Depresija

Depresija predstavlja poremećaj raspoloženja, lakog, umerenog ili teškog stepena i iziskuje ozbiljan farmakološki i psihoterapijski tretman. Mnogi ljudi za sebe govore da su "depresivn", mešajući običnu, kratkotrajnu i prolaznu tugu sa ovim potencijalno ozbiljnim oboljenjem.

Prolazna, kratkotrajna tuga je normalno stanje kod svih ljudi, za razliku od depresije koju karakteriše dugotrajno osećanje tuge, potištenosti, beznađa, pesimizma, obeshrabrenja i jednog opšteg stanja pada voljnih i nagonskih dinamizama.

Prava depresija se ne može odagnati snagom volje, kao ni maksimalnim uključivanjem svih sopstvenih resursa, pa je neophodno pravovremeno prepoznavanje trenutka kada prolazno neraspoloženje promeni svoj kvalitet i počinje da prelazi u depresiju.

Depresija se može javiti kao zaseban poremećaj (takozvana unipolarna depresija) kada perzistrira samo negativno raspoloženje, ali i u sklopu bipolarnog premećaja gde se smenjuju faze depresije sa fazama bezrazložno povišenog i euforičnog raspoloženja.

Ljudi koji se nalaze u stanju depresije navode da su prosto "kao potonuli", ne znaju kako da se vrate u "normalu", koncentracija, motivacija, apetit i san su oslabljeni i uopšte više ne nalaze zadovoljstvo u stvarima koje su ranije voleli da rade.
Samopouzdanje je veoma nisko, imaju ideje bespomoćnosti, beznadežnosti i bezperspektivnosti. U svom najtežem obliku depresija uključuje i česte misli o samoubistvu, kao i pokušaje koji se često i završavaju fatalno.

Depresija je veoma često povezana sa osećajem permanentne strepnje i bezrazložne zabrinutosti (anksioznosti), koja je vrlo uznemirujuća i na neki način onesposobljavajuća, često praćena raznim telesnim simptomima kao što su glavobolje, vrtoglavice, "stezanja i probadanja" u grudima, hronični nejasni bolovi...

Da bi se postavila dijagnoza depresije potrebno je da većina simptoma koji će u daljem tekstu biti navedeni, bude prisutna najmanje dve nedelje kontinuirano i duže.

Simptomi depresije:

  • neraspoloženje i tuga koji su najjači u jutranjim časovima uglavnom;
  • osećaj zabrinutosti, često praćen navednim fizičkim smetnjama i razdražljivošću;
  • slaba koncentracija;
  • nerealne (sumanute) ideje ništavila, propasti i sl.;
  • pesimizam, praćen osećanjem beznađa i bespomoćnosti;
  • osećaj krivice i manjak samopouzdanja;
  • snižen nivo energije i preterana zamorljivost;
  • premećen san (uglavnom rana jutarnja buđenja i isprekidan san) i apetit (uglavnom oslabljen); 
  • oslabljen libido;
  • suicidalne misli i pokušaji suicida;

Uzroci i okidač depresije:

Uzroci depresije leže u nekoliko ravni, koje zajedno, ali kod različitih osoba i u različitim odnosima uzrokuju depresiju. U te ravni spadaju:

  • genetska konstitucija (neke osobe su sklonije razvoju depresivnih reakcija);
  • psihološki razvoj i struktura ličnosti, koja se formira u kontekstu porodice i društva i podrazumeva postignut stepen zrelosti;
  • adekvatnost Ego mehanizama odbrane koji čoveku omogućavaju da se na adekvatan (zdrav) način prilagođava zahtevima života, novonastalim situacijama i potencijalnim problemima;
  • zatim su tu i brojni socijalni faktori kao što su gubitak bliske osobe, razne vrste odvajanja (sepracija), gubitak socijalne sigurnosti, telesne      bolesti, prirodne katastrofe itd.;

Svi ovi faktori zajedno doprinose u konačnom skoru poremećaju hemijskih supstanci u mozgu (neurotransmitera - najpre serotonina i noradrenalina) što rezultira pojavom depresije.

Lečenje depresije podrazumeva najpre njeno adekvatno i pravovremeno dijagnostikovanje, a potom adekvatnu farmakološku terapiju (trajanje najmanje 6 meseci) i psihoterapijsku proceduru kako bi se sprečili recidivi ovog poremećaja i uspostavila što duža i kvalitetnija remisija bolesti.

Poslednji blog postovi

Prof. dr Ljiljana Medenica: COVID-19 i promene na koži
02.10.2020.

Prof. dr Ljiljana Medenica: COVID-19 i promene na koži

Sve je više dokaza da je koža važan target organ za virus SARS-Cov-2, koji izaziva infekciju COVID-19. Prema dosadašnjem saznanju, kod 21% SARS-Cov-2 pozitivnih pacijenata (1 od 5 obolelih) promene na koži...
Dr sci. med. Sanja Jovanović: Značaj kontrastnog sredstva Primovist u snimanju abdomena magnetnom rezonancom
30.09.2020.

Dr sci. med. Sanja Jovanović: Značaj kontrastnog sredstva Primovist u snimanju abdomena magnetnom rezonancom

Šta je PrimovistPrimovist ili Gd-EOB-DTPA je paramagnetno kontrastno sredstvo na bazi Gadolinijuma koje se primenjuje kod snimanja abdomen...
Koža zahteva posebnu negu u vreme kada svakodnevno nosimo maske
04.09.2020.

Koža zahteva posebnu negu u vreme kada svakodnevno nosimo maske

Piše dr Isidora Andrejić Sbutega, dermatovenerologMesecima  unazad nošenje zaštitne maske postalo je svakodnevna rutina u cilju  prevencije i zaštite  od virusa Corona. Međutim, višesatno no...
Tri stadijuma infekcije COVID 19 koja dovode do oštećenja mozga
22.07.2020.

Tri stadijuma infekcije COVID 19 koja dovode do oštećenja mozga

Nedavno objavljen izveštaj daje klasifikaciju uticaja COVID 19 na centralni nervni sistem kroz tri stadijuma i preporučuje da se svim pacijentima na bolničkom lečenju uradi snimak magnetnom rezonancom koji bi signalizirao potencijalna neuro...
Medicinska udruženja savetuju uzimanje vitamina D za vreme COVID-19
15.07.2020.

Medicinska udruženja savetuju uzimanje vitamina D za vreme COVID-19

Svaka osoba u vreme pandemije virusa korona obavezno treba da pije dnevne preporučene doze vitamina D Šest medicinskih udrženja iz čitavog sveta ističu važnost redovnog konzumiranja
Farmakološki tretmani za lečenje SARS-CoV-2 infekcije
23.04.2020.

Farmakološki tretmani za lečenje SARS-CoV-2 infekcije

Na osnovu naučnog rada: https://jamanetwork.com/journals/jama/fullarticle/2764727Pandemija COVID-19 predstavlja najveću svetsku zdravstvenu krizu ovog veka još o...
Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!