UTICAJ POLA I PUŠENJA NA COVID-19

Izbijanje epidemije novim korona virusom 2019 (COVID-19) u Kini vrlo brzo se proširilo u pandemiju. S tim u vezi, u kratkom vremenskom periodu postignut je brzi  napredak u dijagnostičkim reagensima (npr. nukleinska kiselina, otkrivanje   IgM ili IgG a ili oba), prenamene leka (npr. remdezivir  i hlorokvin), kao i istraživanja na vakcini.

Objavljene su studije o biologiji virusne infekcije i kliničkom lečenju ove zarazne bolesti, a neke od njih su pokazale da su razlike u težini infekcije i prevalenci COVID-19 udružene sa polom i pušenjem i da su u vezi sa većom ekspresijom   ACE2 (receptor za teški akutni respiratorni sindrom korona virusa 2 (SARS-CoV-2),  tako da i to može biti  dodatni  faktor.

Studija Zhao Y. i saradnika, koristeći se sekvenciranjem samo jedne ćelije,  pokazala je da je ACE 2 zastupljeniji kod muškaraca iz Azije, što može biti razlog  veće  prevalence COVID-19 u ovoj podgrupi  bolesnika nego kod osoba ženskog pola  i bolesnika nekog drugog etničkog porekla. Druga studija (Zhang JJ i saradnici), koja je obuhvatila 140 bolesnika zaraženih COVID-om-19 u Kini, pokazala je jednaku zastupljenost kod oba pola; dok je u studiji Yang X. i saradnika  utvrđeno da među kritično obolelim  ima više muškaraca (67%) nego žena.

U najnovijem izveštaju  o 1.099 obolelih od COVID-19  u 552 bolnice u 30 kineskih provincija 58% bolesnika  bili  su muškarci. Ako se uzmu u obzir obe studije, čini se da ovi podaci ukazuju da može postojati predispozicija prema polu za COVID-19,  pri čemu su muškarci u većem riziku od oboljevanja.

Ova razlika u predispoziciji polova mogla bi da se dovede u vezu sa mnogo većim brojem pušača među muškarcima nego među ženama u Kini ( podaci iz 2018. godine pokazuju da  288 miliona muškaraca  i  12,6 miliona žena puši). U tom smislu, studija Cai G. je pokazala da, iako se koncentracija ACE 2 nije značajno razlikovala između Azijata i belaca, muškaraca i žena ili podgrupa starijih ili mlađih od 60 godina.  Koncentracija je bila znatno viša kod osoba etničkih Azijata   aktivnih pušača nego kod Azijata nepušača. Međutim, nije pronađena razlika između pušača i nepušača bele rase.

Ipak, dosada objavljeni podaci ne pružaju dokaze da je pušenje predisponirajući  faktor kod muškaraca ili bilo koje druge podgrupe za infekciju virusom SARS-CoV-2.

U studiji  autora Zhang i saradnika samo 1,4% bolesnika su bili pušači, iako je ovaj procenat bio mnogo veći (12,6%) u  studiji  čiji su autori Guan i saradnici.  Relativno mali udeo aktivnih pušača u svakoj od ove dve studije, u poređenju sa procentom  muškaraca pušača u Kini (50,5%), verovatno nisu u vezi  sa incidencom i težinom oblika COVID-19.

U studiji   Zhang i saradnika   uočen je trend  povezanosti  pušenja i težine infekcije virusom COVID-19 (11, 8 % pušača bolest nije bila teška   u odnosu na 16,9 % pušača koji su imali težak oblik ), ali razlika nije bila značajna. Bez jakih dokaza o povezanosti pušenja sa prevalencom ili  težinom COVID-19 kod muškaraca Azijata u poređenju sa drugim podgrupama ne mogu  se doneti  čvrsti  zaključci. Nakon ispitivanja većeg broja slučajeva različitog etničkog i genetskog porekla širom sveta dobiće se podaci za bolje analiziranje i poređenje  varijacija  ekspresije receptora ACE2  i da li  doprinose  osetljivosti na COVID-19 u okviru različitih podgrupa.

Izvor https://www.thelancet.com

Komentar prof. dr Vesna Petrović Bošnjak, pulmolog 

Pandemija COVID-19 u Kini je stavljena pod kontrolu. U narednim mesecima naučnici će analizirati rezultate lečenja i karakteristike nepoznatog virusa COVID-19. Do sada je objavljeno nekoliko radova sa rezultatima lečenja manjeg broja  bolesnika i zbog toga ove rezultate treba oprezno tumačiti i prihvatati.

Analize bolesnika prema polu ukazuju uglavnom na ravnomernu distribuciju i bez dominiranja jednog ili drugog pola.

Što se tiče predispozicije pušenja i povezanosti sa incidencom i težinom bolesti veličina analiziranih grupa bolesnika je uticala na rezultat.

Pušenje predstavlja najznačajniji faktor rizika za nastanak hroničnih bolesti disajnog sistema. Duvanski dim svojim mnogobrojnim agensima oštećuje odbrambenu funkciju u disajnim putevima, što stvara povoljne uslove za razvoj infekcije.

U narednom periodu očekujemo rezultate lečenja i kliničke, virusološke, imunološke i genetske karakteristike velikog broja obolelih na osnovu kojih će se doneti zaključci bazirani na dokazima. 

Copyright by Bel Medic 2020. All rights reserved.

Like us!
Follow us!
Follow us!