Karcinom dojke

Rak dojke je najčešća maligna bolest žena u razvijenom svetu. Svake godine u svetu oko milion žena oboli od ove bolesti. Rak dojke nastaje kada neke ćelije u dojci počnu da rastu i da se razmonožavaju bez kontrole i mogu da se prošire po celom organizmu.

Ova bolest se najčešće otkriva napipavanjem pojavom izrasline (tumora) ili zadebljanja u dojci. Bolest se nekad može ispoljiti  promenom oblika i veličine dojke ili pojavom sekreta iz bradavice.

Rak dojke se danas može uspešno lečiti. Za bolji uspeh lečenja važno je pravovremeno otkriti bolest i započeti odgovarajuće lečenje. Zato je veoma važno da se žene same pregledaju, ili da učestvuju u organizovanim lekarskim pregledima za rano otkrivanje i prevenciju karcinoma dojke (skrining pregledima).

Na osnovu pregleda lekar odlučuje koji je najbolji način za lečenje raka dojke. Najčešće, lečenje karcinoma dojke podrazumeva operaciju, zračnu terapiju, i hemioterapiju.

Postoje tri tipa raka dojke, a to su:

  1. Duktalni karcinom dojke – najčešći tip karcinoma dojke koji nastaje iz ćelija kanala mlečne žlezde.
  2. Lobularni karcinom dojke – nastaje iz ćelija režnjeva mlečne žlezde i on se, za razliku od ostalih tipova karcinoma dojke, javlja u obe dojke.
  3. Inflamatorni karcinom dojke – najređi je tip karcinoma dojke, a prepoznaje se po razvoju otoka, crvenila i povišene temperature dojke.

Stadijum karcinoma dojke označava koliko je tumor narastao i gde se bolest proširila u organizmu. Određivanje stadijuma raka dojke vrši lekar i na osnovu stadijuma i drugih kriterijuma odlučuje o odgovarajućem načinu lečenja.

Ćelije karcinoma dojke preko krvi i limfe mogu dospeti u limfne žlezde i druge organe (kosti, pluća, jetra, mozak), gde rastu i stvaraju novi tumor. Tada govorimo o odmaklom stadijumu bolesti (metastaze).

Ukoliko žena zna osnovne informacije o raku dojke, može prepoznati bolest u ranoj fazi, na vreme započeti lečenje i tako povećati šanse za izlečenje.

Važno je znati da je trudnoća nakon lečenja od karcinoma dojke moguća, naročito ako nije došlo do oštećenja funkcije jajnika od hemioterapije.

SIMPTOMI

  • Obično ne daje simptome
  • Asimetrija u izgledu dojki (dojke nejednakog izgleda ili veličine)
  • Izražen venski crtež na koži jedne dojke
  • Uvlačenje bradavice i/ili areole
  • Malinast izgled, uz pojačano perutanje kože bradavice
  • Namreškanost, zaravnjenost, kožna jamica u nivou kože izvan areole i bradavice
  • Otok kože dojke sa izgledom pomorandžine kore
  • Crvenilo ograničeno na deo dojki ili crvena dojka u celini
  • Uvećani limfni čvorovi u pazuhu, u jami iznad ili ispod ključne kosti
  • Rane na koži dojke (inficirane, krvave, sa teškim zadahom)

UZROCI I FAKTORI RIZIKA

  • ženski pol: karcinom dojke je 100 puta učestaliji kod žena nego kod muškaraca
  • životna dob: pojava karcinoma dojke raste sa životnim dobom i najveća je u Srbiji u grupi od 55 do 65 godina starosti,
  • pozitivna porodična anamneza za rak dojke kod bliskih ženskih rođaka (majka, babe po ocu ili majci, rođene sestre, ćerke) povećava više od 2 puta rizik od nastanka karcinoma dojke
  • genetski faktori: 5-10% žena sa dijagnozom karcinoma ima nasledni rak dojke koji se karakteriše mutacijama na BRCA 1 i BRCA 2 genima; ove promene se nasleđuju od oca ili od majke i nose povećani rizik od nastanka karcinoma dojke i jajnika tokom celog života (50-85% za karcinom dojke i 20-40% za karcinom jajnika);
  • prethodno dijagnostikovan karcinom dojke 4 puta povećava rizik od nastanka karcinoma dojke u drugoj dojci (javlja se u manje od 7% žena u 10-godišnjem periodu praćenja);
  • proliferativne promene u dojci: atipične hiperplazije (benigne promene) koje se dijagnostikuju histopatološkim pregledom uzorka sumnjivih promena u dojci nose 4-5 x veći rizik
  • LCIS (lobularni karcinom in situ ili lobularna neoplazija) nije karcinom dojke, ali jeste faktor koji povećava rizik od nastanka invazivnog karcinoma u istoj ili drugoj dojci; studije pokazuju da je srednje vreme do pojave invazivnog karcinoma od prethodne biopsije LCIS oko 20 godina, a da se polovina ovih recidiva javi u prvih 15 do 30 godina;  
  • gustina žlezdanog tkiva: povećana gustina žlezdanog tkiva, naročito kod mlađih žena, povećava rizik od nastanka raka dojke više od 5 puta
  • gojaznost: 2 puta povećava rizik od nastanka karcinoma dojke kod žena u menopauzi;
  • hormonski faktori: rana menstruacija (pre 11. godine) i kasna menopauza (posle 54. godine) nose dva do tri puta veći rizik za obolevanje od raka dojke;
  • kasna trudnoća: žene koje nisu rađale ili su iznele prvu trudnoću u kasnijim godinama (posle 30. godine) nosi dva puta veći rizik za obolevanje od raka dojke;
  • hormonska terapija (hormonska kontraceptivna sredstva i hormonska supstituciona terapija nakon ulaska u menopauzu (HST)) nosi do 1,5 puta veći rizik tokom uzimanja lekova, ali nakon 5 godina od prestanka HST, rizik nestaje);  
  • izloženost jonizujućem zračenju u pubertetu (lečenje limfoma u tom uzrastu zračnom terapijom, pri čemu su u zračnom polju bile delimično i dojke).

DIJAGNOSTIKA

  • Bimanuelni pregled dojki (opipavanje dojki)
  • Ultrazvuk dojki
  • Digitalna mamografija
  • Magnetna rezonanca dojki
  • Biopsija promene u dojci

LEČENJE

  • Operacija (mastektomija ili poštedna hirurgija)
  • Hemioterapija
  • Ciljana terapija (HER2)
  • Hormonska terapija
  • Zračenje
  • Bisfosfonati

Koji lekari su vam potrebni

Onkolog

Onkohirurg

Radioterapeut