ULOGA INTERVENTNE RADIOLOGIJE U PREVENCIJI I LEČENJU MOŽDANOG UDARA

Piše dr Siniša Rusović, interventni radiolog, šef tima za skenerski skrining program plučnih i kardiovaskularnih bolesti

Moždani udar nastaje kao posledica oboljenja krvnih sudova. Najčešći uzrok ovih bolesti je stvaranje naslaga masti na zidovima krvnih sudova koji vode krv u glavu. Usled tih masnih naslaga nastaju suženja krvnih sudova (stenose) i trombovi. U pojedinim trenucima trombovi mogu potpuno da zapuše krvni sud ili da se od mesta stvaranja otkače i putem krvotoka zapuše neku od arterija mozga. Kada do ovoga dođe, nastaje moždani udar.

U Srbiji moždani udar doživi oko 20.000 pacijenata godišnje, čime ova bolest postaje vodeći uzrok smrti i invalidnosti kod nas. Trećina od ukupnog broja ovih pacijenata doživi fatalni ishod, kod trećine je posledica teška invalidnost, a trećina prođe sa manjim posledicama. Stoga je rano otkrivanje oboljenja karotidnih arterija i pravovremeno uvođenje terapije ključno u zaustavljaju napredovanja bolesti, sprečavanju da do moždanog udara dođe ili, ukoliko je do njega došlo, sprečavanju razvoja težih posledica.

Simptomi koji ukazuju na pretnju od moždanog udara

Bolest karotidnih arterija, koja prethodi moždanom udaru, razvija se sporo. Često je prvi znak ove bolesti, kao i pretećeg moždanog udara, prolazni ishemijski napad (tranzitorni ishemijski atak - TIA). TIA predstavlja privremeni manjak protoka krvi u mozgu bolesnika. Manifestuje se kao iznenаdnа slаbost i trnjenje ruku, nogu i lica, zatim kao oduzetost lica, ruku ili nogu, i to obično nа jednoj strаni telа. Javlja se nerаzgovetаn ili izobličen govor, iznenаdno slepilo nа jednom oku, glavobolja, vrtoglavica, nesvestica... Najvećem riziku od bolesti karotidnih arterija imaju pušaći, osobe koje boluju od dijabetesa, hipertenzije, pacijenti sa povećanim vrednostima lošeg holesterola u krvi, kao i osobe u čijoj porodici postoje oboleli od moždanog udara.

Pojava navedenih simptoma na prvom mestu zahteva hitnu doppler ehosonogarfiju i pregled neurologa.

Rana dijagnostika karotidne bolesti

Dopler dijagnostika karotidne bolesti nije invazivna, lako je izvodljiva i pristupačna je, a odgovara na najbitnije pitanje: da li su krvni sudovi zdravi ili oboleli. Ukoliko su zdravi, a osoba spada u rizične grupe, treba smanjiti faktore rizika: ostaviti pušenje, držati dijabetes i hipertenziju pod kontrolom i, naravno, jednom godišnje raditi preventivni dopler karotida. To je najbolja preventiva.

U slučaju da su krvni sudovi oboleli, najpre treba proceniti težinu oboljenja, što se radi skereskim snimanjem. Bel Medic poseduje niskodozni skener najnovije generacije, kod kog je zračenje niže do 80 odsto, a preciznost u određivanju kalcijumskog skora izuzetno visoka. Kalcijumski skor je upravo parameter po kom se precizno procenjuje stanje karotida.

Kod blažih formi karotidne bolesti (suženje manje od 75%) uvodi se medikamentna terapija uz promenu načina života, ali i uz češće kontrole doppler sonogarfijom.

Interventni radiolog trajno sprečava moždani udar

U slučaju da je bolest napredovala i dovela do 75 odsto i više suženja krvnih sudova, potrebno je sprovesti ili hiruršku intervenciju ili interventno-radiološku metodu sa plasiranjem stenta u oboleli sud. Odluku o izboru metode lečenja posle sagledavanja kompletnog stanja pacijenta donosi konzilijum koji se sastoji od radiologa, vaskularnih hirurga i neurologa.

Ukoliko je konzilijarna odluka da se obolenje tretira plasiranjem stenta, proceduru sprovodi interventni radiolog u angiosali. Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji, traje oko 60 minuta. Pacijent odmah nakon intervencije, uz određenu terapiju, može da ide kući. Kontrole dopplerom se po plasiranju stenta rade nakon mesec dana, a potom na tri i šest meseci. Lekovi koji se uzimaju zbog ugradnje stenta uzimaju se između šest meseci i godinu dana. Dan posle ugradnje stenta pacijent se vraća redovnim aktivnostima. Lečenje stenoze plasiranjem stenta je trajno. Kod veoma malog broja pacijenata moguće je ponovno javljanje stenoze na istom mestu (restenoza). Ukoliko se ovo dogodi, restenoza se na sličan način ponovo tretira. Zbog toga i postoje kontrolni pregledi.

Šta je interventna radilogija

Interventna radiologija je deo radiologije koji se bavi dijagnostikom i terapijom različitih patoloških stanja u organizmu. Kroz minimalne rezove od 2 do 3 milimetara specifično konstruisanim kateterima pristupa se obolelim organima i vrši se dijagnostika, a ako je potrebno, u istom aktu se primenjuje terapija različitih oboljenja.

Od načina ulaska u organizam interventna radiologija deli se na vaskularnu, kada se u organizam ulazi putem krvnih sudova (arterija i vena) i na nevaskularnu, kada se pristupa organima ili telesnim šupljinama kroz rezove na koži. Primenjuje se u terapiji tumora jetre i pankreasa, kod kamena ili tumora urinarnog trakta, kod nakupoljanja gnoja u trbušnoj duplji i karlici. Sve ove procedure izvode se pod vizuelnom kontrolom ultrazvuka, rendgena, skenera ili čak magnetne rezonance.