Artroskopija je rešenje za rani stadijum oštećenja kuka

Piše: Dr Aleksandar Crnobarić, specijalista ortopedije i traumatologije

Čak 10% ukupnog stanovništva starijeg od 45 godina ima tegobe sa zglobovima kuka. Pokreti mogu da budu ograničeni, pojavi se bol i osećaj ‚‚preskakanja” u predelu prepone. Ovi simptomi ukazuju na oštećenje kuka koje treba blagovremeno lečiti i time izbeći stadijum kada je neophodna ugradnja veštačkog kuka. U početnoj fazi, jedno od rešenja kojim se mogu spasiti naši zglobovi kako kuka, tako i kolena, lakta, ramena, skočnog zgloba, je artroskopska tehnika. 

Oštećenja kuka se javljaju i kod mlađih osoba

Prelom je najdrastičniji oblik povrede zgloba kuka koji čak predstavlja značajan uzrok morbiditeta, pa čak i smrti starijih osoba. Međutim, često se previde i zanemare povrede mekog tkiva koje su karakteristične za mlade, sportski aktivne ljude i osobe srednjih godina. Ograničenje pokreta, bol i osećaj ‚‚preskakanja“ u predelu prepone mogu biti znak takvih oštećenja.

Degeneracija počinje na tkivu hrskavice

Degenerativne bolesti kuka su posledica prirodnog procesa starenja, karakterističnog za svaki živi organizam. Potrebno je spomenuti da se u zglobu kuka prosečnog čoveka izvede dva do tri miliona pokreta godišnje. Smatra se da procesi koje generalno nazivamo „starenjem“ počinju već od oko 35. godine života. Hrskavica je ključni element u funkcionisanju svakog zgloba. Degeneracija počinje na tkivu hrskavice gubitkom elastičnosti i njene sposobnosti „amortizacije“ sila koje deluju prilikom kretanja i aktivnosti zgloba uopšte. Naime, tkivo hrskavice je bogato sadržajem vode. Ta voda je vezana na molekularnom nivou u ovom tkivu. Zahvaljujući upravo tome ona je elastična, glatka i veoma male frikcije (trenja), sa ključnim svojstvima koje zahteva u mehaničkom smislu normalan pokret u svakom zglobu. Usled gubitka elastičnosti dolazi do njenog mehaničkog oštećenja. U početku dolazi do mikroskopskih pukotina, a kasnije do značajnijih oštećenja i potpunog gubitka hrskavice. Posledice su pojava bola, ograničenje pokreta i smanjivanje funkcije zgloba.

Šta je femoroacetabularni impingement?

Prirodan proces nastanka degenerativnih promena može biti podstaknut ili ubrzan brojnim drugim stanjima na zglobu kuka. Jedno od takvih stanja je takozvani femoroacetabularni impingement (femoroacetabularno uklještenje ili femoroaceatbularni udar). To je stanje kod kojeg dolazi do nefiziološkog kontakta između vrata butne kosti i zglobne čašice (acetabuluma) koje čine zglob kuka, tokom normalnog obima pokreta, odnosno normalnih dnevnih aktivnosti, a uslovljeno je odstupanjem od uobičajenog oblika zglobnih elemenata. Dokazano je da ovo stanje izaziva i ubrzava pojavu degenerativnih promena na kuku, a može dovesti do pojave bolova u predelu prepone, odnosno kuka.

Najčešće se se ovaj problem počinje manifestovati u mlađem ili srednjem životnom dobu. Stoga je veoma važno ovu patologiju rešavati na vreme, odnosno u fazi kada još uvek nije dovela do značajnijih oštećenja zgloba. Na taj način se odlaže ili u najboljem slučaju izbegava ugradnja veštačkog kuka kao jedinog i konačnog rešenja kada se zglobna hrskavica u potpunosti ošteti.

Kako se izvodi artroskopija kuka?

Artroskopija podrazumeva da se ceo zahvat izvodi bez standardnog, velikog operativnog reza. Umesto toga koristi se posebna kamera (artroskop) i artroskopski instrumenti koji omogućavaju da se operacija izvodi na dva ili tri mala reza, veličine oko 10 milimetara. Na taj način se minimizira operativna trauma i nepotrebno oštećenje tkiva koje se nužno dešava prilikom „otvaranja" zgloba. Oporavak pacijenta zbog toga je brži i on ustaje iz kreveta i osposobljava se za hod praktično neposredno posle intervencije. Nakon artroskopske operacije kuka u bolnici se najčešće ostaje jedan dan.

Sam režim dozvoljenih aktivnosti u periodu oporavka nakon operacije je različit, u zavisnosti od patološkog stanja koje se leči. To se odnosi na eventualnu zabranu određenih pokreta u kuku, da bi se obezbedili povoljni uslovi za procese zarastanja struktura u zglobu na kojima je intervencija izvršena.

Opšta bolnica Bel Medic je u potpunosti opremljena najsavremenijom artroskopskom opremom koja trenutno postoji u svetu (Arthrex 4K artroskopski stub i prateća oprema) i infrastrukturno osposobljena za izvođenje najzahtevnijih artroskopskih intervencija, uključujući artroskopije kuka, kolena, ramena, skočnog zgloba i lakta.

Poslednji blog postovi

ULOGA INTERVENTNE RADIOLOGIJE U PREVENCIJI I LEČENJU MOŽDANOG UDARA
08.09.2021.

ULOGA INTERVENTNE RADIOLOGIJE U PREVENCIJI I LEČENJU MOŽDANOG UDARA

Piše dr Siniša Rusović, interventni radiolog, šef tima za skenerski skrining program plučnih i kardiovaskularnih bolesti
Bol u kolenu
11.08.2021.

Bol u kolenu

Koleno je jedan od najkompleksnijih zglobova u ljudskom organizmu. Zato ne čudi da se većina ljudi makar jednom u životu požali na bol u kolenu. On može biti slabijeg ili jačeg intenziteta, akutan ili hr...
Dr Dejan Jovanović: operacija koja bez reza i bola trajno uklanja hemoroide
02.08.2021.

Dr Dejan Jovanović: operacija koja bez reza i bola trajno uklanja hemoroide

THD predstavlja trajno rešenje za hemoroide jer se direktno deluje na uzrok njihovog nastanka, tako da se veoma retko ponovo javljaju. Pacijent izlazi iz bolnice u roku od 24 sata, kaže dr Dejan Jovanović, opšti hirurg u Opšto...
Dr Radoslav Barjaktarović: Sve što treba da znate o operaciji zamene kolena
02.08.2021.

Dr Radoslav Barjaktarović: Sve što treba da znate o operaciji zamene kolena

Piše: Dr Radoslav Barjaktarović, ortoped u Bel MedicuDr Radoslav Barjaktarović, ortoped u Bel Medicu, tokom svoje karijere uradio je nekoliko sto...
DR RADOSLAV BARJAKTAROVIĆ: SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O OPERACIJI KUKA
23.07.2021.

DR RADOSLAV BARJAKTAROVIĆ: SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O OPERACIJI KUKA

Na sva pitanja o operaciji kuka odgovara doc. dr sci. med. Radoslav Barjkatarović, specijalista ortopedske hirurgije u Bel Medicu koji je kod preko 100 pacijenata operisao oba kuka u jednom aktu bez komplikacija
Zašto dolazi do prevremenog porođaja i kako se može sprečiti
24.05.2021.

Zašto dolazi do prevremenog porođaja i kako se može sprečiti

Piše: Spec. dr med. Uroš Ravilić, specijalista ginekologije i akušerstvaŠta se smatra prevremenim porođajem?Preveremni porođaj nastaje između 20 i 37 nedelje trudnoće. Do prevrmenog poro...
Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!