Angina pektoris

ŠTA JE ANGINA PEKTORIS?

Angina pektoris je medicinski naziv za stanje koja nastaje zbog smanjenog snabdevanja srčanog mišića (miokarda) kiseonikom. Do smanjenog snabdevanja srčanog mišića kiseonikom može doći zbog primarno smanjenog snabdevanja usled suženja na koronarnim arterijama (arterijama koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama) ili sekundarno zbog povećane potrošnje (povećanih zahteva srčanog mišića, npr. kod hiperiteoze - povećane funkcije štitne žlezde ili kod teške anemije - slabokrvnosti). Takvo stanje se prepoznaje po (najčešće) tipičnom bolu u grudima, koja se zove anginozni bol. 

Termin angina pektoris se najčešće odnosi na stanje uzrokovano suženjem krvnih sudova srca (koronarnih arterija)

Bolest koronarnih arterija najčešće može da se prepozna po karakterističnom skupu simptoma. Ukoliko se na vreme otkrije i počne da se leči, angina pektoris ne bi trebalo da dovede do najtežih posledica u koje spadaju akutni infarkt miokarda (srčani udar) ili naprasna srčana smrt.

SIMPTOMI (najkarakterističniji simptomi)

  • Anginozni bol (bol u grudima koji se često opisuje kao  kao stezanje, pritiskanje, pečenje)
  • bol je tipično lokalizovan iza grudne kosti;
  • do bola može da dođe i u stanju mirovanja;
  • bol obično traje u kontinuitetu do 10 min, a može i duže;
  • obično nije u vidu “tačke” koja boli;
  • često se propagira u vrat, ramena, ruke i leđa (između plećki) i stomak (ali nikad ispod pupka);
  • uglavnom se ne menja sa dubokim disanjem, pri pokretu, ili pritiskom na bolno mesto;
  • najčešće je praćen preznojavanjem (“hladnim znojem”), povraćanjem, mučninom iIi retko, gubitkom svesti;
  • bolovi obično nestaju nakon odmora i/ili nitroglicerina (ukoliko se ne radi o akutnom infarktu miokarda)

FAKTORI RIZIKA ZA KORONARNU BOLEST

Pacijenti sa :

  1. povišenim krvnim pritiskom;
  2. šećernom bolesti;
  3. gojaznošu (kada je telesna težina za 30% veća od idealne);
  4. hiperlipidemijom;
  5. naslednim faktorom - hereditetom (infarkt miokarda ili naprasna srčana smrt u bliskih rođaka pre 55. godine života). U takvim slučajevima, bol u grudima se može javiti i prilikom potpunog mirovanja, i tada već govorimo o infarktu miokarda;
  6. pušači;

VRSTE ANGINE PEKTORIS

Postoji nekoliko vrsta angine pektoris, pa tako razlikujemo: 

  1. stabilnu anginu pektoris (tegobe se javljaju samo tokom napora)
  2. nestabilnu anginu (tegobe se javljaju i u naporu i tokom mirovanja)
  3. princmetalovu anginu pektoris (vazospastična angina pectoris)
  4. akutni infarkt miokarda (kao prva prezentacija koronarne bolesti)
  5. naprasna srčana smrt 

Stabilna angina – U ovom slučaju, bol u grudima je predvidiva i javlja se samo prilikom velikog fizičkog napora ili ekstremnog emotivnog stresa, tuge. 

Nestabilna angina – Bol u grudima je nepredvidiva, može se javljati češće, čak i za vreme mirovanja i odmaranja. Simptomi su kod ove vrste angine teži i traju duže (do 20 minuta u kontinuitetu). Nestabilnu anginu je moguće olakšati lekovima, ali je čest slučaj da je potrebno lečiti je intenzivnijim medicinskim tretmanima. Ova vrsta angine zahteva hospitalizaciju u specijalizovanim intenzivnim negama (koronarnim jedinicama)

Princmetalova angina (vazospazam koronarnih arterija) – Neobičan i redak oblik angine pektoris, koji se osim u periodu mirovanja i odmaranja, može javiti i tokom spavanja, ničim isprovociran. U ovakvim slučajevima simptomi su uzrokovani spazmom koronarne (srčane) arterije, kada je protok krvi prema srčanom mišiću smanjen. Bol izazvan spazmom počinje naglo, najčešće u ciklusima, javlja se i završava u isto vreme svakog dana, nešto češće u ranim jutarnjim časovima.

U 20 % slučajeva tegobe mogu biti atipične, u vidu bola u epigastrijumu, bola u grudima pleuralnog tip (tipa proboda u grudima) ili samo otežanog disanja. Atipične tegobe su češće kod starijih pacijenata (>75 god), žena i pacijenata sa šećernom bolešću, bubrežnim popuštanjem ili demencijom.

PREVENCIJA ANGINE PEKTORIS

Na prevenciju angine pektoris najbolje je uticati tako što ćemo zapravo uticati na faktore rizika koje možemo da promenimo. U tom smislu obavezan je prestanak pušenja, smanjenje telesne težine (ukoliko je povećana), redovna kontrola krvnog pritiska, šećera u krvi i holesterola. Neka istraživanja pokazuju da se uticajem na faktore rizika može sprečiti napredovanja oštećenja koronarnih arterija, koje mogu dovesti do infarkta miokarda. Osoba koja boluje od angine pektoris može da vodi normalan život, ali mora da se pridržva propisane terapije, da redovno ide na kontrole, uz obavezan zdrav i pravilan način života. Prevencija angine pektoris je izuzetno važna i na nju moramo misliti na vreme.

POMOĆ LEKARA

Ukoliko se tipičan bol u grudima javlja iznenada,  a ne prestaje posle 15 minuta, potrebno je da se odmah javite lekaru. U svakom slučaju nemojte se sami voziti do lekara, već zamolite da vas u Dom zdravlja ili bolnicu odvezu ukućani ili komšije.

DIJAGNOZA/LEČENJE

Da bi se postavila dijagnoza angine pektoris kada se radi o stabilnim bolesnicima, potrebno je uraditi test opterećenja (ERGO test) ili SEHO test (test opterećenja sa UZ srca). Test optrećenja se izvodi na pokretnoj traci ili ERGO biciklu, pri čemu se naporom (povećanjem nivoa opterećenja, do postizanja submaksimalane srčane frekvence) izazivaju simptomi (ukoliko postoje) ili promene u EKG-u ili promene na UZ srca (kod SEHO testa). Kod pacijenta koji imaju pozitivan test opterećenja indikovano je dalje ispitivanje ili standardom selektivnom koronarografijom iili MSCT (skener) koronarografijom (koja ima svoja  ograničeenja o kojima odlučuje lekar kliničar). Ukoliko postoje znčajna suženja na krvnim sudovima srca, takav pacijent se takodje prima na bolničko lečenje. Dalji tretman takvog bolesnika zavisi od nalaza na koronarografiji i podrazumeva neki od sledećih modaliteta lečenja:

  1. dalja medikamentozna terapija (terapija lekovima-) – što je najredje;
  2. PCI procedura sa implantacijom stentova (metalnih oprugica sa/ili bez prisustva leka) koje smanjuju suženje i ”drže” krvni sud otvorenim;
  3. Kardiohirurška revaskularizacija (by pass/ACBG) - hirurška intervencija sa premoštavanjem suženja;

TERAPIJA

Pacijenti dobijaju lekove (i pre i posle neke od eventualnih intervencija), od kojih je nekoliko vrsta obavezno:

  • ANTIISHEMIJSKI LEKOVI deluju tako što smanjuju miokardnu potrošnju kiseonika i tu spadaju: 
  1. Beta blokatori - koji kompetitivno inhibišu dejstvo cirkulišućih kateholamina na miokard čime redukuju miokardnu potrošnju kiseonika;
  2. Nitrati (Monizol, Corriazme, Dilcoran) - koji svojim vazodilatatornim efektima, dovode do smanjenjene miokardne potrošnje kiseonika. Pored toga, svoj dilatatorni efekat ispoljavaju i na koronarnim arterijama, kako normalnim, tako i aterosklerotski izmenjenim, ali i povećavaju protok kroz kolateralne krvne sudove. Ne bi ih trebalo davati pacijentima koji uzimaju fosfodiesteraza-5 inhibitore (sildenafil- Viagra, vardenafil ili tadalafil);
  3. Kalcijumski antagonisti takođe ispoljavaju vazodilatatorno dejstvo. Preparati iz sve tri podgrupe (dihidropiridini, benzotijazepini, feniletilamini) imaju sličan efekat na koronarnu dilataciju. Zbog toga su Ca antagonisti prioritetni lekovi u vazospastičnoj angini;
  • ANTITROMBOCITNI LEKOVI reverzibilno ili trajno inhibišu funciju trombocita i to acetilsalicilna kiselina (Aspirin, Midol, Cardiopirin); tiklopidin - Ticlodix, klopidogrel - Plavix, Klopidogrel; tikarelor - Brilique;
  • ANTIKOGULANTNI LEKOVI nefrakcionisani heparin (UFH), niskomolekularni heparin (LMWH) - Fragmin, Fraxiparin, Clexane; selektivni inhibitor F Xa (fondaparinux) - Arixtra;

SAVET 

  • Ukoliko imate tipičan bol u grudima, tupog karaktera, koji traje duže od 10 min, bez prestanka, često praćen preznojavanje javite se odmah u najbljižu zdravstnenu ustanovu;
  • Ukoliko koristite nirtoglicerin nikada ga ne koristite u stojećem položaju;
  • Nemojte sami voziti, neka Vas neko odveze do prve zdravstvne ustanove;

Dr Marijana Pejić, internista kardiolog 



Copyright by Bel Medic 2019. All rights reserved.

Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!