Hipotireoza
Štitna (tiroidna) žlezda reguliše temperaturu tela sekrecijom dva hormona T3 i T4, koji pak regulišu sagorevanje kalorija i korišćenje energije u organizmu.
Hipotireoza je sistemski poremećaj izazvan nedostatkom tireoidnih hormona u perifernim tkivima organizma.
Gotovo 5 odsto populacije pati od hipotireoze, i to su većinom žene starosti od 35. do 50. godine.
Hipotireoza može da bude izazvana atrofijom štitaste žlezde, koja može biti rezultat hroničnog limfocitnog tireoiditisa (Hashimoto tireoiditis). Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje.
U određenom trenutku imuni sistem počne da proizvodi antitela (anti TPO i Anti Tg antitela) na spostvenu štitnu žlezdu. U Hashimoto tireoiditisu, najčešćem uzroku hipotireoze, štitna žlezda može biti uvećana, pa hipotireoza često nastane godinama kasnije, jer se funkcionalna područja u tireoidnoj žlezdi postepeno uništavaju.
Drugi uzrok hipotireoze je jatrogenog porekla, koje nastaje posle lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom ili usled hirurških zahvata gde se otklanja deo štitne žlezde (subtotalnom tireoidektomija), u toku tireosupresivne terapije ili uzimanja lekova koji utiču na metabolizam joda.
Sekundarna hipotireoza je posledica destrukcije hipofize, žlezde sa unutrašnjim lučenjem koja, između ostalog, reguliše i produkciju hormona štitaste žlezde. Sekundarna hipotireoza nastaje kada dođe do krvarenja u mozgu, usled povreda glave, tumora ili usled atrofije tireoidne žlezde iz genetskih ili nepoznatih razloga.
Tercijarna hipotireoza je izazvana poremećajem u hipotalamusu.
Ređi slučajevi hipotireoze uključuju nasleđene poremećaje pri kojima neka nenormalnost enzima u ćelijama štitne žlezde sprečava tireoideu da proizvodi dovoljno tireoidnih hormona. U drugim retkim poremećajima ili hipotalamus ili hipofiza ne luče dovoljno hormona potrebnog za normalan rad štitne žlezde.
Ako se ne leči, hipotireoza može uzrokovati anemiju (mada se smatra da je obrnuto, tj. da anemija izaziva slabiji rad štitne žlezde), nisku temperaturu tela (hipotermiju), zatajenje srca (nizak puls, uporen rad srca).
Ovo stanje može napredovati do smetenosti, stupora ili kome (miksedemska koma), po život opasne komplikacije u kojoj se usporava disanje, osoba ima epileptične napade i nedovoljan protok krvi u mozak. Miksedemsku komu mogu potaknuti izloženost hladnoći kao i infekcija, trauma i lekovi poput sedativa.
SIMPTOMI
- Gojenje
- Pospanost
- Usporenost
- Zatvor
- Depresivno raspoloženje
- Zaboravnost
- Umor
- Glavobolja
- Usporen rad srca
- Nizak pritisak
- Bol u mišićima
- Otečeni kapci
- Oteklo lice
- Zimogrožljivost
- Smanjno znojenje
- Pad libida
- Opadanje kose
- Suva koža
- Bledonarandžasti dlanovi
- Bledonarandžasti tabani
- Promuklost
FAKTORI RIZIKA
- genetska predispoziija
- dijabetes
- stres
- geografsko područje (u nekim delovima sveta, između ostalog i u Srbiji, nema dovoljno selena u zemljištu)
- pol (žene češće obolevaju)
- pušenje
- povrede vrata, tj. štitne žlezde
DIJAGNOSTIKA
- Pregled endokrinologa
- Ultrazvuk prednje strane vrata
- Laboratorijske analize hormona štitne žlezde i hipofize TSH, kao i anti TPO i Anti Tg antitela
LEČENJE
- Medikamentozna terapija
- Promena životnih navika: uvođenje pravilne ishrane i fizičke aktivnosti
- Suplementacija: uvođenje vitamina D3 i selena
Koji lekar vam je potreban
- Endokrinolog
- Hirurg endokrinog
- Nutricionista
- Reumatolog
- Alergolog
- Oftalmolog
- Gastroenterolog