Preeklampsija i povišen krvni pritisak u trudnoći

ŠTA JE GESTACIJSKA HIERTENZIJA?

Gestacijska hipertenzija je pojava povišenog krvnog pritiska posle 20. nedelje trudnoće, kod trudnica sa prethodno normalnim krvnim pritiskom. Bolest obično nestaje posle trudnoće i nema značajno povišen rizik po majku i fetus.

ŠTA JE PREEKLAMPSIJA?

Preklampsija je ozbiljno oboljenje koje je jedan od vodećim razloga smrtnosti majke i fetusa u trudnoći. Preeklmapsija je jedan od vodećih uzroka prevremenog jatrogenog porodjaja i jedna od najčešćih medicinskih komplikacija u trudnoći.  Deli se na ranu (pre 34. nedelje trudnoće) i kasnu (posle 34. nedelje trudnoće). Rani početak preeklampsije uvek ukazuje na teže oboljenje, koje najčešće zahteva prevremeni porodjaj da bi se prevenirale po život opasne komplikacije za majku i fetus. Bolest je multiorganska i progresivna. Jednom ispoljenja preeklampsija, posebno rana, će se uvek pogoršavati ako se ne primene adekvatne medicinske procedure. Pored povišenog krvnog pritiska preeklampsija ima simptome i znake oboljenjna drugih organa i organskih sistema trudnice. Proteinurija je najčešće udružena sa povišenim krvnim pritiskom kod preeklampsije, ali od 2013. godine preeklampsija se dijagnostikuje i ako postoji blago povišen krvni pritisak, bez proteinurije, a uz  pojavu jedne od sledećih karakteristika: intezivna glavobolja, smetnji sa disanjem, porast kreatinina u serumu, porast jetrinih enzima ili pad broja trombocita. Preeklampsija sa ovim karaketristikama se označava kao «teška preeklampsija». Značajno povišen krvni pritisak i bez drugih simpotoma i znakova (viši od 160/110 mm Hg) se takodje  smatra  teškom preeklampsijom.

ŠTA JE HRONIČNA HIPERTENZIA ?

Povišen krvni pritiska pre trudnoće ili pojava povišenog krvnog pritiska pre 20.nedelje trudnoće se označavaju kao hronična hipertenzija. Na hroničnu hipertenziju posle 20. nedelje trudnoće može se superponirati preeklampsija. Superponirana preeklampsija takodje može imati karateristike «teške preeklampsie».

ŠTA JE HELLP SINDROM?

HELLP sindrom je hitno medicinsko stanje u trudnoći. HELLP sindrom se karakteriše pojavom hemolize (razgradjnja eritrocita), porasta jetrinih enzima i padom broja trombocita. Najvažniji simptom HELLP sindroma su bol u gornjem delu trbuha, muka, gadjenje i povraćanje koji su prisutni kod 90% pacijentkinja sa HELLP sindromom. Pojava ovih simptoma posle 20. nedelje trudnoće mora se smatrati HELLP sindromom dok se ne dokaže suprotno jednostavnim laboratorijskim analizama ( uzimanje krvne slike, jetrinih enzima i laktat dehidrogenaze).

ŠTA JE EKLAMPSIJA?

Eklampsija se karaketriše pojavom toničko - kloničkih grčeva kod trudnica posle 20 nedelje trudnoće,  kojim ne mora obavezno prethoditi preeklampsija.

FAKTORI RIZIKA ZA POJAVU PREEKLAMPSIJE

• Trudnice mladje od 20 godina i starije od 35 godina
• Hronična hipertenizija
• Prethodna preeklampsija
• Šećerna bolest
• Bolesti bubrega
• Trombofilije
• Multiple trudnoće
• Pozitivna porodična anamneza na preklampsiju
• Gojaznost

SIMPTOMI  I TEGOBE KOJE ZAHTEVAJU OBRAĆANJE GINEKOLOGU

• Naglo dobijanje u telesnoj težini više od 1kg nedeljno
• Otoci ekstremiteta i lica
• Glavobolja i pojava «svetlaca ispred očiju»
• Smetnje sa vidom
• Smetnje sa disanjem
• Bol u trbuhu
• Bol u gornjem desnom delu trbuha
• Muka, gadjenje, povraćenje
• Izjava trudnice « nešto se ne osećam dobro»
• Smanjivanje fetalnih pokreta
• Vaginalno krvarenje

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?

Dijagnoza se postavlja na osnovu dobro uzete anamneze o tegobama trudnice, opštim pregledom, merenjem krvnog pritiska, odrdjivanjem proteina u urinu i laboratorijskim testovima ( oderdjivanje trombocita, jetrinih enzima, laktat dehidrogenaze). Potrebno je uraditi ultrazvuk  radi procene razvoja fetusa, a Doppler ispitivanje umbilikalne i fetalne cirkulacije radi procene ugroženosti fetusa.

ŠTA JE UZROK?

Preeklampsija nastaje kao rezultat ne adekvatnog razvoja posteljice u prvom trimestru trudnoće. Nerazvijana posteljica sintetiše različite štetne supstance, koji oštećuju krvne sudove majke. Zavisno od organa koji čiji su krvni sudovi oštećeni,  preeklampsija će imati multiorgansku kliničku sliku.

KAKO SE LEČI PREEKLAMPSIJA?

Preeklampsija bez karaketristika teše reeklampsije leči se ukoliko je hipertenzija jednaka iliviša od 150/100 mm Hg. Uvodjenje antihipertenzivne terapije potrebno je obaviti hospitalno da bi se pratilo stanje fetusa kada dodje do snižavanja krvnog pritiska, a dalji nadzor dva puta nedeljeno može se primeniti i ambulantno. U 37. nedelji trudnoće potrebno je poroditi trudnicu sa preeklampsijom be teških karakteristika , ali i trudnice sa gestacijskom hipertenzijom.

Teška preeklampsija zahteva hospitalizaciju. Ukoliko je trudnća veća od 34. nedelje terudnoće  potrebno je sprovesti hitan porodjaj posle inicijalne stabilizacije stanja majke. Ukoliko je trudnoća manja od 34. nedelje i ukoliko stanje trudnice i fetusa dozvoljavaju predlaže se sprovodjenje procesa davanja kortikosteroida majci radi boljeg razvoja fetalnih pluća. Potrebna je primena antihipertenzivne terapije i obavezno preveniranje ekampsije magnezijum sulfatom.

Uvodjenjem novih testova moguće je sa velikom sigrurnošću predvideti nepovolja ishod trudnoće komplikovane preeklamsijom. Preaklampsija ponekad zahteva hitan porodjaj  ukoliko su žvot majke i fetusa ugroženi, bez obzira na satrost trudnoće i moguć nastanak komplikacija prevremenog porodjaj kod neonatusa.  

ŠTA SE DEŠAVA AKO SE PREEKLAMPSIJA NE LEČI?

• Moždani udar
• Popuštanje rada srca
• Disfunkcija jetre
• Edem pluća
• Disfunkcija bubrega koja može zahtevati i dijalizu
• Krvarenje
• HELLP sindrom
• Slepilo
• Eklampsija
• Smrt majke
• Smrt fetusa

DA LI SE MOŽE SPREČITI POJAVA PREEKLAMPSIJE?

Ukoliko postoje faktori rizika ili se novim testovima izmedju 11-14 nedelje utvrdi postojanje rizika za pojavu preeklampsije savetuje se  terapija Aspirinom pre 16. nedelje trudnoće.

ŠTA JE POTREBNO ZNATI O PREEKLAMPSIJI DALJE U ŽIVOTU

Trudnice koje su imale preeklampsiju, posebo ranu ili su imale ponovljene preeklampsije  potrebno je obavestiti da imaju povećan rizik za razvoj kardiovaskularnih oboljenja, oboljenja bubrega, moždanih udara, infarkta miokarda i hipertenzije u daljem životu.

Preeklampsija u prvoj trudnoći nešto povećava rizik za pojavu hipertenzivne bolesti u svakoj sledećoj trudnoći. Pre svake sledeće trudnoće potrebna je konsultacija sa ginekologom, perinatologom.

LITERATURA:

Prof. dr Ljiljana Mirković. «PREEKLAMPSIJA». Zavod za udžbenike, Beograd, 2017. ISBN 978-86-17-19667-5.