Reakcija imunskog sistema određuje kako ćemo podneti COVID-19

25.04.2020.

Zaraženi novim korona virusom imaju potpuno različita iskustva. Neki od njih nisu imali nikakve jače simptome od simptoma blage prehlade; drugi su smešteni u bolnicu. Nažalost, COVID-19 može da se završi smrću. 

Kako je moguće da su ishodi zaraze jednim istim virusom toliko različiti?

Novi korona virus i dalje zbunjuje naučnike. Svakim danom je sve jasnije da je imunski sistem presudan za tok i ishod bolesti. Zapravo, do većine smrtnih slučajeva povezanih sa korona virusom došlo je jer je reakcija imunskog sistema bila prekomerno jaka, a ne zbog oštećenja organa koje je napravio sam virus. Dakle, šta se tačno dešava u telu kada dobijete virus i ko je pod rizikom da dobije teži oblik infekcije?

Kada dođe do zaraze virusom Sars-Cov-2, organizam podiže prirodni odbrambeni mehanizam kao i kod infekcije bilo kojim drugim virusom. To uključuje lučenje proteina koji se zovu interferoni. Interferoni pokreću ćelije imunskog sistema da napadnu virus kako bi ga sprečili da se širi. Kada je sve kako treba, ova prva reakcija omogućava organizmu da brzo uspostavi kontrolu nad  infekcijom, iako i virus koristi svoje odbrambene mehanizme kako bi ublažio i izbegao dejstvo interferona.

Organizam se kašljem čisti od virusa 

Prirodni imunski odgovor stoji iza mnoštva simptoma koje osećate kada ste bolesni. Dve su svrhe kojima obično služe simtomi: prva je da upozore telo da je došlo do napada – smatra se da je ovo jedna od uloga visoke temperature. Druga svrha je da se organizam otarasi virusa tako što će izbaciti čestice mikroskopske veličine putem kašlja ili proliva.

„Obično postoji vreme u kome se virus nastani, a onda organizam počinje da reaguje, pa mi to nazivamo blagim simptomima,“ kaže doktor Mandip Mehra, profesor na Medicinskom fakultetu na Harvardu i načelnik Napredne kardiovaskularne medicine u bolinici Bringham and Women's Hospital. „Dolazi do visoke temperature. Ako se virus nastani u organima za disanje, dobijate kašalj. Ako se virus nastani u sluznici organa za varenje, dobijate proliv.“

Ovi veoma različiti simptomi se javljaju u zavisnosti od mesta u vašem organizmu gde se virus zakači. 

Zašto Corona napada pluća

Novi korona virus ulazi u ćeliju tako što se zakači za protein ACE II receptor, a koji se nalazi na površini ćelije. Ovih receptora najviše ima u plućima, pa se zato COVID 19 smatra respiratornom bolešću. Međutim, creva su druga po broju ACE II receptora, čime se objašnjava zašto kod ljudi sa korona virusom dolazi do dijareje. 

„Virus se prenosi preko kapljica. Ako uđe u usta, pa onda u ždrelo, postoje dva mesta kuda odatle može da ode. Kada udišete vazduh, može da pređe iz ždrela u pluća. Ako imate refluks pri gutanju, otići će dole u želudac,“ kaže Mehra. „Tako može da zahvati oba sistema.“

Cilj odbrane prirodnog imunskog sistema je da spreči virus da se replicira i previše proširi. Za to vreme druga linija imunskog sistema – adaptivni, ili specifični odgovor na virus – ima dovoljno vremena da počne da deluje pre nego što sve izmakne kontroli. Adaptivni odgovor imunskog sistema se sastoji od antitela na određeni virus i T ćelija koje organizam stvara, a koje prepoznaju virus i brže ga uništavaju. Ova antitela obezbeđuju  imunitet i štite ljude od ponovljene zaraze istim virusom nakon što su ga preboleli. 

Kako mladi dobijaju težak oblik COVID-19

Muđutim, kod nekih ljudi virus se replicirati i brzo širiti pre nego što ga imunski sistem stavi pod kontrolu. Jedan od razloga zašto dolazi do toga je infekcija prouzrokovana velikom koncetracijom molekula virusa – zato doktori i medicinske sestre, koji su više puta u toku dana izloženi ogromnim količinama virusa dok brinu o bolesnicima, mogu da imaju teži oblik infekcije čak iako su mladi i zdravi. Što je više virusa to je imunskom sistemu teže da se izbori.

Opasan je prejak odgovor imunskog sistema

Drugi razlog zbog koga organizam može da izgubi kontolu nad virusom nalazi se u samom imunskom sistemu. Najranjivija populacija za vreme pandemije su stariji ljudi, čiji imunitet opada s godinama, i ljudi čiji je imunitet smanjen zbog neke druge bolesti ili imunosupresivnih lekova. Ako je iminitet oslabljen, slabija je početna interferonska reakcija ili se antitela luče sa zakašnjenjem, što omogućuje virusu da se skoro neregistrovano širi sa ćelije na ćeliju.

„Ako vaš organizam pruži odgovarajući odgovor neutralizacije antitelima, moći ćete da se oporavite; to je samo pitanje vremena. Ljudi se razbole, ali ako reaguju stvaranjem antitela, ona počiste virus i sve je u redu,“ kaže doktor Vorner Grin, direktor Gladstoun centra za istraživanje leka protiv HIV-a i profesor mikrobiologije i imunologije Kalifornijskog univerziteta u San Francisku. „Kod starijih ljudi ili hroničnih bolesnika imunitet je oslabljen, što odgađa reakciju antitela, a baš su oni ti kod kojih je tok bolesti dramatičan.“

Ako je virus u stanju da se nastani u plućima, bolest može da pređe u upalu pluća dok zaraza i upala zahvataju sve veći broj ćelija. Jednim delom oštećenja nastaju zbog virusa, ali mnogo veći delom uzrok je sam imunski sistem koji pokušava da uništi i izbaci zaražene ćelije.

U ovoj fazi, bolest još uvek može da se razvije u dva smera: Reakcija imunskog sistema može da ostane stabilna i on ponovo povrati kontroulu nad virusom tako što će ga na kraju izbaciti zahvaljujući delovanju T ćelija i antitela. Ili, imunski sistem može da poludi i počne preterano da deluje tako što stvara sve više zapaljenskih proteina, koji se zovu citokini, u mahnitom pokušaju da počisti virus. Upravo je ovaj drugi smer taj koji vodi ka značajnom odmiranju ćelija pluća, izazivajući najteže infekcije, akutni respiratorni distres pluća (edem pluća), pa čak i smrt. 

„Kod ljudi koji su u najgorem stanju, stanju koje se završava smrću, skoro bez izuzetka dolazi do prejakog odgovora imunskog sistema domaćina – citokinske oluje,“ kaže Grin. „Pluća se pune tečnoću, pa ne mogu da primaju kiseonik. Ili se kod tih ljudi javi sepsa, ne mogu da održe krvni pritisak i umru. Sve ovo je ili prventsveno izazvano ili najvećim delom pojačano reakcijom imunskog sistema obolele osobe.“

Stariji ljudi i imunokompromitovane osobe su posebno osetljiivi na ovu vrstu reakcije pošto se njihov imunski sistem, koji je inače nedovljno aktivan, iznenada prešaltuje na svetlosnu brzinu i postane previše aktivan. 

“Postoji zanimljiv kuriozitet vezan za COVID 19 – povrh toga smo to primetili i kod drugih korona virusa, kao što su SARS i MERS. Izgleda da se kod ljudi sa najslabijim odgovorom imunskog sistema razvije potpuno netipičan imunski odgovor u kasnijim fazama bolesti,” kaže Mehta. 

Šta znamo o lečenu COVID-19

Većina kliničkih studija koje su do sada sprovedene bavile su se lečenjem ovih teških slučajeva, što na prvi pogled izgleda logično – potencijalno efikasne lekove želite da date onima koji su najbolesniji nadajući se da ćete im pomoći da se spasu.

Ali Mehta, čiji rad o različitim fazama bolesti treba da bude objavljen ovih dana, smatra da je u ovom trenutku možda prekasno jer nije samo neophodno da nadvladamo infekciju već treba i da ukrotimo sam imunski sistem. On predlaže da se anvirusni lekovi daju ranije, kada ljudi tek počinju da se razboljevaju, da bi im se pomoglo da se efikasnije bore sa virusom i da bi se sprečila druga faza bolesti. Onima koji već doživljavaju citokinsku oluju, imunosupresivni lekovi u kombinaciji sa antivirusnim bi mogli da budu najkorisniji.

Najbitnija poruka koju treba zapamtiti, kaže on, jeste da “postoje različite faze bolesti, a od velikog značaja za rezultat lečenja je kako primenjujemo terapiju i u kojoj fazi bolesti.”

Za sada, najbolji način odbrane od ovog virusa je da jačate svoj imunski sistem tako što ćete da spavate, vežbate, zdravo se hranite i,najbitnije od svega, da perete ruke i izbegavate kontakte sa drugim ljudima da se, pre svega, ne biste zarazili.

Izvor: https://elemental.medium.com/this-is-how-your-immune-system-reacts-to-coronavirus-cbf5271e530e

Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!