori rizika - rak dojke

Upotreba alkohola
Konzumiranje alkohola je jasno povezano sa povećanim rizikom od raka dojke. Rizik se povećava sa količinom konzumiranog alkohola. Žene koje piju 1 alkoholno piće dnevno imaju malo (oko 7% do 10%) povećanje rizika u poređenju sa onima koje ne piju, dok žene koje piju 2 do 3 pića dnevno imaju oko 20% veći rizik.  

Prekomerna težina ili gojaznost
Prekomerna težina ili gojaznost nakon menopauze povećava rizik od raka dojke. Pre menopauze, jajnici žene čine većinu estrogena, a masno tkivo čini samo mali deo ukupne količine. Nakon menopauze (kada jajnici prestanu da proizvode estrogen), većina estrogena dolazi iz masnog tkiva. Imati više masnog tkiva nakon menopauze može povećati nivo estrogena i povećati šanse za dobijanje raka dojke. Žene sa prekomernom težinom takođe imaju tendenciju da imaju veći nivo insulina u krvi. Viši nivoi insulina su povezani sa nekim vrstama raka, uključujući I rak dojke. Ipak, veza između težine i rizika od raka dojke je složena. Na primer: Rizik od raka dojke nakon menopauze je veći kod žena koje su se ugojile kao odrasla osoba. Za žene koje imaju prekomernu težinu ili gojaznost pre menopauze, rizik je zapravo manji.  

Nedostatak fizičke aktivnosti
Sve je više dokaza da redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od raka dojke, posebno kod žena koje su prošle menopauzu. Glavno pitanje je koliko je aktivnosti potrebno. Neke studije su otkrile da čak i samo nekoliko sati nedeljno može biti od pomoći, iako se čini da je više bolje. Tačno kako fizička aktivnost može smanjiti rizik od raka dojke nije jasno, ali to može biti zbog njenih efekata na telesnu težinu, upale i nivoe hormona. Američko udruženje za borbu protiv raka preporučuje da odrasli dobiju 150 do 300 minuta umerenog intenziteta ili 75 do 150 minuta aktivnosti snažnog intenziteta svake nedelje (ili kombinaciju ovih). Idealno je doći do ili preći gornju granicu od 300 minuta.

Neradjanje
Žene koje nisu imale decu ili koje su rodile prvo dete posle 30 godina imaju nešto veći rizik od raka dojke u celini. Trudnoće u mladosti i više trudnoća generalno smanjuju rizik od raka dojke. Ipak, efekat trudnoće na rizik od raka dojke je složen. Na primer, rizik od raka dojke je veći oko prve decenije nakon rođenja deteta. Rizik tada postaje manji tokom vremena.

Izostanak dojenja
Većina studija sugeriše da dojenje može malo smanjiti rizik od raka dojke, posebno ako se nastavi godinu dana ili više.

Kontrola rađanja
Neke metode kontrole rađanja koriste hormone, što može povećati rizik od raka dojke.
Oralni kontraceptivi: većina studija je otkrila da žene koje koriste oralne kontraceptive (pilule za kontrolu rađanja) imaju nešto veći rizik od raka dojke od žena koje ih nikada nisu koristile. Kada se prestanu uzimati pilule, izgleda da se ovaj rizik vraća u normalu za oko 10 godina.
Kontracepcijske injekcije: Neke studije sugerišu da uzimanje injekcija dugotrajnog progesterona (kao što je Depo-Provera) svaka 3 meseca za kontrolu rađanja može povećati rizik od raka dojke, ali nisu sve studije to otkrile.

Hormonska terapija u menopauzi
Hormonska terapija u menopauzi (MHT) sa estrogenom (često u kombinaciji sa progesteronom) se koristi dugi niz godina za ublažavanje simptoma menopauze i sprečavanje osteoporoze (stanjivanje kostiju). Ovaj tretman ima i druga imena, kao što su hormonska terapija u postmenopauzi (PHT) i terapija zamene hormona (HRT). Postoje 2 glavne vrste hormonske terapije: Za žene koje još uvek imaju matericu, lekari generalno prepisuju estrogen i progesteron (poznat kao kombinovana hormonska terapija ili samo HT). Progesteron je neophodan jer sam estrogen može povećati rizik od raka materice. Za žene koje su imale histerektomiju (koje više nemaju matericu), može se koristiti samo estrogen. Ovo je poznato kao terapija zamene estrogena (ERT) ili samo terapija estrogenom (ET). Kombinovana hormonska terapija (HT): Upotreba kombinovane hormonske terapije nakon menopauze povećava rizik od raka dojke. Ovo povećanje rizika se obično vidi nakon 4 godine upotrebe. Kombinovani HT takođe povećava verovatnoću da se rak nađe u naprednijoj fazi.

Faktori rizika - rak pluća

Duvanski dim
Pušenje je daleko vodeći faktor rizika za rak pluća. Smatra se da je oko 80% smrti od raka pluća posledica pušenja, a ovaj broj je verovatno čak i veći za SCLC (sitnoćelijski karcinom pluća). Veoma je retko da neko ko nikada nije pušio ima SCLC. Rizik od raka pluća kod pušača je mnogo puta veći nego kod ljudi koji ne puše. Što duže pušite i što više pakovanja dnevno pušite, to je veći rizik. Pušenje cigara i lule skoro podjednako mogu da izazovu rak pluća kao i pušenje cigareta. Pušenje cigareta sa malo katrana ili „laganih“ cigareta povećava rizik od raka pluća koliko i obične cigarete. Pušenje mentolnih cigareta može još više povećati rizik jer mentol može omogućiti ljudima da dublje udahnu.
Pasivno pušenje Ako ne pušite, udisanje dima drugih (koji se naziva pasivno pušenje ili duvanski dim iz životne sredine) može povećati rizik od razvoja raka pluća. Pasivno pušenje je treći najčešći uzrok raka pluća.

Izloženost radonu
Radon je prirodni radioaktivni gas koji nastaje razgradnjom uranijuma u zemljištu i stenama. Ne možete ga videti, okusiti ili pomirisati. Prema američkoj agenciji za zaštitu životne sredine (EPA), radon je drugi vodeći uzrok raka pluća u ovoj zemlji, a vodeći je uzročnik među ljudima koji ne puše. Na otvorenom ima toliko malo radona da verovatno neće biti opasno. Ali u zatvorenom prostoru, radon može biti koncentrisaniji. Udisanjem izlažete pluća malim količinama zračenja. Ovo može povećati rizik za rak pluća. Kuće i druge zgrade mogu imati visoke nivoe radona u zatvorenom prostoru (posebno u podrumima).  

Izloženost azbestu
Ljudi koji rade sa azbestom (kao što su rudnici, mlinovi, tekstilne fabrike, mesta gde se koristi izolacija i brodogradilišta) imaju nekoliko puta veću verovatnoću da umru od raka pluća. Rizik od raka pluća je mnogo veći kod radnika izloženih azbestu koji takođe i puše. Nije jasno koliko nisko ili kratkoročno izlaganje azbestu može povećati rizik od raka pluća. Ljudi koji su izloženi velikim količinama azbesta takođe imaju veći rizik od razvoja mezotelioma, vrste raka koji počinje u pleuri (sluznici koja okružuje pluća).

Izloženost drugim agensima koji izazivaju rak na radnom mestu
Drugi karcinogeni (agensi koji izazivaju rak) koji se nalaze na nekim radnim mestima i koji mogu povećati rizik od raka pluća uključuju: Radioaktivne rude kao što je uranijum,inhalirane hemikalije kao što su arsen, berilijum, kadmijum, silicijum dioksid, vinil hlorid, jedinjenja nikla, jedinjenja hroma, proizvodi od uglja, iperit i hlorometil etri Dizel izduv.

Uzimanje određenih dijetetskih suplemenata
Studije koje se bave mogućom ulogom vitaminskih suplemenata u smanjenju rizika od raka pluća dale su razočaravajuće rezultate. U stvari, dve velike studije su otkrile da ljudi koji su pušili i uzimali suplemente beta karotena zapravo imaju povećan rizik od raka pluća. Rezultati ovih studija sugerišu da ljudi koji puše treba da izbegavaju uzimanje dodataka beta karotenu.

Arsen u vodi za piće
Studije ljudi u delovima jugoistočne Azije i Južne Amerike sa visokim nivoom arsena u vodi za piće otkrile su veći rizik od raka pluća.

Faktori rizika - rak grlića materice

Infekcija humanim papiloma virusom (HPV).
Infekcija humanim papiloma virusom (HPV) je najvažniji faktor rizika za rak grlića materice. HPV je grupa sa više od 150 srodnih virusa. Neki od njih izazivaju tip rasta koji se zove papilomi, koji su poznatiji kao bradavice. HPV može inficirati ćelije na površini kože i one koje oblažu genitalije, anus, usta i grlo, ali ne i krv ili unutrašnje organe kao što su srce ili pluća. HPV se može širiti sa jedne osobe na drugu tokom kontakta koža na kožu. Jedan od načina na koji se HPV širi je seksualna aktivnost, uključujući vaginalni, analni, pa čak i oralni seks. Različiti tipovi HPV-a izazivaju bradavice na različitim delovima tela. Neki uzrokuju uobičajene bradavice na rukama i stopalima; drugi imaju tendenciju da izazovu bradavice na usnama ili jeziku. Određeni tipovi HPV-a mogu izazvati bradavice na ili oko ženskih i muških genitalnih organa i u analnom području. Oni se nazivaju niskorizični tipovi HPV-a jer su retko povezani sa rakom. Drugi tipovi HPV-a nazivaju se visokorizičnim tipovima jer su snažno povezani sa rakom, uključujući rak grlića materice, vulve i vagine kod žena, rak penisa kod muškaraca i rak anusa, usta i grla kod muškaraca i žene.
HPV vakcine su dostupne kako bi se sprečila infekcija određenim tipovima HPV-a i nekim od karcinoma povezanih sa tim tipovima.

Seksualna istorija
Nekoliko faktora vezanih za vašu seksualnu istoriju može povećati rizik od raka grlića materice. Na rizik najverovatnije utiče povećanje šanse za izloženost HPV-u. Postati seksualno aktivan u mladosti (naročito mlađi od 18 godina), imati mnogo seksualnih partnera, imati jednog partnera koji se smatra visokim rizikom (neko sa HPV infekcijom ili ko ima mnogo seksualnih partnera) povećava rizik za rak grlića materice.

Pušenje
Žene koje puše imaju duplo veće šanse da dobiju rak grlića materice od onih koje ne puše. Nusproizvodi duvana pronađeni su u cervikalnoj sluzi žena koje puše. Istraživači veruju da ove supstance oštećuju DNK ćelija grlića materice i mogu doprineti razvoju raka grlića materice. Pušenje takođe čini imuni sistem manje efikasnim u borbi protiv HPV infekcija. Imati oslabljen imuni sistem dovodi ljude u veći rizik od HPV infekcija.

Infekcija hlamidijom
Hlamidija je relativno česta vrsta bakterije koja može zaraziti reproduktivni sistem. Prenosi se seksualnim kontaktom. Žene koje su zaražene hlamidijom često nemaju simptome i možda uopšte ne znaju da su zaražene osim ako se ne testiraju tokom karličnog pregleda. Infekcija hlamidijom može izazvati upalu karlice, što dovodi do neplodnosti. Neke studije su pokazale veći rizik od raka grlića materice kod žena čiji su testovi krvi i sluz grlića materice pokazali dokaze prethodne ili trenutne infekcije hlamidijom. Određene studije pokazuju da bakterije hlamidije mogu pomoći HPV-u da raste i živi u grliću materice, što može povećati rizik od raka grlića materice.

Dugotrajna upotreba oralnih kontraceptiva (pilule za kontrolu rađanja)
Postoje dokazi da dugotrajno uzimanje oralnih kontraceptiva (OC) povećava rizik od raka grlića materice. Istraživanja sugerišu da rizik od raka grlića materice raste što žena duže uzima OC, ali se rizik ponovo smanjuje nakon prestanka OC i vraća se u normalu mnogo godina nakon prestanka. Žena i njen lekar treba da razgovaraju o tome da li koristi od upotrebe OC prevazilaze potencijalne rizike.

Imati višestruke trudnoće
Žene koje su imale 3 ili više višestrukih trudnoća imaju povećan rizik od razvoja raka grlića materice. Smatra se da je to verovatno zbog povećane izloženosti HPV infekciji tokom seksualne aktivnosti.

Mladost u prvoj punoj trudnoći
Žene koje su bile mlađe od 20 godina kada su imale svoju prvu dugotrajnu trudnoću imaju veću vjerovatnoću da će kasnije u životu dobiti rak grlića materice nego žene koje su čekale da zatrudne do 25 godina ili više.

Ekonomski status
Mnoge žene sa niskim primanjima nemaju lak pristup adekvatnim zdravstvenim uslugama, uključujući skrining raka grlića materice pomoću Papa testova i HPV testova. To znači da se možda neće pregledati ili lečiti od prekanceroznih promena na grliću materice.

Dijeta sa malo voća i povrća
Žene čija ishrana ne uključuje dovoljno voća i povrća mogu imati povećani rizik od raka grlića materice.

Otkrivanje prekanceroznih promena grlića materice

Papa test (ili Pap bris) i test humanog papiloma virusa (HPV) su specifični testovi koji se koriste tokom skrininga za rak grlića materice.
Papa test ili bris je procedura koja se koristi za prikupljanje ćelija iz grlića materice koje se pažljivo pregledavaju u laboratoriji kako bi se otkrio rak i pre-kancer. Važno je znati da se većina invazivnih karcinoma grlića materice nalazi kod žena koje nisu imale redovne Papa testove. Papa test se može uraditi tokom ginekološkog pregleda.
Rezultat HPV testa, zajedno sa vašim prethodnim rezultatima testa, određuje rizik od razvoja raka grlića materice. Ako je test pozitivan, to bi moglo značiti više naknadnih poseta, više testova za traženje pre-karcinoma ili karcinoma, a ponekad i proceduru za lečenje bilo kog pre-karcinoma koji se može otkriti.

HPV vakcine
Dostupne su vakcine koje mogu pomoći u zaštiti dece i mladih odraslih od određenih HPV infekcija. Ove vakcine štite od infekcije tipovima HPV-a koji su najčešće povezani sa rakom, kao i nekim tipovima koji mogu izazvati analne i genitalne bradavice. Ove vakcine rade samo na sprečavanju infekcije HPV-om – neće lečiti infekciju koja je već prisutna. Zbog toga, da bi bile najefikasnije, HPV vakcine treba dati pre nego što osoba postane izložena HPV-u (kao što je seksualna aktivnost). Ove vakcine pomažu u prevenciji pre-raka i raka grlića materice. Preporučuje se HPV vakcinacija dece uzrasta od 9 do 12 godina. Deca i mladi odrasli od 13 do 26 godina koji nisu vakcinisani ili koji nisu primili sve svoje doze, trebalo bi da dobiju vakcinu što je pre moguće. Vakcinacija mladih neće sprečiti toliko karcinoma kao vakcinacija dece i tinejdžera.  HPV vakcinacija za osobe starije od 26 godina se ne preporučuje. Važno je znati da nijedna vakcina ne pruža potpunu zaštitu od svih tipova HPV-a koji izazivaju rak, tako da je rutinski skrining raka grlića materice i dalje potreban.

Ograničite izloženost HPV-u
HPV se prenosi sa jedne osobe na drugu tokom kontakta koža na kožu sa zaraženim delom tela. Iako se HPV može širiti tokom kontakta od kože do kože – uključujući vaginalni, analni i oralni seks – seks ne mora da se desi da bi se infekcija proširila. Sve što je potrebno je kontakt koža na kožu sa delom tela zaraženim HPV-om. To znači da se virus može širiti i bez seksa. Moguće je čak i da se genitalna infekcija proširi kontaktom od ruke do genitalija. Takođe, izgleda da HPV infekcija može da se širi sa jednog dela tela na drugi. To znači da infekcija može početi u grliću materice, a zatim se proširiti na vaginu i vulvu. Može biti veoma teško ne biti izložen HPV-u. Možda je moguće sprečiti HPV infekciju tako što ne dozvoljavate drugima da imaju kontakt sa vašim analnim ili genitalnim područjem, ali čak i tada mogu postojati drugi načini da se zarazite koji još nisu jasni. Ograničavanje broja seksualnih partnera i izbegavanje seksa sa ljudima koji su imali mnogo drugih seksualnih partnera može smanjiti rizik od izlaganja HPV-u. Ali opet, HPV je veoma čest, tako da vas seksualna aktivnost čak i sa još jednom osobom može dovesti u opasnost. Zapamtite - neko može imati HPV godinama, a da i dalje nema simptome. Dakle, moguće je da neko može da ima virus i da ga prenese, a da to ne zna. Koristite kondom.