Zašto dolazi do prevremenog porođaja i kako se može sprečiti

Piše: Spec. dr med. Uroš Ravilić, specijalista ginekologije i akušerstva

Šta se smatra prevremenim porođajem?

Preveremni porođaj nastaje između 20 i 37 nedelje trudnoće. Do prevrmenog porođaja može dovesti  urođena ili stečena slabost grlića materice, kao i otvaranja grlića usled razvoja kontrakcija u redovnim vremenskim intervalima. Očekivani period porođaja je između 38 i 42. nedelje trudnoće, a računa se od prvog dana poslednje menstruacije. Što se beba ranije rodi to je veći rizik po njeno zdravlje i preživljavanje, pa joj je samim tim neophodna posebna nega u odeljenju neonatologije. Ipak, zahvaljujući savremenoj medicini, danas možemo očekivati preživljavanje i beba rođenih u 24. nedelji trudnoće.

Ukupan broj prevremenih porođaja je između 10% i 15%, a do većine dolazi u 37. nedelji trudnoće. Kod trećine trudnica prevremeni porođaj se spontano zaustavi, a u ostalim nekim slučajevima moguće ga jezaustaviti, osnosno odgoditi lekovima. 

Simptomi prevremenog porođaja

Najčešći simtomi i znaci da može da dođe do prevremenog porođaja su:

  • Bolovi slični menstrualnim grčevima
  • Učestali naponi u donjem delu trbuha u pravilnim vremenskim intervalima (kontrakcije), koji se pojačavaju i naročito ako se ponavljaju više puta u intervalima kraćim od 10 minuta
  • Neprekidni tup bol u donjem delu leđa
  • Osećaj pritiska u vagini, odnosno donjem delu trbuha
  • Simptomi slični gripu: mučnina, povraćanje, proliv
  • Sluzav ili vodnjikav iscedak
  • Vaginalno krvarenje.

Faktori rizika za prevremeni porođaj

Uzrok prevremenog porođaja se teško utvrđuje, ali postoje različiti faktori rizika koji mogu da doprinesu da do njega dođe:

  • Trudnice mađe od 17 i starije od 35 godina – Rizik je povećan i kod budućim majki koje su tinejdžerke i kod takozvanih starijih prvorotki, odnosno žena koje svoje prvo dete rađaju nakon tridesetpete godine života.
  • Mali razmak između 2 trudnoće – Preporučuje se da razmak između dve trudnoće bude najmanje 18 meseci. Što je veći razmak, to je manji rizik da dođe do prevremenog porođaja. Međutim, posebnu paznju treba posvetiti ukoliko dođe do velike pauze između dve trudnoće. 
  • Prethodni prevremeni porođaji – Trudnice koje su imale prevremeni porođaj su pod većim rizikom da im se to ponovi u narednoj trudnoći. 
  • Vaginalne i urinarne infekcije – Bakterijske vaginoze, seksualno prenosive bolesti kao što je parazit trihomonas, infekcije materice i plodove vode, kao i infekcije urinarnog trakta, mogu da dovedu do prevremenog rađanja bebe.
  • Komplikacije za vreme trudnoće – Trudnički (gestacijski) dijabetes, visok krvni pritisak, razvoj preeklampsije, prevelika količina plodove vode i problemi sa posteljicom (prednjačeća posteljica, prevrmeno odlubljivanje posteljice) mogu da povećaju šanse da dođe do prevremenog porođaja.
  • Anomalije posteljice i grlića materice – Prevelika posteljica, posteljica sa anomalijama same strukture neće moći da iznese bebu do termina. Isti je slučaj i sa kratkim grlićem materice ili grlićem koji ne može da ostane zatvoren tokom celog toka trudnoće.
  • Hronične bolesti i stanja trudnice – Trudnice koje su imale dijabetes i pre začeća, one koje boluju od autoimunih oboljenja (reumatoidni artritis, lupus, multipla skleroza), bubrežnih oboljenja, depresije, hormonskih poremećaja, imaju miome takodje su pod povećanim rizikom.
  • Višeplodne trudnoće i vantelesna oplodnja – Blizanačke trudnoće se češće završavaju pre termina, a procesomvantelesne oplodnje češće nastaju višeplodne trudnoće. Pojačano lučenje estrogena, progesterona i drugih polnih hormona, čak i kod jednoplodnih trudnoća do kojih je došlo vantelesnom oplodnjom,  može da podstakne trudove i rađanje beba pre vremena.
  • Genetički poremećaji kod bebe – Ako kod fetusa postoji neki genetički poremećaj može doći do spontanog pobačaja pre 20. nedelje, kao i do prevremenog rođenja.
  • Gojaznost ili neuhranjenost – Rizik je povećan i kod gojaznih trudnica (naročito onih sa indeksom telesne mase većim od 30) i kod neuhranjenih (indeks telesne mase manji od 19).
  • Pušenje i konzumiranje alkohola – Toksične supstance doprinose rađanju bebe sa niskom telesnom težinom koje ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija za rast i razvoj. Trudnoća je najbolji razlog i pravo vreme da prestanete da pušite!
  • Loše životne navike i stres – Trudnice bi trebalo da izbegavaju zadimljene prostorije, izloženost hemikalijama, nezdravu brzu hranu, preveliki fizički napor i stres. Preporučuje se umerena fizička aktivnost, odnosno šetnje, plivanje i vežbanje u vodi. Svi ostali sportovi mogu da dovedu rizičnih pokreta i padova usled kojih može da dođe do započinjanja prevremnog porođaja.

Stres dovodi do proizvodnje hormona koji direktno oslobađa kortikotropin, a koji će pojačati proizvodnju prostaglandina i na taj način direktno podstaći kontrakcije.

  • Bolesti desni – Brojna naučna istraživanja su potvrdila direktnu vezu između bolesti desni (paradontopatije) i mogućnosti posledičnog nastanka prevremenog porođaja usled neadekvatnog i nepravovermenog lečenja. Zato je jako važno redovno održavati ličnu higijenu desni i zuba.
  • Ako je sama tudnica prevremeno rođena – Opširna studija iz 2015. godine pokazala nam je da je verovatnoća da će doći do prevremenog porođaja za oko 14% veća kod onih trudnica koje su i same rođene pre termina.

Šta možete da uradite da biste smanili rizik od prevremenog porođaja?

Na mnoge faktore rizika buduća mama ne može da utiče, ali postoje i koraci koje može da preduzme da do bi se sprečio razvoj prevremenog porođaja:

  • Vodite računa da razmak između Vaše prethodne i naredne trudnoće bude najmanje 18 meseci, pogotovo ako je prethodna trudnoća završena operativnim putem (Carskim rezom).
  • Redovno idite na pregleda kod ginekologa koji prati Vašu trudnoću. Tokom pregleda može da se ustanovi da Vam je grlić materice kratak ili otvoren, pa će Vam ginekolog preporučiti mirovanje ili staviti serklaž.
  • Držite svoje hronične bolesti (dijabetes, visok pritisak, autoimine bolesti) pod kontrolom tako što ćete obavezno i redovno konsultovati nadležnog specijalistu radi smanjivanja ili povećavanja doza lekova koje uzimate.
  • Prestanite da pušite, konzumirate alkohol i narkotike.
  • Hranite se zdravo. Uzimajte hranu koja je bogata vitaminima i mineralima. Neke naučne studije su utvrdile da dovoljan unos vitamina C i kalcijuma može da doprinese sprečavanju prevremenog porođaja. Namirnice bogate vitaminom C su: crvene paprike, citrusno (limun, pomorndža) i bobičasto voće (jagode, borovnice). Kalcijum se najbolje resorbuje iz mlečnih proizvoda, prvenstveno sireva. Vrlo je bitan i dovoljan unos namirnica bogatih gvožđem (crveno meso, jaja, spanać, blitva), ali i omega 3 masnih kiselina (sardine, skuša, orasi, laneno seme).
  • Vaš ginekolog će Vam preporučiti i određene vitamine i minerale u vidu suplemenata. Većini trudnica nedostaje gvožđa i folne kiseline. Pored toga što je esencijalna za razvoj centralnog nervnog sistema ploda, kuriozitet je i da dovoljne količine folne kiseline mogu smanjiti rizik odlubljivanja posteljice od zida materice, kao i rizik razvoja preeklampsije, kao čestih uzroka prevremenog porođaja.
  • Unosite dovoljno vode. Dehidracija može da dovede do prevremenih kontrakcija.
  • Redovno praznite bešiku. Ukoliko zadržavate urin može doći do upale bešike, a time i iritacije materice, samim tim razvoja i kontrakcija.
  • Brinite o zdravlju svojih zuba i desni.
  • Ako ste već rodili jednu bebu pre vremena, konsultujte svog ginekologa i pre nego što ostanete u drugom stanju, da bi se pripremili za iznošenje trudnoće pomoću odgovarajućih dijagnostičkih procedura i adekvatne terapije. 

Bel Medic ima tim iskusnih i stručnih specijalista ginekologije i akušerstva koji su obučeni da prate sve vrste rizičnih trudnoća, pa i da na najbolji način zbrinu trudnicu koja je pod rizikom od prevremenog porođaja. Ako do takvog porođaja i dođe, tu je naša neonatološka služba.


Poslednji blog postovi

ULOGA INTERVENTNE RADIOLOGIJE U PREVENCIJI I LEČENJU MOŽDANOG UDARA
08.09.2021.

ULOGA INTERVENTNE RADIOLOGIJE U PREVENCIJI I LEČENJU MOŽDANOG UDARA

Piše dr Siniša Rusović, interventni radiolog, šef tima za skenerski skrining program plučnih i kardiovaskularnih bolesti
Bol u kolenu
11.08.2021.

Bol u kolenu

Koleno je jedan od najkompleksnijih zglobova u ljudskom organizmu. Zato ne čudi da se većina ljudi makar jednom u životu požali na bol u kolenu. On može biti slabijeg ili jačeg intenziteta, akutan ili hr...
Dr Dejan Jovanović: operacija koja bez reza i bola trajno uklanja hemoroide
02.08.2021.

Dr Dejan Jovanović: operacija koja bez reza i bola trajno uklanja hemoroide

THD predstavlja trajno rešenje za hemoroide jer se direktno deluje na uzrok njihovog nastanka, tako da se veoma retko ponovo javljaju. Pacijent izlazi iz bolnice u roku od 24 sata, kaže dr Dejan Jovanović, opšti hirurg u Opšto...
Dr Radoslav Barjaktarović: Sve što treba da znate o operaciji zamene kolena
02.08.2021.

Dr Radoslav Barjaktarović: Sve što treba da znate o operaciji zamene kolena

Piše: Dr Radoslav Barjaktarović, ortoped u Bel MedicuDr Radoslav Barjaktarović, ortoped u Bel Medicu, tokom svoje karijere uradio je nekoliko sto...
DR RADOSLAV BARJAKTAROVIĆ: SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O OPERACIJI KUKA
23.07.2021.

DR RADOSLAV BARJAKTAROVIĆ: SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O OPERACIJI KUKA

Na sva pitanja o operaciji kuka odgovara doc. dr sci. med. Radoslav Barjkatarović, specijalista ortopedske hirurgije u Bel Medicu koji je kod preko 100 pacijenata operisao oba kuka u jednom aktu bez komplikacija
Zašto dolazi do prevremenog porođaja i kako se može sprečiti
24.05.2021.

Zašto dolazi do prevremenog porođaja i kako se može sprečiti

Piše: Spec. dr med. Uroš Ravilić, specijalista ginekologije i akušerstvaŠta se smatra prevremenim porođajem?Preveremni porođaj nastaje između 20 i 37 nedelje trudnoće. Do prevrmenog poro...
Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!