Koronarna bolest (Bolest srca i srčanih arterija)

Sažetak

Do koronarne bolesti dolazi kada se oštete ili obole glavni krvni sudovi (srčane arterije) koji snabdevaju srce krvlju, kiseonikom i hranljivim materijama. Najčešći razlog za nastanak koronarne bolesti su plakovi u arterijama koji sadrže holesterol ili upale.

Kada se plak nataloži, on suzi srčane arterije, smanjujući dotok krvi u srce. Na kraju procesa, smanjen dotok krvi može da izazove bol u grudima (anginu pektoris), kratak dah ili neke druge znake i simptome koronarne bolesti. Potpuno začepljenje može izazvati infarkta.

Koronarna bolest se razvija polako te se može desiti da ni ne primetiti problem sve dok ne nastane značajno začepljenje ili dođe do infarkta. 

Simptomi

Ako se Vaše srčane arterije suze, one više ne mogu da snabdevaju srce krvlju koja je dovoljno bogata kiseonikom – naročito kod jakog kucanja srca, na primer kada vežbate. U početku, smanjen dotok krvi ne mora da izazove nikakve simptome bolesti srca i srčanih arterija. Međutim, sa nastavkom taloženja plaka na srčanim arterijama, mogu se pojaviti znaci i simptomi koronarne bolesti među kojima su:

  • Bol u grudima (Angina      pektoris). Možda      ćete osećati pritisak i stezanje u grudima, kao da Vam neko sedi na      grudnom košu. Ovaj bol, koji se naziva anginoznim, obično nastaje iza      grudne kosti ili na levoj strani. Anginu pektoris najčešće izaziva fizički      napor ili emocionalni stres. Bol obično nestaje nekoliko minuta pošto      prestanete da obavljate stresnu aktivnost. Kod nekih ljudi, a naročito kod      žena, bol može da bude kratkotrajan ili oštar, a javlja se na vratu, ruci      ili leđima. 
  • Kratak dah. Ako srce ne može da ispumpa dovoljno      krvi da zadovolji potrebe organizma, može da se pojavi otežano disanje      (kratak dah) i izuzetno velika iscrpljenost. 
  • Infarkt. Potpuno začepljena srčana arterija izaziva      infarkt. Među klasičnim znacima i simptomima infarkta su snažan pritisak u      grudima i bol u ramenu ili ruci, ponekad propraćeni otežanim disanjem i      znojenjem.

Žene u u izvesnoj meri podložnije pojavi manje tipičnih znakova i simptoma infarkta, kao što je bol u vratu ili vilici. Nekada do infarkta dolazi bez ikakvih očiglednih znakova ili simptoma.

Uzroci

Smatra se da koronarna bolest nastaje oštećenjem ili povredom unutrašnjeg sloja srčane arterije, nekada već u ranom detinjstvu. Oštećenje mogu da prouzrokuju različiti faktori među kojima su:

  • pušenje
  • visok pritisak 
  • visok holesterol
  • dijabetes ili insulinska rezistencija
  • fizička neaktivnost

Kada se unutrašnji zid arterije ošteti, masne naslage (plakovi) koje se sastoje od holesterola i drugih ćelijskih produkata koje se smatraju otpadom imaju tendenciju taloženja na mestu oštećenja,a deo su procesa koji se naziva ateroskleroza. Ukoliko dođe do pucanja plakova, krvne ćelije koje se zovu trombociti će se zalepiti za to mesto pokušavajući da zakrpe tu arteriju. Ovaj ugrušak može da začepi arteriju i time dovede do infarkta.

Faktori rizika

Među faktorima rizika za pojavu koronarne bolesti su:

  • Životno doba. Samo starenje povećava rizik od      oštećenja i zakrečenja arterija.
  • Pol. Muškarci su pod većim rizikom od razvitka      koronarne bolesti. Međutim, rizik kod žena se povećava posle menopauze.
  • Pozitivna porodična      anamneza. Pozitivna      porodična anamneza (istorija bolesti) što se tiče srčanih bolesti dovodi      se u vezu sa povećanim rizikom od koronarne bolesti u ranijem životnom      dobu. Rizik je za Vas veći ukoliko je Vašem ocu ili bratu      dijagnostifikovana bolest srca pre 55. godine života ili ako se javila kod      Vaše majke ili sestre pre 65. godine.
  • Pušenje. Kod ljudi koji puše rizik za      obolevanje od koronarne bolesti  je      značajno povećan. Ako izlažete druge duvanskom dimu, za njih se takođe      povećava rizik od oboljevanja od koronarne bolesti.
  • Visok krvni pritisak. Zbog nekontrolisanog visokog krvnog pritiska arterije mogu da      postanu krte i zadebljane, sužavajući kanal kroz koji krv može da protiče.
  • Visok nivo holesterola      u krvi. Visok nivo      holestrola u krvi može da poveća rizik od stvaranja plakova i      ateroskleroze. Visok holestrol može da nastane zbog visokog nivoa LDL      holesterola (lipoproteina niske gustine), poznatog kao ‚‚loš'' holesterol.      Nizak nivo HDL holesterola (lipoproteina visoke gustine), poznatog kao      ‚‚dobar'' holesterol, može takođe da doprinese nastanku ateroskleroze.
  • Dijabetes. Dijabetes se takođe dovodi u vezu sa      povećanim rizikom od koronarne bolesti. Dijebetes tipa 2 i koronarna      bolest dele iste faktore rizika, kao što su gojaznost i visok pritisak.
  • Povećana telesna masa i      gojaznost. Višak      telesne mase po pravilu dovodi do pogoršanja drugih faktora rizika. 
  • Fizička neaktivost. Nedostatak fizičkog vežbanja se      takođe dovodi u vezu sa koronarnom bolešću, ali i sa nekim od njenih      faktora rizika.
  • Visok nivo stresa. Neotkriven stres u Vašem životu može      da ošteti arterije, ali i da pogorša ostale faktore rizika za koronarnu      bolest.
  • Nezdrava ishrana. Ako jedete previše hrane koja sadrži      velike količine zasićenih masti, transmasti, soli i šećera, to može da Vam      poveća rizik od koronarne bolesti.

Faktori rizika se obično javljaju u grupama i mogu da se nadovezuju jedan na drugi, kao što gojaznost dovodi do dijabetesa tipa 2 i visokog pritiska. Kada se udruže, određeni faktori rizika Vas izlažu još većem riziku od koronarne bolesti. Na primer, metabolički sindrom – grupa oboljenja koja uključuje povišeni krvni pritisak, visoke trigliceride, nizak HDL (ili ‚‚dobar'' holesterol), povišen nivo insulina i višak telesne masnoće u predelu struka – povećava rizik od koronarne bolesti.

Nekada koronarna bolest nastaje bez ikakvih klasičnih faktora rizika. 

Postoje i drugi faktori rizika kao što su:

  • Apnea. Ovaj poremećaj Vas tera da stalno      pravite pauze u disanju dok spavate. Iznenadni padovi nivoa kiseonika u      krvi do kojih dolazi u toku sna kada imate apneu, povećavaju krvni      pritisak i opterećenje kardiovaskularnog sistema, što verovatno dovodi do      koronarne bolesti.  
  • C-reaktivni protein      visoke osetljivosti. C-reaktivni      protein visoke osetljivosti (hs-CRP) je normalni protein koji se javlja u      većoj količini kada postoji zapaljenje negde u organizmu. Visok nivo      hs-CRP-a može da bude faktor rizika za koronarnu bolest. Smatra se da kako      proces zakrečavanja arterija napreduje, tako ima sve viže hs-CRP-a u krvi.
  • Visoki trigliceridi. Ovo je vrsta masnoće (lipid) u krvi.      Visok nivo triglicerida može da poveća faktore rizika za koronarnu bolest,      naročito kod žena.
  • Homocistein. Homocistein je vrsta amino kiseline      koju organizam koristi da pravi proteine i izgrađuje i održava tkiva. Ali,      vosok nivo homocisteina može da poveća rizik od oboljevanja od koronarne      bolesti.
  • Preeklamzija. Ovo stanje, koje može da se javi kod      žena u toku trudnoće, dovodi do visokog pritiska i povećava količinu      belančevina u mokraći. Preeklamzija može da dovede do povećanog rizika od      oboljevanja od koronarne bolesti kasnije u životu.
  • Konzumiranje alkohola. Prevelika konzumacija alkohola može      da dovede do oštećenja srčanog mišića. Time mogu da se povećaju i ostali      faktori rizika za koronarnu bolest.
  • Autoimune bolesti. Bolesti kao što su reumatoidni      artritis i lupus (i druge zapaljenske reumatske bolesti) povećavaju rizik      od ateroskleroze.

Komplikacije

Koronarna bolest može da dovede i do:

  • Bola u grudima (angine pektoris). Kada su srčane arterije zakrečene, srce verovatno ne dobija dovoljno krvi onda kada mu je najpotrebnija – posebno tokom fizičkih aktivnosti. Tako može da dođe do bola u grudima (angine pektoris) i otežanog disanja (kratkog daha).
  • Infarkta. Ako dođe do pucanja holesterola i stvaranja krvnog ugruška, potpuno začepljenje srčane arterije može da izazove infarkt. Smanjeni dotok krvi u srce može da ošteti srčani mišić. Stepen oštećenja delimično zavisi i od toga koliko brzo primite terapiju.
  • Srčane slabost (srčana insuficijencija). Ako nekim delovima srca hronično nedostaju kiseonik i hranljive materije, ili ako je srce oštećeno infarktom, ono može da toliko oslabi da ne može da pumpa dovoljno krvi da bi zadovoljilo porebe organizma. Ovo oboljenje je poznato pod nazivom srčana slabost.
  • Nepravilnog srčanog ritma (aritmije). Nedovoljan dotok krvi u srce ili oštećenje srčanog tkiva mogu da negativno utiču na električne impulse srca i tako prouzrokuju nepravilan srčani ritam.

Prevencija

Iste životne navike koje mogu da Vam pomognu u lečenju koronarne bolesti, takođe mogu i da spreče njen nastanak. Time što ćete voditi zdrav život, pomoćićete svojim arterijama da budu jake i da na njima nema plakova. Da bi ste poboljšali svoje zdravlje možete i da:

  • Prestanete da pušite
  • Držite pod kontrolom bolesti kao što su hipertenzija, visok      holesterol i dijabetes
  • Ostanete fizički aktivni
  • Jedete hranu sa niskim sadržajem masti i soli i da Vam je      ishrana bogata voćem, povrćem i inegralnim žitaricama
  • Održavata zdravu telesnu masu
  • Smanjite stres i držite ga pod kontrolom

Kada treba da odete lekaru 

  • Ako sumnjate da Vam doživljavate srčani napad, odmah pozovite hitnu pomoć ili zamolite nekog da vas odveze do bolnice.  
  • Ukoliko imate faktori rizika za bolest srca i srčanih arterija – kao što su visok pritisak, visok holesterol, pušenje, šećerna bolest ili pozitivna porodična istorija kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti i gojaznost – obratite se lekaru. 
Like us!
Follow us!
Follow us!
Follow us!